Rastuće kamatne stope biće glavni izazov za kanadsko tržište nekretnina, kažu ekonomisti
Dok kanadsko tržište nekretnina pokazuje privremene znakove zamora kupaca, neki ekonomisti gledaju napred ka još jednom faktoru za koji se očekuje da će smanjiti rast cena nekretnina, kamate koje će porasti.
Kanadska Centralna banka drži ključnu kamatnu stopu na istorijskom niskom nivou od 0,25 % od marta 2020. godine, kada je centralna banka brzo smanjila troškove zaduživanja kako bi ublažila uticaj ekonomske krize povezane sa pandemijom COVID-19.
Kompletan uticaj viših stopa možemo videti u godinama koje dolaze
Stambeni sektor je rastao, ali veći deo ekonomije nije
Ontario ispunjava ciljeve za otvaranje pre roka, hoće li se otvaranje desiti ranije ?
TORONTO – Ontario je dostigao ciljane pragove vakcinacije, potrebne za ulazak u treći i poslednji korak ekonomskog ponovnog otvaranja, 3 sedmice pre roka.
“Mapa puta za ponovno otvaranje” pokrajinske vlade istaknula je stope vakcinisanja kao ključnu meru za otvaranje dodatnih delova ekonomije, zajedno s opadajućim hospitalizacijama, stopom popunjenosti intenzivne nege i pozitivnosti, ciljevima koji su premašeni poslednjih dana.
Da bi započela 3. korak, provincija treba imati 70 do 80 % vakcinisane odrasle populacije sa jednom dozom vakcine, a četvrtina odrasle populacije trebale bi primiti dve doze.
Trenutno je 76% stanovnika Ontararija starih 18+ primilo svoju primarnu dozu, dok je 25 % odrasle populacije u potpunosti vakcinisano.
Pokrajina je, međutim, još uvek u prvom koraku plana ponovnog otvaranja, a ministri u vladi nude nejasne predloge o tome hoće li se ubrzati sledeći koraci.
“O ovome se aktivno razgovara”, rekao je u utorak ministar finansija Peter Bethlenfalvy, upitan da li vlada gleda na brzo ponovno otvaranje.
Pokrajina je rekla da će pričekati najmanje 21 dan pre nego što pređe u sledeću fazu ponovnog otvaranja kako bi analizirala trendove i utvrdila uticaj svakog koraka na hospitalizacije i broj slučajeva.
Provincijski javni tužioc Sylvia Jones rekla je, da pokrajina aktivno prati trendove pandemije kako bi omogućila sigurno ponovno otvaranje, a ministri u vladi vode “tekuće dnevne razgovore” sa zvaničnicima javnog zdravstva o tim ciljevima.
“Bila bih veoma sretna da se možemo otvoriti što pre, ali to želim učiniti i na siguran način i to radimo pod savetima i smernicama glavnog zdravstvenog službenika”, rekla je Jones.
“Čim budemo u mogućnosti da te stvari počnemo činiti sa kompanijama i stanovnicima Ontarija, učinićemo to.”
Drugi korak, koji bi omogućio usluge lične nege, muzičke događaje uživo, zabavne parkove na otvorenom i mala zatvorena okupljanja, trebao bi započeti 2. jula.
U dokumentu putokaza stoji da pokrajina treba sačekati još tri sedmice pre nego što pređe na 3. korak, kada će biti dozvoljene aktivnosti u zatvorenom, uključujući ručavanja, sportske događaje, kazina i okupljanja.
Gradonačelnik Toronta John Tory rekao je u utorak da bi visoke stope vakcinisanja provinciji mogle “znatno olakšati” da svi vide skraćeni vremenski okvir za ponovno otvaranje ekonomije.
“Mislim da postoji prilika da se ti rokovi skrate”, rekao je Tory. “Želim da se grad ponovo otvori čim to bude moguće na siguran način.”
Stručnjak za zarazne bolesti u Torontu, dr. Sumon Chakrabarti, takođe je rekao u utorak da bi Ontario trebao “apsolutno” ubrzati vremenski okvir ponovnog otvaranja s obzirom na trenutni broj vakcinisanja.
“(COVID-19) neće moći eksplodirati kao što je to bio slučaj kada nismo imali vakcine ili vrlo malo vakcina,” rekao je Chakrabarti.
“Zaista mislim da moramo krenuti dalje. Trebali bismo ubrzati … Mislim da u ovom trenutku imamo mogućnost ubrzati otvoranje i to sigurno.”
SERBIANNEWS/CANADA
Malinari ljuti, u mačvanskom kraju cena do 380 dinara, u Arilju do 250
Proizvođače malina razljutile su prve otkupne cene tog voća jer se drastično razlikuju, u mačvansko-kolubarskom kraju otkup je počeo po cenama od 350 do 380 dinara po kilogramu, dok se u ivanjičko-ariljskom području za to voće nudi od 200 do 250 dinara za kilogram.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je neshvatljivo da je tolika razlika u ceni i da ona u malinarskom kraju bude niža za 100-130 dinara.
„Malina će ove godine zbog vremenskih nepogoda biti upola manje i otkupna cena ne bi smela da bude niža od 320 dinara”, rekao je Radović.
Dodao je da je malina ne bi smela da bude jeftinija i zbog naraslih troškova i poskupljenja svih proizvoda, od robe široke potrošnje do one za specijalne namene među kojima i za poljoprivredu.
On je rekao da proizvođači malina neće dozvoliti da ih „opljačkaju” otkupljivači koji tvrde da ne mogu da plate malinu, a „odnekud dobijaju pare jer grade luksuzne poslovne prostore i imaju vozni park kao milioneri”.
(Foto D. Jevremović)
„Stalno nas ucenjuju i tvrde da nemaju zaradu na izvozu malina, a prošle godine su je otkupili po 200 dinara, a prodavali po 400 dinara”, rekao je Radović.
Vlasnik firme „Zadrugar” iz Ljubovije koja ima hladnjaču i otkupljuje maline rekao je da otkupne cene na tržištu malina još nisu stabilizovane.
„Očekujem da će se trajnije otkupne cene malina formirati za pet-šest dana kada počne berba i u brdsko-planinskom predelu. Ovih dana je počela berba u ravničarsmom delu Srbije, Mačvi i Ljuboviji i pošto su to prve obrane maline otkupljivači su počeli da se utrkuju i zato nude više cene nego u ariljskom kraju”, rekao je Milutinović.
On je kazao da su neke firme ostale dužne da prošle godine isporuče ugovorenu količinu pa su zbog toga požurile u otkupu i zato nude više cene za prve obrane maline u mačvanskom kraju, dok su u ariljskom kraju objavljene akontne cene. To znači da kada se cene stabilizuju na tržištu, a budu veće od tih akontnih proizvođačima će se doplatiti razlika.
(Foto S. Stuparušić)
„Za nekoliko dana videćemo kakva je ponuda i koliko to košta i koliko može da se plati. Za proizvođače je najbolje da imaju stabilnu cenu, bez ovih oscilacija. Nije sporno da oni imaju troškove i da ni jedna cena nije dovoljno visoka za berbu na ovakvim temperaturama, ali sa druge strane cene reguliše tržište ponude i tražnje”, rekao je Milutinović.
Dodao je da se oko 70 odsto malina iz Srbije izveze u evropske zemlje, najviše u Nemačku, ali da se izvesna količina proda i na američkom tržištu.
Malina prve klase „rolend”, proizveden u Srbiji je prema njegovim rečima, kvalitetnija od tog voća koje proizvodi Poljska, koja je među najvećim svetskim proizvođačima malina.
Kokoškov: Prijaće nam aplauzi i podrška
Selektor košarkaša Srbije Igor Kokoškov izjavio je da će njegovim izabranicima biti drago da osete podršku publike sa tribine i aplauze upućene “orlovima”.
“Posle turnira u Atini, ostala nam je još jedna provera pred ulazak u balon i odlučujuće borbe za Olimpijske igre. Imaćemo nakon toga još pet dana za trening i konačno usvajanje svega onoga što želimo da igramo”, rekao je selektor Kokoškov.
“Priključiće nam se još nekoliko igrača, Micić, Kalinić, Teodosić… Oni su radili u Beogradu, a danas će imati prvi trening sa ekipom. Vreme nam ne ide na ruku, ali iz dana u dan se adaptiramo i trudimo da ostvarimo cilj, a to je plasman u Tokio. Biće nam drago i da malo osetimo publiku, iako u smanjenom kapacitetu. Mislim da će nam prijati da čujemo aplauze sa tribina i podršku reprezentaciji”, dodao je Kokoškov za sajt KSS-a.
U dosadašnjem toku priprema, košarkaši su na “Akropolis kupu” u Atini u tri dana savladali selekcije Portorika, Meksika i Grčke.
U petak, 25. juna reprezentacija Srbije će ući u balon, a Olimpijski kvalifikacioni turnir održaće se od 29. juna do 4. jula.
Za olimpijsku vizu, pored Srbije, boriće se još Italija, Filipini, Portoriko, Senegal i Dominikanska Republika, a samo pobednik turnira otići će na Igre u Tokiju.
Dnevne propusnice za BC Parkove od 23 juna su obavezne za još pet lokacija
VANKUVER – Od srede 23. juna, morate izvaditi dnevnu kartu ako želite posetite neku od popularnih destinacija u Britanskoj Kolumbiji .
Pokrajina drugu godinu pokušava sa pilot programom propusnica, da upravlja brojem posetilaca i održi ih pod kontrolom zbog prenatrpanih staza, prepunih parkirališta i negativnog uticaja na divlje životinje.
Posetioci moraju imati dnevnu propusnicu za pet provincijskih parkova počevši od srede, 23. juna. Propusnice su potrebne za Garibaldi, Golden Ears, planinu Robson, Stawamusa Chief i jezero Joffre.
Propusnice će biti moguće rezervisati jedan dan pre planirane posete, sa početkom u 7 sati, na web stranici Discover Camping.
Svaka osoba mora imati vlastitu propusnicu, a svako vozilo mora imati i svoju propusnicu. Propusnice nisu potrebne za osobe mlađe od 18 godina ako su u pratnji roditelja ili staratelja s važećom propusnicom.
Možete birati između prepodnevne propusnice, popodnevne propusnice ili celodnevne propusnice.
Propusnice su uvedene za šest parkova prošle godine. Pokrajina je od tada odustala od zahteva za gornje planinske staze u parku Cypress, uključujući stazu Howe Sound Crest, planinske staze Hollyburn i staze Black Mountain Plateau.
Neki su sistem kritikovali prošle godine, a najmanje jedan operater parkova rekao je da provinciji treba puno bolji plan za 2021. godinu.
Stu Burgess, rukovodilac operacija u provincijskom parku Golden Ears, razgovarao je prošlog oktobra sa Black Press Media o svojim frustracijama, nakon zadatka od par meseci da sprovede sistem dnevnih prolaza u BC Parks.
Kaže da mnogi ljudi u to vreme nisu bili svesni da im trebaju propusnice, a hiljade vozila stiglo je preko leta očekujući da neće biti promena.
“Voleo bih da se nešto učini kako bi se pokušalo smanjiti obim saobraćaja koji dolazi ovamo sledeće godine, ali kakav oblik bi to bio, jednostavno ne znam,” rekao je krajem 2020.
SERBIANNEWS/CANADA
Evo nekih činjenica o sada obaveznoj aplikaciji ArriveCAN za one koji putuju u Kanadu
TORONTO – Od maja, savezna vlada zahteva od svih putnika da unose svoje podatke i dokumente u aplikaciju ArriveCAN, kako bi bili sigurni da se putnici pridržavaju ograničenja putovanja tokom COVID-19.
Aplikacija omogućava putnicima da prenose svoje rezultate ispitivanja COVID-19 i opišu graničnim policajcima kako planiraju karantin po dolasku.
Od 5. jula, kada će potpuno vakcinisani putnici biti izuzeti od karantinskih mera, aplikacija će putnicima takođe omogućiti da pokažu svoj dokaz o vakcinisanju.
Evo nekih stvari što trebate znati o aplikaciji.
KAKO RADI ARRIVECAN?
Putnici će morati ubaciti svoje podatke u aplikaciju u roku od 72 sata pre dolaska u Kanadu.
Nakon prvog instaliranja i otvaranja aplikacije, od vas će se tražiti da prihvatite uslove usluge i prijavite se ili se registrujete na aplikaciju sa svojim računom.
Aplikacija će vas zamoliti da unesete svoje kontakt podatke i opišete gde ćete biti u karantinu tokom 14 dana. Takođe trebate popuniti vašu istoriji putovanja i podatke o zemljama koje ste posetili u poslednjih 14 dana, te da popunite i ličnu procenu o simptomima COVID-19.
Od avio putnika će se takođe zatražiti da dostave referentni kôd putovanja izrađen nakon rezervacije njihovog trodnevnog boravka u hotelu u karantinu, osim ako nisu izuzeti iz karantina.
Putnici će takođe morati preneti sve relevantne dokumente putem aplikacije, kao što su njihovi rezultati testa za COVID-19. To uključuje potpuno vakcinisane putnike, koji će moći primiti dokument o vakcinaciji, putem aplikacije nakon što se 5. jula ublaže karantinska ograničenja za te putnike.
Ako putujete sa porodicom ili u grupi, podatke možete popuniti do osam osoba u jednom dosijeu, ako će svi putnici boraviti na istoj adresi tokom karantina.
Po dolasku, službenik kanadske granične službe zatražiće da vidi vašu ArriveCAN. To se može prikazati na ekranu vašeg telefona putem aplikacije ili u e-poruci.
Tokom razdoblja karantina, moći ćete se svakodnevno prijavljivati sa aplikacijom i prijaviti sve simptome, kao i potvrditi da ste stigli na mesto vašeg karantina..
Putnici takođe moraju obaviti još jedan test za COVID-19 osmog dana karantina. Devetog dana vašeg karantinskog perioda, aplikacija će tražiti da potvrdite jeste li se testirali osmog dana.
KOJI SU UREĐAJI KOMPATIBILNI SA ARRIVECAN ?
Aplikacija je dostupna u Apple App Store i Google Play Store. Aplikacija ArriveCAN za iPhone kompatibilna je sa bilo kojim iPhone-om, iPod Touch-om ili iPad-om koji koriste iOS 12.0 ili noviji. Na Androidu aplikacija zahteva Android verziju 6.0 ili noviju.
Ako nemate kompatibilni pametni telefon, svoje podatke možete poslati na ArriveCAN sa bilo kog računara.
DA LI JE APLIKACIJA OBAVEZNA?
Savezna vlada naziva ArriveCAN obaveznim zahtevom za sve putnike koji ulaze kopnenim ili vazdušnim putem, ali nije jasno kakve će se kazne primeniti na putnike koji to odbiju.
To uključuje pojedince oslobođene karantina, poput prekograničnih radnika.
Tokom konferencije za medije službenici Kanadske agencije za javno zdravstvo su rekli, da je prethodni sistem zasnovan na papirnatim dokumentima bio “neefikasan”, što je federalnu vladu podstaklo da aplikaciju učini obaveznom.
Na web prezentaciji savezne vlade stoji da putnicima koji odbiju koristiti ArriveCAN neće biti odbijen ulaz, ali mogu se suočiti s odlaganjima zbog dodatnih ispitivanja i potencijalno “biti podložni izvršnim merama”.
Za putnike koji nemaju uređaj kompatibilan sa ArriveCAN, zvaničnici kažu da mogu zatražiti od prijatelja ili člana porodice da u njihovo ime unese njihove podatke.
Međutim, vlada kaže da putnici koji su u ” vanrednim okolnostima” van njihove kontrole, koje ih sprečavaju da koriste aplikaciju ili nisu u mogućnosti da pitaju prijatelja ili člana porodice, neće biti kažnjeni.
Pomorski putnici i dalje smeju dostavljati svoje dokumente u papirnatom formatu, sa obzirom na to da je pristup internetu na moru ograničen, ali i dalje se “snažno podstiču” da koriste aplikaciju, navodi se na web prezentaciji savezne vlade.
SERBIANNEWS/CANADA
Celi Kvebek prelazi u zelenu zonu početkom sledeće sedmice
MONTREAL – Čitavi Kvebek preseliće se u zelenu zonu od ponedeljka, jer u provinciji opadaju slučajevi COVID-19 i snažno se nastavlja vakcinacija.
“Situacija u Kvebeku nastavlja se poboljšavati”, rekao je premijer Kvebeku Francois Legault u tvitu uoči konferencije za novinare u utorak popodne. “Upravo smo tamo gde smo mislili biti sa našim planom vakcinisanja i našim planom otvaranja. Od ponedeljka se celi Kvebek pomera u zelenu zonu!”
Premijer je na konferenciji za novinare rekao da će se od petka, dozvoliti druženje u privatnim kućama, za ljude koji su primili obe doze vakcine bez nošenja maski, a do 3.500 ljudi je dobrodošlo na festivale na otvorenom bez rezervacije.
Od ponedeljka se najviše 10 ljudi može okupiti u zatvorenom, a 20 ljudi na otvorenom.
U restoranima i barovima osoblje sada može smestiti do 10 ljudi za stolom u zatvorenom, a 20 ljudi može sediti zajedno na terasama.
“Drago mi je što mogu objaviti da je celi Kvebek u zelenom, a mi možemo početi koračati velikim koracima napred “, rekao je Legault.
Za sportove na otvorenom, Legault je rekao da je sada ograničenje 50 igrača plus 50 gledaoca, a za dvoranske sportove taj je broj upola manji: 25 igrača i 25 gledaoca.
Za venčanja, ograničenje je sada 25 ljudi za svečane ceremonije unutra i 50 za one koji se vančavaju na otvorenom.
Objavio je i broj vakcinacija, posebno je srećan da je 80% ljudi iz Quebec-a doba 12+, primilo najmanje jednu dozu vakcine.
“Postigli smo svoje ciljeve, ali neke ciljeve moramo ispuniti u određenim grupama,” rekao je Legault.
Rekao je da su stanja sa osobama mlađim od 40 godina i dalje zabrinjavajuća, te se nada da će se te demografske grupe pokrenuti ka vakcinisanju.
Direktor javnog zdravstva Quebec-a Horacio Arruda rekao je da se o svim međunarodnim pravilima o putovanju još uvek pregovara, ali da ako neko treba nužno putovati, neće biti uskraćena druga doza vakcine.
“Moj je savet je da ne putujete, da sačekate”, rekao je Arruda. “Ali ako već morate, idite i dobićete drugu dozu.”
Ministar zdravlja Christian Dube rekao je da se oni koji su preležali COVID-19 plus ako su i dobili jednu dozu vakcine, da se smatraju potpuno vakcinisanim. Međutim, ne slažu se sve jurisdikcije sa stavom Quebec-a, a druga doza biće dostupna onima koji planiraju putovati i žele drugu dozu.
Ove veste dolaze kada je Quebec u utorak prijavio 84 nova slučaja COVID-19 i još četiri smrtna slučaja. Hopitalizacije su opale na ukupno 161, i sa 40 ljudi na odeljenjima intenzivne nege.
U provinciji je aktivno 1.225 novih slučajeva koronavirusa.
Ukupno je 5.991.393 osoba primilo dozu vakcine u provinciji, a 1.525.525 ljudi je primilo obe doze.
SERBIANNEWS/CANADA
Putnici iz Srbije u Holandiju mogu bez testa i karantina
AMSTERDAM – Putnici iz Srbije, kao i iz Albanije, Severne Makedonije, SAD, Libana i Tajvana, od 24. juna mogu da uđu u Holandiju bez ikakvih ograničenja, javlja sajt Šengen viza info. Kako navodi, to znači da putnici iz ovih šest zemalja, uključujući turiste, neće morati da pokažu test na korona virus niti potvrdu o vakcinaciji, a neće morati ni da idu u karantin.
Odluku je objavila Vlada Holandije, po preporuci Saveta EU da se navedene države dodaju da listu EU epidemiološki bezbednih zemalja trećeg sveta, čijim građanima bi trebalo dozvoliti putovanja u EU koja se ne smatraju neophodnim.
Međutim, oni koji dolaze u Holandiju avionom moraće da popune izjavu o zdravstvenom stanju, koju neke avio-kompanije dozvoljavaju da se popuni u digitalnom formatu kada se putnik prijavi na let, prenosi Tanjug.
„Ako dolazite iz države gde je rizik od zaražavanja kovidom-19 nizak (bezbedne države), ne morate da pokažete negativan rezultat testa kada putujete u Holandiju. Takođe, ne morate da idete u samoizolaciju po dolasku u Holandiju”, saopštila je vlada te zemlje.
Vučić: Uzdamo se u EU i Zapad da zaustavimo atak na Dečane
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je predsednik opštine Dečani najavio izgradnju manastirske ulice, što je, ističe, suprotno svim pravilima, dodajući da se uzdamo u EU, SAD i zapadne sile u zaustavljanju ataka na manastir Visoki Dečani.
Govoreći posle izlaganja nekoliko poslanika, po pitanju zaštite kulturne baštine, Vučić je rekao da je predsednik opštine Dečani, za kojeg kaže da je „čudan čovek”, a opština gotovo 100-procentno albanska, najavio gradnju manastirske ulice.
Istakao je da je to suprotno svim pravilima, zakonu o zonama i izvršnim odlukama koji kažu da je moguće graditi samo lokalni put i obilaznicu.
„Plašimo se da je to novi napad na Visoke Dečane, taj čovek je veoma čudan, ali oni koji ga podržavaju u toj nameri sede u Prištini. Uzdamo se u EU, zapadne sile, SAD, da nam pomognu po tom pitanju, da zaustavimo dalje taj atak na manastir Visoke Dečane”, rekao je Vučić.
Inače, predsednik opštine Dečani Baskim Ramosaj izjavio je da se nastavljaju radovi na izgradnji ulice Manastiri, dodajući da će se nastaviti i sa drugim projektima,
Kada je reč o imovini, Vučić je rekao je kada se pročita na Vikipediji da mi imamo 58 odsto imovine na KiM, to nije tačno, pogotovo ne u skladu sa onim što Zapad priznaje kao imovinu.
Po tome bi trebalo da je od tih 58 odsto – 29 odsto državna, 14 odsto društvena i 15 odsto crkvena i privatna imovina.
„Kada smo krenuli u razgovore o imovini, brzo smo ih prekinuli jer smo se mi držali određenih principa, a zapad priznaje neki drugi i mi nemamo baš mnogo aduta koje će nam zapad prihvatiti”, rekao je Vučić.
Nemamo mi toliko imovine, jer ne bi bilo realno da imate šest odsto stanovništva, a toliki procenat imovine, dodao je Vučić.
„Činjenica je da su oni doneli odluku da prihvate, bog zna po kom pravilu, da sve što je bilo državna imovina, osim ako nije izuzeto zakonom, pripada tzv. Kosovu. Pored toga, 14 odsto društvene imovine je navećim delom privatizovano, uglavnom je reč o Albancima i strancima i u malom broju Srbima, pre svega na severu KiM”, rekao je Vučić.
Kada je reč o crkvenoj imovini, ona, kaže, nije ni blizu 15 odsto, ali nam Priština ne dozvoljava ni da tu imovinu čuvamo i da bude neprikosnovena kako bi moralo da bude u skladu sa zapadnim principima, naglasio je predsednik Srbije.
Po pitanju slobodnog protoka, Vučić je ukazao da Priština traži Seftu umesto Cefte, i da se tu, zapravo, krije jedna zamka.
On je pojasnio da je u Cefti potpisnik Unmik, a kada se govori o Kosovu, ono ide sa zvezdicom, a Priština sada traži Seftu, kako bi to bio trgovinski sporazum Jugoistočne Evrope, u kojem bi oni bili predstavljeni kao „Republika Kosovo”.
„I kada mi kažemo da ne možemo to da prihvatimo, oni kažu da nismo za slobodan protok… Kod njih se krije želja za više pečata i markica i apsolutno ništa više. Ništa što rade nema veze sa realnim životom”, rekao je Vučić i dodao da Priština ima sve moguće probleme sveta u ekonomiji, ali se time ne bavi.
Crna Gora se koleba oko popisa
