Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vratio je Skupštini Srbije Zakon o vodama na ponovno odlučivanje, saznaje Nova.rs.
Vučić je vratio Zakon jer nije usklađen sa ustavno pravnim poretkom Republike Srbije, saznaje Nova.rs od izvora iz Narodne skupštine.
Redakcija ovog portala kontaktirala je i kabinet predsednika Srbije, ali nije dobila odgovor do objavljivanja vesti.
Podsećamo, izmene Zakona o vodama poslednjih dana privuklo je ogromnu pažnju i interesovanja građana Srbije.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i Svetska organizacija za prirodu – WWF pozivaju građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmena Zakona o vodama.
Zbog spornog zakona oglasile su se i brojne političke partije, među kojima Nova stranka, koalicija NADA, lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović i brojni drugi. Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da svi koji su učestvovali u sastavljanju, izglasavanju i lobiranju za izmene Zakona o vodama, posle promene vlasti, biće krivično procesuirani kao organizovana kriminalna grupa.
Trener Partizana Aleksandar Stanojević rekao je da ga ne zanimaju rezultati srpskih klubova u Evropi, već da razmišlja samo o svom timu
Crno-bele u četvrtak 22. jula od 21 čas očekuje meč drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija sa Dunajskom Stredom.
Stanojević je otkrio i da ga ne zanimaju šta će u Evropi uraditi ostali srpski timovi – Crvena zvezda u borbi za Ligu šampiona, kao i Vojvodina i Čukarički za Ligu konferencija.”Nisam toliki patriota da razmišljam o srpskom fudbalu. Interesuje me samo Partizan i gledamo kako da mi odemo dalje. A, ljudi koji vode srpski fudbal treba da se bave tim stvarima. Imamo utakmice pre tri dana, sutra, pa onda opet… Bavim se samo Partizanom i samo nama želim sve najbolje“, istakao je Aleksandar Stanojević na konferneciji za medije.
Govorio je o predstojećem meču protiv DAC-a.
“Oprezni smo, verujemo u sebe. U dobrom smo momentu, ulazimo sa samopouzdanjem i verom da možemo da napravimo dobar rezultat. Nadamo se da će to ići u dobrom smeru. Spremni smo, znamo odakle nam preti opasnost“, rekao je Stanojević, koji neće moći da računa samo na Ivana Obradovića.
Stanojević je naveo da su svi u klubu srećni i uzbuđeni zbog toga što će posle više od godinu dana igrati pred svojom publikom na stadionu u Humskoj. Takođe, i da je zadovoljan promenom pravila da se više ne gleda gol u gostima.
Kada je reč o ekipi iz Slovačke, Stanojević je imao reči hvale.
“To je zemlja u fudbalskom usponu. Njihov tim je sastavljen uglavnom od internacionalaca, trener im je iz Madjarske. Igraju 3-5-2, promenili su formaciju, imaju jasno definisan način igre, podsećaju na madjarsku reprezentaciju“, rekao je Stanojević.
Po njegovim rečima, Partizan će pokušati da nametne svoj stil igre i da neće da se prilagodjava protivniku.
“Pokušaćemo da iskoristimo njihove slabosti. Videćemo ko se kako nametne. Imamo svoj stil koji ćemo pokušati da ispratimo“, rekao je trener Partizana.
Kapiten i golman Vladimir Stojković izrazio je zadovoljstvo zbog povratka navijača.
“Najbitnije je da fudbal ponovo liči na fudbal uz navijače. Biće nam vetar u leđa“, rekao je Stojković.
Vladimir Stojković je naveo da je DAC dobra, ozbiljna ekipa sa pobedničkim mentalitetom i da Partizan mora da bude maksimalno obazriv.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) smatraju da bi stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu stranu kovanice evra, što je najavio hrvatski premijer Andrej Plenković ako Hrvatska postane članica Evrozone, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda.
Ovo zato, jer se slavni naučnik izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu, navode iz NBS za Tanjug i dodaju da bi, ako bi se to desilo, sasvim sigurno bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama Evropske unije, da bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga.
Dizajn evro novčanica, objašnjavaju u Narodnoj banci, je isti nezavisno od države koja ih štampa i dizajn kovanica je regulisan odgovarajućom Uredbom Saveta EU od 24. juna 2014. godine.
Reč je uredbi o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju i po njoj evrokovanice imaju jednu zajedničku, evropsku stranu koja je ista na svim evrokovanicama, tzv. avers i drugu nacionalnu, revers stranu, koja se razlikuje od zemlje do zemlje i ima na sebi oznaku države članice EU.
Na nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica, što je simbol EU, koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn, a država članica sama odlučuje koje će motive prikazati unutar zvezdica, navode u NBS.
Dodaju da na primer, Italija ima evrokovanice od dva evra na kojima se nalazi portret Dantea Aligijerija, a na evrokovanici od jednog evra crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.
Grčka, pak na evrokovanici od dva evra ima scenu sa mozaika u Sparti iz trećeg veka nove ere, u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici od dva evra prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme.
U Narodnoj banci Srbije za Tanjug kažu da države obično formiraju komisije, sastavljene od umetnika, numizmatičara, gravera, političara, koje od više predloga biraju nacionalni dizajn evrokovanice.
Objašnjavaju i da o nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu i da se on može menjati tek nakon 15 godina, osim ako se ranije promeni šef države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada se dizajn može promeniti i pre isteka pomenutog roka.
Država je obavezna da druge članice EU obavesti o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU.
Procedura je takva da Savet EU odobrava dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.
„U slučaju da ima primedbi, a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge članice, Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova”, objašnjavaju u NBS, prenosi Tanjug.
Naglašavaju i da se pomenuta uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Hrvatska to može da učini najranije 2023. godine, što je, kako navode u NBS, u ovom trenutku upitno.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će se lik Nikole Tesle nalaziti na evrokovanicama od 50, 20 i 10 centi i to kada Hrvatska postane članica Evrozone.
Prema njegovim rečima, ovo je jedan od predloga, a ima i predloga da to budu šahovnica, karta Hrvatske, kuna i glagoljica.
Južno od Saskatoon-a, smeštena u ravnicama Saskatchewan-a, nalazi se nedovoljno cenjena vojna baza kanadske vojske.
Odred kanadskih snaga Dundurn relativno je mali. Ali, skladište municije istočno od objekta, skladište municije kanadske vojske Dundurn, je najveće te vrste, u smislu raspoređenih vojnika i u pogledu površine, prema Ministarstvu odbrane.
Dundurn čuva oko 60% inventara ubojnih sredstava kanadske vojske.
Procenjuje se da odeljenje za nacionalnu odbranu poseduje opremu vrednu gotovo dve milijarde dolara, objekt deluje kao distributivni centar za vojnike raspoređene širom zemlje i širom sveta.
Skriveno u 30 magacinskih objekata, upakovanih u njihove originalne cevi, nalazi se 83.303 kanadskih raketa (CRV7). Preostale zalihe nekada popularnog oružja, koje je dizajnirano u Kanadi, a povučeno iz upotrebe 2000-ih, uskoro će biti uništeno.
Korak napred
Iako CRV7 zauzima svoje mesto u nacionalnoj vojnoj istoriji, malo će ljudi prepoznati ovo ime.
Samo su ljubitelji vojnih simulacionih igara ili ljubitelji vojne istorije verovatno pročitali referencu za raketni sistem koji je kanadska vojska usvojila sedamdesetih.
Ali oni koji su koristili oružje kad je prvi put razvijeno, dobro ga se sećaju.
André Deschamps, penzionisani general-potpukovnik, bio je jedan od njih.
Pre nego što je postao zapovednik Kraljevskoga kanadskog ratnog vazduhoplovstva, Deschamps je bio pilot.
Leteo je borbenim avionima poput C-104 Starfighter, koji su bili opremljeni za nošenje CRV7.
“Osamdesetih godina [CRV7] sigurno je bio korak napred za nas u avijaciji”, rekao je Deschamps u intervjuu za CBC News.
Saradnja i inovacije
CRV7 je dizajniran tokom hladnog rata.
Dve političke ideologije, komunizam i kapitalizam, na čelu sa Sovjetskim Savezom, odnosno Sjedinjenim Američkim Državama, borile su se za kontrolu širom sveta kroz seriju posrednih sukoba i zakulisnih igara moći.
U savezništvu sa Sjedinjenim Državama, a protiv Sovjetskog Saveza, bile su članice organizacije severnoatlantskog saveza (NATO), koji uključuje i Kanadu.
Deo ovog mandata je deljenje vojne tehnologije i standardizacije vojnih hardvera.
Kanadske oružane snage uglavnom su nabavljale oružje ili opremu od saveznika, a zatim ih prilagođavale ili modifikovale za svoje vojnike.
CRV7 je bio suprotan primer.
Redak je primer vojne opreme koja je ovde u Kanadi dizajnirana, a zatim su je saveznici iz NATO-a naširoko prihvatili.
“Bio je to značajan porast dometa i ubojitosti zbog dodatne brzine rakete, kada je bojna glava delovala prilično razorno na sve na šta je bila usmerena”, rekao je Deschamps.
Rakete su raspoređene sa kanadskim borbenim pilotima u Evropi tokom hladnog rata, a Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i Češka su među zemljama koje su ih koristile.
Korištenje CRV7 među saveznicima takođe je kanadskoj vojsci davalo osećaj ponosa, kaže penzionisani major Harold Skaarup, bivši obaveštajac.
Rekao je da je raketni sistem bio i ostao sjajan primer kanadskih inovacija i saradnje.
“Nećemo sami moći zaustaviti svetski rat. Moramo raditi sa prijateljima”, rekao je. “Dakle, razgovaramo jedni sa drugima. Sarađujemo jedni sa drugima. A kad neko dobije dobru ideju, mi je podelimo . Jedan od primera za to je upravo ova raketa.”
Ali kao i hladni rat, CRV7 je izbledio u sećanju. Raketa je proglašena viškom jer su razvijena nova, isplatljivija oružja i tehnologije.
Deschamps kaže da je to sve deo evolucije rata.
“Kako se tehnološki sistemi poboljšavaju, dolazi do novih sredstava za postizanje efikasnih borbenih efekata”, rekao je.
“CRV7 je bio je dobro osmišljeno i efikasno oružje u smislu da je bilo isplativo … moglo bi se koristiti u širokom spektru aviona, koji se koristio u avionima sa fiksnim krilima, lovcima i lakim jurišnim avionima,” rekao je. “Korišten je na helikopterskim napadnim brodovima. Dakle, bio je dovoljno svestran da ga možete prilagoditi u osnovi bilo čemu što leti.”
Tender za odlaganje
Konačnih 83.000 funkcionalnih CRV7 koji su ostali u CFAD-u Dundurn, kupljene su 1987. i 1988. godine, prema izjavi predstavnika iz Ministarstva odbrane. Tamo se nalaze otkako je vojska prestala da koristi ove rakete negde između 2005. i 2007. Na tenderu koji je nedavno objavila savezna vlada, traži se da se i poslednje rakete razoružaju i unište.
Cilj je obaviti ovaj posao u roku od šest godina nakon dodele ugovora.
VANKUVER – Drevna riba, bela jesetra, duga 3,5 metra, je ulovljena na reci Fraser, BC, kod mesta Agassiza, se opisuje kao “izuzetno redak” ulov.
Predstavnik ribolovaca je rekao za CTV News, da je riba imala 56 inča i težila je više od 800 libri.
“Ovakav ulov izuzetno je redak i uvek je uzbudljivo da učestvujemo u ovakvoj akciji”, rekla je Kate Wisse u e-mailu .
Rekla je da riba nikada pre nije bila označena, pa je ovo možda prvi put da je ulovljena. Njena starost nije poznata, ali ona je procenila da bi mogla biti stara i više od 100 godina, s obzirom na njenu veličinu.
Trebalo je više od sat vremena da se ova “čudovišna jesetra” izvuče iz reke, rekao je Wisse, delom i zbog toga što su se trojica koji su se menjivali morali manevrisati oko stubova mosta i ostrva, sve dok je čamac udarao u delove potonulih stabala.
Kada je riba konačno izvučena, izmerena , skenirana, označena i opet puštena u reku. Ribočuvari nadziru jesetre, vodeći računa o njima, rekla je Wisse.
Prema Fisheries and Oceans Canada, bela jesetra je najveća slatkovodna riba u Kanadi i postoji relativno nepromenjena milionima godina.
Ova vrsta je u kritičnom stanju u nekim delovima u BCu, riba koja se hrani na dnu reke, spada među divlje životinje zaštićene zakonom o rizičnim vrstama. Vrste koje žive u rekama Nechako, Gornja Kolumbija, Gornji Fraser i Gornji Kootenay zaštićene su saveznim aktom.
Društvo za zaštitu jesetre iz reke Fraser kaže da bela jesetra može živeti i više od 150 godina, a može narasti i do šest metara dužine.
Veljko Belivuk, šef kriminalne grupe osumnjičen za više brutalnih likvidacija, na saslušanju u tužilaštvu pre dve nedelje negirao je da je ubica, ali je govorio o svom navodnom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i drugim ljudima iz vrha Srpske napredne stranke, piše Mreža za istraživanje korupcije i kirminala (KRIK).
Kako je ispričao, Vučić i njegovi saradnici tražili su mu više usluga – da kontroliše da se na Partizanovim tribinama ne skandira protiv predsednika, da zastrašuje one koji su organizovali proteste protiv vlasti, obezbedi mir na Paradi ponosa, ali i da utiče na taksiste da otkažu proteste protiv aplikacije za prevoz „CarGo“, piše u transkriptu Belivukovog saslušanja do kojeg je došao KRIK.
On je prvo kratko ispričao da nije kriminalac već „vođa navijača“ i da nije odgovoran za ubistva, otmice i šverc droge, ali nije želeo da odgovara na pitanja tužioca o tome. Samoinicijativno je, međutim, počeo da govori o odnosima sa ljudima iz vlasti.
„Rešio sam lepo da kažem sve o mom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom policije Aleksandrom Vulinom, Vučićevim bratom, prijateljima, kumovima i svim ostalim političarima koji su od nas tražili usluge, a sada se prave da se ne poznajemo i peru ruke od nas“, rekao je Belivuk tužiocu.
On je, tokom gotovo polusatnog saslušanja, nabrojao različite usluge koje je navodno činio za predsednika i njegove ljude i naveo imena članova SNS-a sa kojima se viđao. Rekao je da je kontakt sa predsednikom Vučićem održavao najviše preko huligana Aleksandra Vidojevića, poznatijeg kao Aca Rošavi, koji je prijatelj predsednikovog sina, ali i da se sa Vučićem navodno nekoliko puta i lično video.
Zapretio je i da će u budućnosti ispričati još detalja „ako se određeni ljudi ne opamete.“
Kako piše KRIK, iako je teško proceniti šta je tačno, a šta ne od onoga što je Belivuk ispričao, pojedini detalji se poklapaju sa onim što se ranije pretpostavljalo – da je njegova grupa imala ulogu u suzbijanju protesta, kao i odnose sa ljudima iz vlasti. U svom iskazu, međutim, Belivuk nije spomenuo sve ljude iz policije i vladajuće stranke za koje su novinari ranije otkrili da su mu bili bliski.
KRIK je pozvao predsednika Vučića za komentar, a njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević rekla nam je da on neće davati izjave o ovome dok je istraga u toku. Pozvani su i ostali koje je Belivuk spomenuo, ali niko od njih nije želeo da da komentar, navodi KRIK.
Početkom avgusta očekuje se da Tužilaštvo za organizovani kriminal podigne optužnicu protiv Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja, vođe huligansko-kriminalne grupe „Principi“ koja je radila u okviru crnogorskog kavačkog klana.
Belivuk se sumnjiči da stoji iza pet brutalnih ubistava, jednog mučenja i dilovanja droge, a fotografije obezglavljenih i iskasapljenih tela njegovih žrtva predstavnici vlasti su u više navrata objavljivali u javnosti. Belivukov klan smatra se jednim od najbrutalnijih u regionu, piše KRIK.
Šta je sve Belivuk ispričao
Belivuk je ispričao tužiocu da je član Srpske napredne stranke od 2011. godine.
Objasnio je da je njegovo hapšenje 2016. godine, zbog sumnji da je učestvovao u ubistvu u centru Beograda, dovelo do toga da političari izgube kontrolu nad tribinom Partizana. On je kasnije oslobođen u ovom slučaju pod misterioznim okolnostima – pojedini dokazi su kompromitovani, a veštak je iznenada promenio iskaz.
Belivuk je ispričao da mu je huligan Aleksandar Vidojević, poznatiji kao Aca Rošavi, rekao 2017. godine da će mu on biti veza sa predsednikom Srbije.
„Vidojević mi je rekao da Šef, tako smo zvali Vučića, ima veliki problem na Partizanovoj tribini koji je nastao usled mog odlaska u pritvor 2016. godine. Da Andrej, brat Aleksandrov, ima kontrolu nad navijačkom grupom ‘Alkatraz’, ali da oni nemaju snage da iznesu ništa tu, da kontroliše i deo tribine navijača pod nazivom ‘Kimijevci’, ali da oni samo troše pare i ne doprinose ničemu, a da zapravo nemaju nikakvu kontrolu. Ideja je bila da se napravi nova navijačka frakcija koja će sve to ujediniti da bi situacija bila kao na Zvezdinom stadionu. (…) Mi smo to uradili“, naveo je navodno Belivuk.
Nakon nekog vremena Belivuk je, kako kaže, izgubio poverenje u Vidojevića.
„Počeli smo da sumnjamo u Rošavog da ne prenosi Šefu baš sve kako jeste, odnosno da više zasluga pripisuje sebi za neke rešene zadatke“, rekao je Belivuk.
Belivuk tvrdi da se onda požalio Darku Glišiću, predsednikovom kumu i jednom od ključnih ljudi SNS-a, za koga kaže da mu je ‘dugogodišnji prijatelj’.
„On me je pozvao na Ub kod njega, pošto je on tamo predsednik opštine. Marko Miljković (Belivukova desna ruka) i ja smo otišli tamo, imali smo jedan konstruktivan sastanak gde mi je objasnio kako se čuo sa Šefom, kako je Šef potvrdio da je Rošavi, Acko kako ga oni zovu, direktna veza, da ne treba mi da se viđamo direktno (sa Vučićem) da ne bismo ugrozili celu situaciju“, rekao je u iskazu Belivuk, prenosi KRIK.
Na istom sastanku, tvrdi, Glišiću se požalio na probleme koje ima sa Dijanom Hrkalović, tada jednom od ključnih osoba u policiji.
„Dijana je imala protiv nas ne znam ni ja šta, skidala (naše) žene do gole kože pri svakom pretresu. On je rekao da i oni imaju veliki problem, da je Dijana veliki neprijatelj porodice Vučić i da to ne znaju kako da reše“, naveo je Belivuk.
Na nekom od narednih sastanaka, ispričao je tužiocu, Glišić je na Belivukovo insistiranje rekao da će mu lično organizovati sastanak sa Vučićem.
„Dao mi je kontakt sa pripadnicima BIA-e sa kojima treba da se čujem, a oni će mi reći kada i gde se viđamo“, rekao je.
Sastanak sa Vučićem se održao, kako tvrdi Belivuk, u privatnom stanu na Zvezdari. Navodno je predsednikovo obezbeđenje čekalo ispred – dok je Vučić sam sa Belivukom i Miljkovićem razgovarao u stanu.
„Bile su razne teme tu i bilo je još par tih sastanaka. Još na prvom sastanku nam je rekao da će viđanje naše biti maksimalno smanjeno, koliko god može, da ne bismo ugrozili ni njega ni sebe zbog političke situacije“, naveo je Belivuk u iskazu koji prenosi KRIK.
Belivuk tvrdi da je na tim sastancima Vučić od njega tražio različite stvari, ali da je bilo i nekoliko stvari koje, kako tvrdi Belivuk, nije mogao da završi.
„Stvar oko koje nismo mogli nikako da se složimo, to je bilo vezano za Partizan, kada je tražena smena uprave, da utičemo na to“, rekao je Belivuk.
Nisu se saglasili ni, kako kaže, oko toga da bude u kontaktu sa Aleksandrom Vulinom za koga je tokom saslušanja izneo niz uvreda, piše KRIK.
Funkcioner Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Novica Tončev rekao je da su Evropska fudbalska unija (Uefa) i Međunarodna fudbalska federacija (Fifa) tražile od Saveza da do polovine decembra izabere novo rukovodstvo po demokratskim principima.
„Hoćemo da izbacimo politiku iz fudbala. U Statutu Uefa ne pominju se pojedinci, ali piše da država ne može da se meša u rad sporta. Znači, institucije države, Vlada, Skupština, da se ne mešaju u fudbal”, rekao je predsednik FSS regiona Istočne Srbije Novica Tončev za Radio Slobodna Evropa (RSE).
FSS je 15. jula usvojio novi Nacrt Statuta, po kome državni i partijski funkcioneri ne mogu istovremeno da budu i na pozicijama u fudbalu i dao ga na javnu raspravu u narednih mesec dana.
U ingerenciji organizacije koja upravlja fudbalskim sportom u državi je 3.087 klubova.
Novica Tončev, koji je i potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar bez portfelja u Vladi Srbije, rekao je za RSE da je preporuka da se Statut FSS usaglasi sa statutima Uefa i Fifa i da se delegati izaberu na demokratski način, u skladu sa domaćim Zakonom o sportu koji ne dozvoljava duple funkcije.
Skupština FSS ima 73 delegata koje daju regionalni savezi, klubovi, sudijska i trenerska organizacija, kao i udruženje fudbalskih reprezentativaca. Kao najviši organ fudbalske organizacije, Skupština bira predsednika na mandat od četiri godine i rukovodstvo Saveza.
Tončev je rekao da je suština promena da svako ko ispunjava uslove, pa i političar, može da se kandiduje za poziciju u FSS, ali da u slučaju izbora mora da napusti prethodnu funkciju.
„Ako rešim da se kandidujem u Fudbalskom savezu, onda ću da izađem iz Vlade. Ili neću da se kandidujem u FSS, a ostaću u Vladi. Ja ću pravila da poštujem”, naveo je Tončev, prenosi Beta.
Kako je u FSS-u rečeno za RSE, predstavnici Uefa i Fifa boravili su u Beogradu tokom prethodne sednice Skupštine FSS krajem juna i aktuelni statut ocenili kao nedemokratski i protivan njihovim pravilima. Zbog toga su čvrsto sugerisale da se u saradnji sa njima usvoji novi dokument po kome će do kraja godine biti izabrani novi predsednik, rukovodstvo i članovi organa FSS.
U maju 2016. za predsednika FSS izabran je Slaviša Kokeza, član Glavnog odbora i potpredsednik Beogradskog odbora SNS. Funkciju je obavljao do pred kraj marta ove godine kada je podneo ostavku nakon što su ga mesec dana ranije saslušali nadležni organi zbog sumnje u povezanost sa ekstremnim navijačima osumnjičenim za ubistva, otmice i trgovinu drogom.
Trenutno Savez predvodi zamenik predsednika Nenad Bjeković.
Posle sednice Skupštine FSS-a krajem juna, saopšteno je da će novo rukovodstvo biti izabrano do 15. decembra.
Gradonačelnica Čikaga upozorava da bi mogle da se vrate neke restrikcije zbog kovida-19 jer opet ima više zaraženih u određenim delovima zemlje, ali i u samom gradu. Čikago se istovremeno suočava i sa kriminalom, oružano nasilje je u porastu za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Glavna ulica u Čikagu, Mičigen avenija, poznata i kao Čudesna milja, izgleda ovih dana kao pre epidemije koronavirusa, sa više posetilaca i turista.
Za nekoliko dana počinje i veliki muzički festival Lolapaluza, koji privuče 400.000 posetilaca za četiri dana i pored toga što karta košta 300 dolara i više.
Međutim, grad se, kao i drugi veći gradovi u SAD, bori sa oružanim nasiljem. Broj ubistava je tokom 2020. godine porastao i za 30 odsto. U Čikagu je u prvih šest meseci ove godine stradalo 336 ljudi.
Nema sumnje da su brojke zabrinjavajuće kada je reč o nasilju. Proteklog vikenda 41 osoba je ranjena, a 10 je ubijeno. Na početku meseca, tokom praznika 4. jul, ranjeno je 100 ljudi, a 19 izgubilo život.
Posebno tragična bila je smrt 20-godišnjeg studenta prestižnog Univerziteta Čikago. Maksa Luisa pogodio je zalutali metak dok je sedeo u nadzemnom metrou, usred dana, vraćajući se sa letnjeg stažiranja. Tri dana kasnije preminuo je u bolnici.
Nekoliko dana ranije nožem je ubodena i usmrćena 31-godišnja studentkinja, doktorski kandidat, u poseti iz Merilenda.
Pre nekoliko dana je 73-godišnji vijetnamski veteran ubijen kada su dvojica tinejdžera pokušala da mu ukradu automobil.
Neke prodavnice u Čikagu su zatvorene posle svega što se desilo, ali mnoge druge i dalje rade, posle korone i problema sa nasiljem u centru Čikaga.
Čikaška policija je rešena da se nešto stvarno promeni. Šef policije Dejvid Braun objavio je da je formiran tim od 50 policajaca, čiji će glavni cilj biti da spreče protok ilegalnog oružja u gradu.
Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. objavljen je na sajtu tog tela.
Komisiju je predvodio izraelski istoričar Gideon Grajf.
Izveštaj, na 1.036 strana, kao i zaključci, objavljeni su na srpskom i engleskom jeziku.
“Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti”, stoji, između ostalog, u zaključcima Komisije.
Članovi Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, osim Grajfa, su profesor Valter Manušek iz Austrije, advokat Markus Kolbah – jedan od vodećih advokata u Nemačkoj koji je radio na suđenjima nemačkim nacističkim zločincima, Adarnele Šinaba iz Nigerije, koja je stručnjak za istraživanje zločina, profesor Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svetu na polju forenzičkih istraživanja – jedini srpski predstavnik.
Pored njih, tu je profesor Rodžer Bajard, takođe svetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, profesor Juki Osaf iz Japana, koji se bavio sukobom u Srebrenici u poslednjoj dekadi, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, koji je stručnjak za medije i svetski poznat novinar.
“Nija namera da se umanji bilo čija patnja ili bol”
Iz Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica podsećaju da je Vlada Republike Srpske odluku o osnivanju Komisije donela na osnovu zaključaka republičkog parlamenta, a sa sadržajem Izveštaja upoznata je na posebnoj sednici 11. juna ove godine.
“Vlada Srpske je uverena da će jedino celovito i istinito sagledavanje događaja u srebreničkoj regiji, ali i u celoj BiH, doprineti jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu sadašnjih i budućih generacija”, ističe se u saopštenju Republičkog centra.
Vlada izražava pijetet prema svim žrtvama i njihovim porodicama iz tragičnog sukoba u BiH, osuđuje ratne zločine počinjene na svim stranama i zahteva nedskriminatorsko procesuiranje odgovornih za ratne zločine na svim stranama.
Govoreći o Izveštaju, predsednik Komisije izraelski istoričar Gideon Grajf rekao je između ostalog da je Komisija sačinila ozbiljan, profesionalan i uravnotežen izveštaj, koji je veran istini i istorijskim događajima.
Kao što je bio slučaj i kada je predstavljen Izvještaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, zvaničnici Srpske su ocenili da nije reč o dokumentu koji je usmeren protiv bilo kog naroda u BiH.
“Namera nije da se umanji bilo čija patnja ili bol, ali da je potrebno da se događaji iz rata u BiH sagledaju nepristrasno i argumentovano, zbog čega su i formirane ove komisije”, saopšteno je iz Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.
PRIŠTINA – Risto Jovanović iz Podgorice, koji je uhapšen na Gazimestanu zbog navodnog „izazivanja razdora i netrpeljivosti”, pušten je danas iz pritvora nakon plaćanja kaucije.
Sud je ranije danas Rista Jovanovića osudio na šest meseci zatvora.
Istovremeno, sudi je objavio da može da prihvati zamenu kazne zatvora za novčanu u iznosu od 6.700 evra i zabranu ulaska na Kosovo i Metohiju u narednih pet godina, što su odbrana, Jovanović i njegova porodica prihvatili, preneo je RTS.
U odluci je navedeno da je Jovanović imao „nameru da izazove razdor i netrpeljivost” između etničkih zajednica tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu.
Demokratski front potvrdio je da će platiti kauciju u iznosu od 6.700 evra za oslobađanje Jovanovića.
Risto Jovanović iz Podgorice uhapšen je tokom proslave Vidovdana na Gazimestanu, pošto je ukazao policiji, koja je građanima oduzimala srpska obeležja, da nemaju potrebe da pretresaju monahinju.
Pripadnici specijalne policije odveli su ga sa kapije ulaza u dvorište spomenika na Gazimestanu, ubacili u vozilo policije i, uz pratnju, udaljili se prema Prištini, prenosi Tanjug.
Jednomesečni pritvor određen mu je nekoliko dana kasnije, a suđenje je zakazano po hitnom postupku.
