U Britanskoj Kolumbiji je trenutno aktivno oko 200 požara, očekuju se još
Gotovo 200 požara je aktivno širom BC-a, danas, a više od 35% njih je van kontrole, prema izveštaju BC Wildfire Service. Skoro 70 % požara je pokrenuto od munja i očekuje se da će narednih dana biti još novih požara u unutrašnjosti.
„Uz pomoć RCMP-a, specijalni istražni tim iz BC službe mrtvozornika, danas je mogao sigurno pristupiti lokaciji i sada možemo potvrditi te dve žrtve u Lyttonu ”. “Preliminarni nalazi na mestu događaja sugerišu, da se izveštaji službi podudaraju sa smrtnim ishodom, koje je prijavio član njihove porodice.”
Humanitarni koncert grupe Kerber za obnovu škole na Staroj planini (VIDEO)
U subotu uveče je održan humanitarni koncert grupe Kerber u staroplaninskom selu sa samo šest meštana. Prikupljanje sredstava je za obnovu škole, jer se na najveću farmu u okolini doselilo nekoliko porodica sa decom.
U prvim redovima na koncertu bili su budući učenici škole u Visočkoj Ržani. Oni danima s nestrpljenjem obilaze ruševine nakadašnje škole, u nadi da će uskoro početi najavljena rekonstrukcija.
Njihovi roditelji vratili su se na Staru planinu i sada žele da obnove školu.
“Ja ću ovde da krenem u 4. razred 1. septembra. Napraviće novu zgradu i biće mnogo lepa”, kaže Dimitrije Zlatić.
Zvuci rok muzike odjekivali su Starom planinom. Spektaklom kakav nikada nije viđen u ovom kraju, grupa “Kerber” započela je koncertnu sezonu i proslavu četiri decenije postojanja.
“Isprovocirani smo celom pričom oživljavanjem, ljudima koji su ovde došli, ne iz hobija, nego ih je život naterao da dođu ovde, pa su onda prepoznali lepotu Stare planine. Nismo mogli da odbijemo poziv, da izađemo u susret, da afirmišemo ovaj prostor, da animiramo celu priču refarme”, ističe Goran Šepa Gale.
Rekonstrukciju škole inicirala je porodica Velimirović koja je obnovila najveću farmu na Staroj planini i zaposlila mlade ljude sa porodicama. Očekuju da će uspeti da prikupe novac za obnovu škole.
“Mi smo trenutno na pola puta. Imamo još 20-ak dana da prikupimo još 100.000 kako bi sve moglo da ide po planu i kako bi radovi mogli da krenu, kako bismo već u septembru mogli da čujemo prvo školsko zvono”, navodi Milica Zdravković, menadžer farme.
Obnavljanje škole znači i obnovu života na Staroj planini. Zato svi s nestrpljenjem očekuju 1. septembar.
Srbija i Mađarska spojile cevi
Javno preduzeće “Srbijagas” i mađarska kompanija FGSZ povezali su na granici s Mađarskom gasovod Balkanski tok kojim će ubuduće gas iz Turske preko Bugarske i Srbije stizati do srednje Evrope.
Od sutra Mađarska zakupljuje kapacitete, a Srbija postaje važna tranzitna zemlja za srednju Evropu. Prve količine tranzitnog gasa kroz našu zemlju za srednju Evropu kreću 1. oktobra.
Dušan Bajatović, generalni direktor “Srbijagasa”, rekao je da je na ovaj način stavljena tačka na dugogodišnji veliki posao kojim je naša zemlja i konačno rešila pitanje snabdevanja gasa iz drugog pravca, a ne samo preko Ukrajine.Balkanski tok
Novak Đoković u osmini finala protiv Čileanca Garina
Novak Đoković pored ubedljivog plasmana u treće kolo nije potpuno zadovoljan. Sutra u osmini finala igra protiv Čileanca Garina
Tri ubedljive pobede uz samo jedan izgubljen set, svakoga bi zadovoljile – osim Novaka Đokovića. Najbolji teniser na svetu sutra igra u osmini finala Vimbldona protiv Čileanca Kristijana Garina, 20. tenisera na svetskoj listi, ali nije zadovoljan dostignutom formom.
Iako je u petak sa 3:0 u setovima savladao Amerikanca Kudlu, kaže da je igrao ispod svojih očekivanja:
– Nisam se najbolje osećao. Kada sam izašao na teren osetio sam da mi nije idealan dan, ni fizički ni psihički. Ali dobio sam u tri seta i to se na kraju n najviše računa. Servis me nije služio, što je bitan udarac na travi.
Vrela temperaturna budućnost je već tu, a Kanada kao da nije spremna za to
Kanadski institut za klimatski izbor (Climate Choices ) objavio je pre dve sedmice izveštaj o uticajima klimatskih promena na javno zdravlje i, potrebi delovanja radi prilagođavanja novoj stvarnosti ekstremnijih klimatskih pretnji. “Klimatske promene”, napisao je Ian Culbert, izvršni direktor kanadskog udruženja za javno zdravlje, u uvodu izveštaja, “eskalirajuća su vanredna situacija u javnom zdravstvu i moramo je početi tretirati na taj način.”
Istorijski i smrtonosni talas vrućine u Britanskoj Kolumbiji učinio je te reči zastrašujuće stvarnima, čak i pre nego što je pokrenut šumski požar koji je uništio veći deo sela Lytton u Britanskoj Kolumbiji.
“Sada se nalazimo u određenom stepenu zagrevanja u svetu zbog emisija iz prošlosti”, rekao je u intervjuu u petak Ryan Ness, koautor izveštaja.
“Dakle, iako je dugoročno gledano od apsolutne važnosti što je moguće brže smanjiti štetne gasove kako se ne bi stvari pogoršale, postoji određena količina klimatskih promena koju više ne možemo izbeći. I jedini način da se sa tim zaista borimo je, da se što bolje pripremimo, prilagodimo i postanemo otporniji na ove klimatske promene. ”
To znači suzbijanje povećanog rizika od poplava i šumskih požara. To takođe znači računati na to kako će klimatske promene ugroziti zdravlje Kanađana.
Vreliji, opasniji svet
Prilagođavanje će zahtevati mnogo veće akcije od vlada i učenje nekih lekcija iz druge krize javnog zdravstva koju smo proveli u proteklih godinu i po dana u borbi.
Izveštaj instituta procenjuje da će povećani ekonomski, socijalni i troškovi zdravstvene zaštite povezani s nekoliko posledica klimatskih promena, sa širenjem smoga po gradovima, velikom vrućinom i većom pojavom lajmske bolesti, i da će to povećati troškove za milijarde dolara do sredine veka , čak i u scenariju “niske emisije gasova “.
Ali budući da je neke troškove teško prodvideti, istraživači nisu modelirali sve potencijalne učinke na mentalno zdravlje, na primer, ili posledice lošeg kvaliteta vazduha zbog požara ili vremenskih pretnji zdravstvenim ustanovama.
Ovo leto u Kanadi možda ćemo pamtiti po rekordnim i smrtonosnim vrućinama. Ali sličan kobni talas bio je u Montrealu 2018. I budućnost nam obećava samo više ovakvih i sličnih vrelih talasa.
Izveštaj napominje da su između 1971. i 2000. godine Ontario i Manitoba doživeli otprilike 50 dana svake godine, kada su temperature bile toliko visoke da mogu uzrokovati smrt zbog vrućine. Institut procenjuje da će do 2050-ih godina taj ukupan godišnji iznos biti 1,5 puta veći.
Ta dodatna vrućina odvesće i više ljudi u bolnice. Gledajući konkretno na bolesti srca i krvnih sudova, moždani udar, hipertenzivnu bolest i dijabetes, izveštaj procenjuje 21% porast stope hospitalizacija povezanih sa vrućinom prema scenariju sa niskom emisijom gasova.
I više će ljudi umirati: izveštaj procenjuje da će do sredine veka vrućina u Kanadi iznositi dodatnih 200- 450 smrtnih slučajeva godišnje, po provinciji.
No dok bi zeleni krovovi i jača izolacija mogli smanjiti uticaj uopšteno od visokih temperatura, takve stvari neće nužno biti dovoljne da zaštite ljude od ekstremnih događaja.
“Kada je reč o ovim ekstremnim vrućim i hitnim situacijama, sistemi za reagovanje zaista trebaju biti uspostavljeni kako bi mogli identifikovati ljude na koje će ovo najviše uticati i pružiti im potrebnu negu, bilo da se radi o centrima za rashlađivanje, bilo da je to medicinska pomoć, bilo da je to mesto za sklanjanje sa ulice “, rekao je Ness.
“I dugoročno gledano, biće važno rešiti osnovne uzroke onoga što neke ljude čini ranjivijima od drugih. Jer zapravo prosečna osoba verovatno neće umreti od vrućina. Ali neko ko živi na ulici, neko ko već ima pogoršane zdravstvene uslove jer nije u mogućnosti pristupiti zdravstvenoj zaštiti koja mu je potrebna ili stariji koji nemaju podršku koja im je potrebna, oni su u opasnosti. “
Čemu nas je trebala pandemija naučiti
Iz Britanske Kolumbije provincije čuli smo da je od 719 smrtnih slučajeva povezanih sa nedavnim toplotnim talasom , žrtve uglavnom bili stariji koji su živeli u domovima sa lošom ventilacijom.
To je uznemirujući odjek onoga što se dogodilo u ovoj zemlji tokom trenutne pandemije. Kad je COVID-19 stigao, najviše su patili stariji koji su živeli u neodgovarajućim ustanovama za dugotrajnu negu.
Tokom cele pandemije, Kanađani sa niskim primanjima su imali veće stope zaraze i morali su prihvatiti rizik kao i “osnovni radnici”.Izveštaj Climate Choices jasno pokazuje da klimatske promene mogu pogoršati postojeće nejednakosti.
Tu ranjivosti treba uzeti u obzir u odgovoru na klimatske promene, ali smanjenje ili uklanjanje tih razlika uopšte takođe bi stvorilo društvo koje je bolje pripremljeno da izdrži stres koji će nam promenjljivi klimatski uslovi donositi.
“Rešavanje problema ranjivosti i davanje ljudima resursa i najboljih mogućih šansi da dostignu dobro zdravlje pre nego što se te stvari dogode, je neverovatno važno”, rekao je Ness.
I dok je fokus sada možda na vrućini, Ness primećuje da bi pogoršanje kvaliteta vazduha moglo stvoriti probleme koji “zataškavaju” uticaj viših temperatura.
Savezna liberalska vlada obavezala se na razvoj Nacionalne strategije prilagođavanja, iako je u nedavnom izveštaju Međunarodnog instituta za održivi razvoj navedeno, da Kanada zaostaje za nekim evropskim zemljama u takvom planiranju.
Savezna vlada takođe je izdvojila milijarde dolara za ublažavanje katastrofa, poboljšanje infrastrukture i javno izveštavanje (uključujući nedavno objavljeni “Izveštaj o nacionalnim pitanjima” o uticajima klimatskih promena na Kanadu). Ali Institut za klimatski izbor otkrio je da je samo 3% sredstava za klimatsko prilagođavanje najavljeno u nedavnim budžetima, posebno usmereno na javno zdravlje.
Iako adaptacija možda sada dolazi do izražaja, nova koalicija osiguravajućih društava i ekoloških organizacija okupila se kako bi pogurala saveznu akciju, ona je generalno zauzela drugo mesto u javnoj raspravi o klimatskim promenama, možda s određenim opravdanjem. Ublažavanje budućih klimatskih promena smanjenjem emisije izduvnih gasova, daleko je poželjnije od pukog učenja da živimo sa takvim posledicama.
Ali svet je odavno prošao tačku kada bi se mogla izbeći neka opasna klimatska promena. I više ne trebamo gledati u budućnost da bismo zamislili kako bi ta promena mogla izgledati. Klimatska kriza nam je već stigla.
SERBIANNEWS/CANADA
Ivan pešači do Jerusalima, cilj – 3,5 miliona dinara za Lazarevo lečenje matičnim ćelijama
Pedesetogodišnji sportista i humanista Ivan Mladenović iz Šida krenuo je pre 14 dana pešice u Jerusalim. Ovim putovanjem želi da pomogne svom sugrađaninu, devetogodišnjem Lazaru Arseniću koji boluje oa autizma i kome su neophodna sredstva za terapije u inostranstvu. Na putu dugom 3.500 kilometara Ivan je predahnuo u Leskovcu.
Korak po korak za Lazareve prve reči. To daje snagu Šiđaninu Ivanu Mladenoviću da istraje u humanoj misiji i pešice stigne do konačnog odredišta – Jerusalima.
Na putu kroz Srbiju sreo je mnoge ljude dobre volje i prijatelje koji su donirali novac za lečenje devetogodišnjeg Lazara Arsenića iz Šida.
Ivan je drag gost i u domaćinstvu Jankovića u selu Manojlovcu kod Leskovca.
“Raširilo se to po društvenim mrežama, po portalima, televizijama. Ljudi me primećuju, guram kolica, prilaze, pitaju, objasni mi, uglavnom svi reaguju pozitivno, šalju poruke, doniraju”, navodi Ivan Mladenović, humanista iz Šida.
Sa domaćinom se upoznao pre dve godine kada je ovom rutom pešačio do Hilandara i za 28 dana sakupio 10.000 evra za lečenje dece.
“To je jedna velika stvar, to ne može svako i svaka mu čast”, ističe Milan Janković iz Manojlovca.
Na kolicima koje je sam napravio šator, vreća za spavanje, malo odeće i pribor za jelo. Spava, kaže gde stigne, u parku, na parkingu, pored reke. Ni kiša ni vrelina nisu prepreka.
“Imam cilj koji sam zadao i neće me ni loše vreme ni lepo vreme zaustaviti. Meni je bog dao zdravu decu, ja na taj način želim da se odužim bogu da pomognem drugoj deci”, objašnjava Mladenović.
Human, plemenit, solidaran. U svakom trenutku i prilici.
“Prvo moje humanitarno putovanje je bilo biciklom do Moskve, pa onda sledeće godine biciklom do Pekinga”, navodi Mladenović.
Naredna stanica je Severna Makedonija. Do Izraela još tri i po meseca pešačenja. Nada se da će za to vreme biti prikupljeno tri i po miliona dinara za Lazarevo lečenje matičnim ćelijama u Kijevu.
“Orlovi” srušili Portoriko, sa Italijom za plasman na OI
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Portorika (102:84) u polufinalu kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. “Orlovi” će se za plasman na Igre boriti protiv Italije u nedelju.Srbija je odigrala verovatno i najbolji meč u dosadašnjem toku kvalifikacionog turnira.
Izabranici Igora Kokoškova su bili u potpunoj kontroli rezultata veći deo meča i zasluženo slavili.
Portoriko je za nijansu bolje otvorio meč, bar u napadačkom smislu, pošto su vodili sa 5:0 i potom 17:11.
Ipak, Srbija je brzo uhvatila priključak i kako je vreme odmicalo, dolazila do svoje prepoznatljive igre.
Do kraja prve četvrtine, “orlovi” su preuzeli vođstvo i prvi deo meča dobili sa 28:26.
Visok broj postignutih poena u prve dve četvrtine, pored raspoloženih napada, govori i o tome da odbrane nisu bile na najvišem nivou.
U drugih deset minuta Srbija je poboljšala igru u oba pravca. Portoriko je znatno teže dolazio do poena, a sa druge strane Srbija počela da pogađa sa distance.
Zahvaljujući dobroj završnici druge četvrtine, Srbija na pauzu za poluvreme odnosi dvocifrenu prednost – 51:40.
U drugom poluvremenu, a pogotovo u poslednjoj četvrtini, otpor Portorikanaca je slabio, što je naša selekcija znala da koristi i iz minuta u minut povećava maksimalnu prednost.
Srbija je mirno i sa velikom razlikom privela meč kraju i tako izborila plasman u finale kvalifikacionog turnira.
U utakmici za plasman na Olimpijske igre, Srbija će igrati protiv selekcije Italije.
Taj meč igra se u nedelju u dvorani “Aleksandar Nikolić” od 20.30, uz direktan prenos na RTS-u.
Italija je do finala došla zahvaljujući pobedi nad Dominikanskom republikom.
Građanima Srbije besplatan parking u Banjaluci
Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković najavio je će građani Srbije imati besplatan parking u tom gradu.
„Ovaj čin je samo mali znak zahvalnosti za svu podršku koju narod Republike Srbije, predsednik Srbije, Vlada Srbije i Beograd pružaju Banjaluci i celoj Republici Srpskoj svih ovih godina”, saopštio je Stanivuković.
Kako je rekao, slede „brojni zajednički projekti”, prenosi Klix.ba. „Banjaluka želi da pokaže da nije samo ona karika u lancu koja uzima, već i da daje, koja je siguran partner Srbiji i Beogradu, a naše opredeljenje je da tu saradnju i dalje snažimo”, rekao je Stanivuković, prenosi Tanjug.
Vlada i Turistička zajednica Kantona Sarajevo takođe će izraziti zahvalnost na donaciji 20.000 vakcina Kantonu Sarajevo u aprilu kroz dodelu 2.000 elektronskih vaučera-kodova Vladi Srbije, podseća sarajevski portal.
Usvojena Rezolucija o stradanju srpskog naroda u Srebrenici – Bošnjaci napustili sednicu
Skupština opštine Srebrenica usvojila je Rezoluciju o stradanju i zločinima nad srpskim narodom Srebrenice u 20. veku.
Predlog za usvajanje Rezolucije podneo je Radomir Pavlović, potpredsednik Skupštine opštine, inače kadar Saveza nezavisnih socijaldemokarata (SNSD) predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine iz redova srpskog naroda Milorada Dodika, izvestio je Radio slobodna Evropa.
Radomir Pavlović, potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica, izjavio je kako se u Rezoluciji osuđuju zločini nad srpskim narodom u 20. veku, te da se ne umanjuju zločini nad drugim narodima
On je najavio da će Rezolucija biti prosleđena Skupštini Republike Srpske da usvoji identičnu rezoluciju.
“S obzirom na dešavanja iz okruženja, Crne Gore, ovo je vrijeme da podvučemo crtu i kažemo šta je bilo u Drugom svjetskom ratu, šta je bilo u zadnjem ratu, da pošaljemo poruku koju politiku mi želimo. Ovo je kompromis u kojem mi ne osuđujemo stradanja drugih naroda, ali želimo da istaknemo da su stradali i Srbi na ovom prostoru, posebno u Drugom svjetskom ratu”, kazao je Pavlović.
Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić je izjavio da se “nije moglo prećutati na ono što se radi o srpskom narodu”.
“Iz dana u dan vidimo one koji podliježu pritisku međunarodne zajednice i osuđuju srpski narod za ono što nije počinio. Naša skupština je morala da reaguje i mislim da je ovo pravi potez”, rekao je Grujičić. .
Skupština opštine Srebrenica nikada nije usvojila nikakav dokument povodom genocida u Srebrenici koji se nad bošnjačkim stanovništvom dogodio jula 1995. godine – događaja koji je potvrđen presudama međunarodnih sudskih institucija u najmanje tri slučaja: pravosnažnim presudama političkim i vojnim liderima bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, kao i u presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne republike Jugoslavije (SRJ).
Srbija tada nije proglašena krivom za genocid, ali prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995. Istom presudom. Kao direktni izvršioci genocida označeni su vojska i policija Republike Srpske (RS).
Duraković: Političko nasilje srpske većine nad bošnjačkom
Uoči usvajanja Rezolucije, odbornici iz reda bošnjačkog naroda (šest odbornika) su napustili sednicu.
“Čin usvajanja Rezolucije nam govori da se uvek može vršiti političko nasilje srpske većine nad bošnjačkom. Mi imamo sa njima potpisali koalicioni sporazum o razumevanju, ali su Srbi danas pokazali koliko su Bošnjaci poštovani unutar ove lokalne zajednice. Ovim smo dobili dokaz da je potpisivanje koalicionog sporazuma narušeno i samo se destabilizira situacija u Srebrenici”, rekao je Ćamil Duraković, predsednik Skupštine opštine Srebrenica.
Rezolucija je usvojena devet dana uoči obeležavanja 26 godina od genocida u Srebrenici.
EU je preporučila ukidanje ograničenja putovanja za kanadske državljane
