Sve više se ” sumnja ” u manjinsku liberalsku vladu, kako raste popularnost konzervativaca, pokazuju ankete
Budući da se federalne stranke pripremaju za moguće savezne izbore u narednim mesecima, nova anketa sugeriše da će opadanje podrške liberalima otežati, manjinsko održavanje na vlasti.
Prema Brickeru, glavne provincije na koje bi Liberali sada trebali gledati, kako bi skupili dovoljno glasova za većinu su Ontario, Quebec i BC, mesta na kojima anketa trenutno pokazuje da liberali nemaju značajnu prednost, kako bi povećaji broj svojih mesta iznad 170 poslanika.
Dolazni terminal na vankuverskom aerodromu deli putnike po vakcinalnom statusu
VANKUVER– Ako slećete na vankuverski aerodrom, i dolazite van Kanade, budite spremni da budete razdvajani unutar aerodroma. Sada postoji jedna linija za putnike koji su potpuno vakcinisani protiv COVID-19, i druga linija za nevakcinisane putnike.
Robyn McVicker, potpredsednica udruženja za zaštitu putnika na vankuverskom aerodromu, kaže da deljenje putnika na ovaj način, pomaže u odrađivanju sledećih koraka po sletanju putnika na aerodrom.
„Za vakcinisane putnike, ako ispunjavaju kriterijume, npr. da su primili vakcinu koju Kanada odobrava, najmanje 14 dana pre putovanja, tada oni ne moraju ići dve sedmice u karantin po dolasku u Kanadu. Uz to, više nema ni obaveznog vladinog hotela u kojem moraju odsesti, objasnila je.
Ako niste u potpunosti vakcinisani, moraćete predstaviti 14-dnevni plan karantina pred osobljem aerodroma. Ljudi koji su primili samo jednu dozu smatraće se nevakcinisanim.
McVicker kaže da će to biti ubrzati postupak za Kanađane koji su primili obe doze, napominjući da svi putnici, bez obzira na status oko vakcinisanja, trebaju pružiti svoje putne podatke u aplikaciji ArriveCAN.
Odvojeni redovi na vankuverskom aerodromu se nalaze samo na međunarodnom terminalu dolazaka, a ne i na terminalu odlaska.
“Kada ljudi putuju sa vankuverskog aerodroma u drugu zemlju, prolaziće kroz isti protokol kao i ranije “, potvrdila je McVicker, dodajući da su ljudi koji lete u druge zemlje odgovorni za poštovanje zahteva za ulazak na krajnje odredište.
Svako ko stigne u Kanadu mora imati negativni PCR test 72 sata pre polaska.
Trenutno, samo Kanađanima i onima koji imaju izuzeća (poput uže kanadske porodice ili stalnih stanovnika i međunarodnih studenata sa važećim papirima) dozvoljava se ulazak u zemlju bez potrebe za karantinom, pod uslovom da su u potpunosti vakcinisani protiv COVID-19.
“ Od 9. avgusta,potpuno vakcinsani Amerikanci mogu da dolaze u Kanadu bez potrebe da idu u karantin, a od 7. septembra će to pravo imati i putnici iz ostatka sveta “, rekla je McVicker. Takođe sada obavezni hotelski karantin se ukida, za sve putnike koji dolaze avionom u Kanadu , počevši od 9 avgusta u 12.01AM.
Maske su i dalje obavezne na aerodromu i na letovima. McVicker napominje da će od 9. avgusta 2021, prestati merenje temperature putnicima na odlazećim terminalima.
SERBIANNEWS/CANADA
Prva medalja za Srbiju u Tokiju, Mikec osvojio srebro
TOKIO – Srpski reprezentativac ju streljaštvu Damir Mikec osvojio je danas srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u disciplini vazdušni pištolj.
On je, nakon što je kao osmi ušao u finale, bio sjajan u završnici i sa rezultatom od 237,9 krugova doneo prvu medalju Srbiji na Igrama, prenosi Tanjug.
Zlato je pripalo Irancu Džavadu Forugiju (244,8), a bronza Kinezu Vei Pengu (217,6).
Mikec: Još nisam svestan uspeha. Već dugo želim da kompletiram sve medalje, rekao je srpski strelac Damir Mikec nakon osvajanja srebrne medalje u Tokiju, prenosi Tanjug.
„Samo mi je olimpijska nedostajala u karijeri. Više ne fali”, rekao je Mikec, višestruki osvajač medalja sa Evropskih i Svetskih prvenstava i Svetskih kupova.
Veslači Vasić i Mačković u polufinalu Olimpijskih igara
Srpski veslači Miloš Vasih i Martin Mačković plasirali su se u polufinale Olimpijskih igara u disciplini dvojac bez kormilara.
Vasić i Mačković zauzeli su treće mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi sa vremenom 6:43, 18, iza dvojca Rumunije (6.33,86) i Holandije (6.36,42), prenosi Tanjug.
Polufinale je na programu u utorak.
Vasić i Mačković: Zadovoljni smo i spremni za polufinale
Mislim da smo na dobar način otvorili takmičenje. Imao sam strah kako će se sve što smo proživeli odraziti na trku, ipak nismo trenirali skoro dve nedelje, rekao je srpski veslač Miloš Vasić, nakon što je zajedno sa Martinom Mačkovićem izborio plasman u polufinale Olimpijskih igara.
Vasić je nakon pozitivnog testa na koronu po dolasku u Japan, kao i ceo veslački tim, proveo dve nedelje u karantinu, podseća Tanjug.
„ Bitno je da smo direktno u polufinalu, na dobrom smo putu i sa više samopouzdanja dočekujemo polufinale. Ne razmišljamo o rivalima, fokusirani smo na sebe i na naše veslanje”, rekao je Vasić.
Martin je dodao da je karantin ostavio traga na formu, ali da postoji način da se i to prevaziđe.
„Trebalo nam je malo vremena da se uveslamo u prethodnim danima. Zadovoljni smo trkom, imamo šanse za plasman u finale. Start nam je danas možda bio malo lošiji, ali ispravićemo sve do sledeće trke”, rekao je Mačković.
Vreli talasi su pogodili Kanadu ovog leta, a vrele noći su takođe opasne po ljude
Visoke letnje temperature u toku noći, čine da naša tela nemaju priliku da se ohlade. Što se tiče klimatskih promena, postoji jedna prilično dobro shvaćena realnost, koja će uticati na ljude u narednim decenijama: a to je vrućina.
Naučnici znaju da će se klimatske promene povećavati u, učestalosti ili intenzitetu poput uragana, suše, poplava i vrućina. Ali što se tiče toplotnih talasa, njihovi efekti se već vidi širom sveta sa smrtonosnim posledicama. Prema nedavnom istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet, više od pet miliona smrtnih slučajeva godišnje između 2000. i 2019. bilo je povezano s “ne-optimalnim temperaturama”, a oko 500.000 ovih smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.
Iako se većina ovih smrtnih slučajeva događa u tropskim zemljama, toplotni talasi počinju uticati na severna podneblja.
Tokom vrućine koja je pogodila Britansku Kolumbiju krajem juna, i u prvoj sedmici jula, više od 800 ljudi je umrlo u provinciji tokom jednog vikenda. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine zabeležena su 232 smrtna slučaja.
Iako znamo da dnevne temperature rastu, u nekim regijama, posebno u delovima Ontarija i Quebec-a, noćne temperature čak i brže rastu.
Te toplije noći znače da naša tela nemaju vremena da se ohlade. Na primer, za ljude koji imaju zdravstvene probleme poput bolesti srca ili astme, to može biti izuzetno problematično i potencijalno smrtonosno.
“Naša tela nisu dizajnirana da podnose vrućine koje prelaze 30 stepeni “, rekao je Baidwan. “Pogledajmo na primer, što se događa s klima uređajem? Kad ga previše koristite, on nakupi puno leda od spolja i onda prestaje raditi. I na neki način to je sjajna analogija s onim što se događa i s našim telima . Uz ekstremnu vrućinu, zaista nam je teško napraviti uobičajene homeostatske mehanizme odbrane i protokole koji se dešavaju u našem telu. “Toplotni talas koji je zahvatio severozapad Tihog okeana bio je vrlo neobičan, a to su događaji koji se dešavaju jednom u 1000 godina, pokazuje nedavna analiza grupe World Weather Attribution, naučnici koji analiziraju teške vremenske događaje. Međutim, delovi istočne Kanade, uključujući Ontario i Quebec, češće vide ovakve talase vrućina i tropske noći, definisane kao noćne temperature sa 20 C ili više.
Na primer, prema klimatskom atlasu Kanade, broj tropskih noći u Torontu prosečno je iznosio oko 6,9 godišnje od 1976. do 2005. S klimatskim promenama, prema scenariju u kojem bi emisija ugljenika bila na ovom nivou, očekuje se porast tropskih noći na 17,6 godišnje od 2021. do 2050.
Ako stope emisija ugljenika nastave sa rastom, očekuje se da će prosečni broj tropskih noći u Torontu dostići 20,6 godišnje od 2021. do 2050.
U 2018. godini vrućina je pogodila Montreal od 29. juna do 5. jula. Temperature su u proseku iznosile oko 34 C tokom dana. Noćne temperature nisu padale ispod 20 C. Tada je stradalo od toplote 66 ljudi.
“Vidimo porast vrućih ekstremnih temperatura u Kanadi koji su više od globalnog srednjeg zagrevanja,” rekao je Nathan Gillet, istraživač iz Kanade za okolinu i klimatske promene. “Prosečni rast temperature u Kanadi, otprilike je dvostruko viši od prosečnog rasta temperature na globalnom nivou. A ekstremne vrućine takođe se povećavaju sličnom brzinom. I nisu u porastu samo najtoplije, maksimalne temperature, već i minimalne temperature, noćni minimum.”
Rašireni efekti na prirodu
Prosečne temperature u Kanadi već su već porasle za 1,7 C, a naša se zemlja zagreva, više nego duplo brže od ostatka planete.
Sve veći talasi vrućina sa temperaturama višim od proseka tokom dana i noći, takođe uzimaju danak nad životinjama i osetljivim ekosistemima, kao i nad usevima.
Studija objavljena u časopisu Global Change Biology prošlog oktobra pokazala je da noćne temperature rastu u većini delova sveta. U onim područjima koja su imala više noćnih toplih temperatura nego dnevnih, bilo je više oblačnosti, više padavine i više vlage. To može uticati na noćne životinje, ali i životinje koje su aktivne danju i koriste hladnije noćne temperature za oporavak od toplotnog stresa.Promene povećavaju granice na kojima noćne vrste mogu delovati. Tako da ćete možda doći do pomaka u rasponima, što onda pomuti ekosisteme zbog promene konkurencije i promene odnosa grabežljivosti / plena i sličnih stvari”, rekao je Daniel Cox, vodeći autor studije i istraživač u Velikoj Britaniji na Institutu za okolinu i održivost Univerziteta u Exeteru.
Nove brojke mernih podataka
Sa promenom klime, vlade kažu da im je potreban novi set mernih podataka za ove ozbiljne vrućine. Australija je 2013. godine pridodala nove boje, na svoje mape vrućina, jer su temperature porasle iznad svega što su iskusili u prošlosti.
Nedavno je, u utorak, Britanska meteorološka agencija izdala svoje prvo javno upozorenje na ekstremne vrućine, jer se predviđalo da će temperature porasti do 30 C u nekim delovima zemlje. Dnevne temperature od 30 C,možda se ne čine visoke u poređenju sa nekim delovima Kanade, ali u UK je to nešto, na šta se ljudi nisu navikli.
U drugom primeru kako vlade pokušavaju da se prilagode klimi koja se zagreva, tim iz Instituta za nacionalnu naučnu nauku (INRS) u Quebec-u, zajedno sa Institutom nacionalnog javnog objavljivanja iz Québec-a (INSPQ), objavio je u sredu da treba uvesti novi prag upozorenja na vrućine u provinciji. Tople sezone u Quebec-u, rekli su istraživači, počinju ranije, a završavaju se kasnije.
Kako se Zemlja nastavlja zagrevati, klimatizacija se može činiti mogućim rešenjem. Problem je u tome što je za njihovo korištenje potrebna energija, a to takođe proizvodi toplotu. I gradovi stvaraju ” toplotna ostrva ” na kojima se vrelina dodatno pojačava na betonu i asfaltu, dodajući veći stres ljudima koji već žive u vrelom podneblju. Neki gradovi poput Toronta i Montreala pokušavaju uvesti zelenije građevinske propise i dizajne koji će to rešiti.
“Toplotni talasi nisu nešto o što će nam doneti velika razaranja i veliku opasnost u Kanadi, ali kako se klima bude zagrevala, videćemo ih sve više i više,” rekli si iz kanadske agencije za zaštitu okoline i klimatske promene. “Toplotni talasi uzrokuju smrt i opasni su. I da, to je nešto … što ćemo sve više viđati ovde u Kanadi.”
SERBIANNEWS/CANADA
Teško pogođene kanadske firme traže produženje pomoći jer se pandemijski programi ukidaju
Richard Vanderlubbe, vlasnik kanadske turističke agencije Tripcentral.ca, morao je smanjiti osoblje u svojoj ompaniji za 15% ukupne radne snage, i zatvoriti sve lokacije od početka pandemije koronavirusa, uprkos primanju subvencija za zarade i poslovnog zajma.
Kako se kanadska ekonomija postepeno otvara, vlada ukida te programe. Ali Vanderlubbe kao i druga preduzeća koja su najteže pogođena pandemijom traže produženje ove podrške, dok se ne ukinu sva ograničenja, upozoravajući da bi ih ovakav scenario mogao zatvoriti, pred sam kraj ovih mera.
“Subvencije su bile spas”, rekao je Vanderlubbe, posebno jer su prihodi turističkih agencija isparili čak i kad je osoblje moralo nastaviti raditi. ” Firma se mora više zaduživati ili moram u posao uložiti ličnu imovinu … ili je zatvoriti”, dodao je.
Iako su se najgore pogođene firme tokom pandemije uglavnom, odnosile na turizam, proslave, događaje i rekreaciju, one su činile manje od pet posto ekonomije u 2020. Ipak, zapošljavale su oko 1,5 miliona Kanađana.
Njihove šanse naglo su opale, suprotno od velikog dela ostatka ekonomije, koja se snažno vraća, sa zaposlenošću još uvek od 1,8% nivoa pre pandemije i sa daljnjim, pozitivnim prognozama oporavka.
“Jedna je stvar sagledati makro i reći da to nema velikog uticaja, ali one su značajne za pojedinačne vlasnike preduzeća”, rekao je kanadski direktor ekonomskog predviđanja Ted Mallett.
Gotovo 60% najugroženijih preduzeća neće preživeti ako se subvencije ne produže tokom 2021. godine, pokazale su ankete koalicije najteže pogođenih kompanija (CHHB).
“Vremenske mere koje su predložili ima smisla za 95% ekonomije”, rekla je izvršna direktorika hotelskog udruženja Kanade (HAC) Susie Grynol.
Ali “nema smisla ulagati u (najteže pogođena) preduzeća … a zatim ih ispustite neposredno pre cilja, što bi moglo rezultirati kolapsom industrije”, dodala je.
Već su hitne subvencije za zarade i stanarinu vođene pandemijom pale na 60% prihvatljivih troškova ovog meseca, a do septembra bi trebalo da padnu na 20%. A program poslovnih zajmova ugašen je 30. juna.
Ministarka finansija Chrystia Freeland ponovila je ove sedmice da je vlada spremna produžiti potporu do kraja novembra ako je potrebno.
Grupe poslovnih lobija podnose molbu da programi ostanu za najugroženija preduzeća.
“Političari žele, razumljivo, okrenuti stranicu , jer su ovi programi preskupi i prelaze na druge tačke dnevnog reda”, rekao je izvršni direktor CFIB-a Dan Kelly. “Dakle, čini se da je zamah … popravljanja kod nekih programa usporen.”
Do sada je vlada odobrila 86 milijarda dolara za subvencije plata i, 48,4 milijarde za poslovne kredite, pokazuju zvanični podaci.
Dodatna pomoć od nekoliko milijardi dolara, uvedena nedavno za najteže pogođene, nije dovoljna, rekle su poslovne grupe.
“Broj bankrota počeo je rasti”, rekla je Lori Sterling, savetnica u advokatskoj kancelariji Bennett Jones i bivša zamenica federalnog ministra rada.
“Nije ogromno u ovoj fazi, ali mala preduzeća predviđaju da će doći do tsunamija i njihovih bankrota,”
SERBIANNEWS/CANADA
Srpska zastava se vijori u Tokiju, sportisti se prošetali Olimpijskim stadionom
Srpski olimpijski tim, predvođen Sonjom Vasić i Filipom Filipovićem, prošetao je Olimpijskim stadionom tokom ceremonije otvaranja Igara u Tokiju.Zastavu su nosili košarkašica Sonja Vasić i vaterpolista Filip Filipović.
Pre pet godina u Rio de Žaneiru, Srbija je imala 103 takmičara, koji su osvojili osam medalja – dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane.
Na ovogodišnjem izdanju Igara, Srbiju će predstavljati 86 sportista, a prve će našu zemlju predstavljati Andrea Arsović i Sanja Vukašinović.
Srpske reprezentativke u streljaštvu u subotu od 1.30 po našem vremenu počinju takmičenje u disciplini vazdušna puška.
Nova.rs: Rusija ne priznaje rusku vakcinu koju primite u Srbiji
Portal Nova.rs piše da se njihovoj redakciji javila čitateljka koja je primila obe doze Sputnjik vakcine, ali nije sigurna da će moći da otputuje u Rusiju bez dodatnih testova. Sudeći po pravilima koja su predstavljena na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, Rusi priznaju jedino potvrde i QR kodove koje je izdala neka od njihovih relevantnih institucija.
Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova – stoji baš kao što je čitateljka rekla.
„Državljani Srbije mogu da uđu u Rusku Federaciju. Ulazak u Rusku Federaciju omogućen je svim stranim državljanima i licima bez državljanstva bez PCR testa ukoliko: Poseduju dokaz o regulisanom boravku u Ruskoj Federaciji (važeću vizu, dozvolu za privremeni boravak – RVP ili dozvolu za stalni boravak – VNŽ), imaju sertifikat o vakcinaciji i QR kod, koji su izdati od strane nadležne medicinske ustanove Ruske Federacije (što je neophodno označiti u delu o PCR testu u anketi koji popunjavaju stranci prilikom ulaska u Rusiju)“, piše na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.
Nova.rs je kontaktirala resorno ministarstvo i dobila potvrdu da su uslovi za ulazak u Rusiju takvi kako je objavljeno i na sajtu, uz napomenu da „svaka država zadržava pravo da svojim propisima reguliše pitanje ulaska na njenu teritoriju u uslovima aktuelne pandemije izazvane virusom Kovid-19, pa je u tom smislu i Ruska Federacija donela napred navedene mere koje su na snazi“.
Navode da su zvali i poslali mejl i ruskoj ambasadi, kako bi dobili konkretan odgovor. Stigao je, navodi Nova.rs, odgovor sledeće sadržine: „Ulazak u Rusiju direktnim letom, moguć je do 30 dana bez vize. Da bi ušli u Rusiju, državljanima Srbije potreban je PCR test ne stariji od 72 sata od datuma testa“, novodi se u dopisu ruske ambasade, a vakcina se i ne pominje.
Da li to Rusi ne priznaju sopstvenu vakcinu? Poseban kuriozitet je i činjenica da se Srbija ponosi time da se na Torlaku proizvodi Sputnjik vakcina. To što su pre mesec i po dana ruski i srpski predsednik pritisli dugme i označili početak proizvodnje izgleda nije dovoljno da Sputnjik vakcina, koja se prima u Srbiji, bude priznata i u njenoj postojbini, navodi Nova.rs.
Klepton neće da svira pred obavezno vakcinisanom publikom
Erik Klepton ne želi da nastupa na mestima koja zahtevaju od prisutnih da pokažu dokaz o vakcinaciji.
To je odgovor čuvenog rok gitariste i pevača na najavu britanske vlade da će pasoši o vakcinaciji biti obavezni za ulazak u noćne klubove i koncertne sale, piše britanski Gardijen.
“Neću nastupati ni na jednoj sceni na kojoj je prisutna publika koja je diskriminisana. Ako ne bude predviđeno da svi ljudi mogu da prisustvuju, zadržavam pravo da otkažem nastup”, naveo je Klepton objavom putem naloga Telegram italijanskog arhitekte i kovid skeptika Robina Monotija.
Uz objavu ide i link, na kome Klepton sa takođe poznatim britanskim rokerom Van Morisonom, jednakim protivnikom anti -kovid mera i zaključavanja, izvodi pesmu “Stand and Deliver”, u kojoj pevaju: “Da li želite da budete slobodan čovek, ili želite da budete rob?“
U maju, Klepton je podelio svoja negativna iskustva primanja vakcine AstraZeneca takođe putem Montijevog naloga Telegram, tvrdeći da je doživeo „teške“ reakcije zbog kojih se pitao da li će ponovo moći da svira gitaru.
Sledeće zakazane nastupe Klapton u Velikoj Britaniji ima u londonskom Rojal Albert holu u maju 2022.
Nove mogućnosti za izvoz srpskog voća i povrća u SAD
Od ove nedelje domaćim proizvođačima, prerađivačima i distributerima svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća dostupna je jedinstvena elektronska platforma koja će im pružiti mogućnost da na jednom mestu saznaju sve neophodne informacije o pripremi i izvozu na tržište Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Kako je saopštila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), platforma je nastala u okviru projekta „Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope“ u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojnom Agencijom Srbije.
Kompanije imaju priliku da uspostave kontakt sa ekspertima i dobiju konkretne informacije u vezi sa potencijalima tržišta, pripremom i realizacijom izvoza voća i povrća na ovo veliko svetsko tržište hrane.
Pristup kompletnom sadržaju je besplatan uz registraciju preduzetnika ili kompanija, a pristup edukativnom materijalu je omogućen putem internet stranice Razvojne agencije Srbije vodic.ras.gov.rs, navodi se u saopštenju.