MENISNC
Pretraga
17.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1102

Prestonički restorani u zgradama mogli bi da ostanu bez roštilja na ćumur i plin

Od
miki
-
0

Grad Beograd je pre dva meseca formirao radnu grupu radi donošenja odluke da se restoranima brze hrane u stambenim zgradama zabrani upotreba roštilja na plin i ćumur. To pitanje je pokrenuto posle eksplozije plinske boce u Čika Ljubinoj ulici u centru grada.

Ukus ne ide bez mirisa. Ćevapi od junećeg mesa zamirisali su sa ulaza, onako kako se od pravog roštilja i očekuje. Iako su preduzeli sve da isparenja budu minimalna, nezadovoljnih u zgradi gde se lokal nalazi, ima.

“Napravili smo ventilaciju i apsolutno čitav sistem koji neće ugrožavati okolinu. Održavanje ventilacije i celog sistema je poprilično skupo. Držimo se toga i ispunjavamo sve što su potraživali. Ako se donese zakon o promeni korišćenja ćumura, odnosno zabrani, moraćemo da poštujemo zakon što nama ne ide u prilog nikako, jer to zahteva nova sredstava i promenu čitavog sistema”, kaže Iva Milisavljević iz jedne ćevabdžinice.

Izrada nacrta odluke da se ugostiteljskim objektima u stambenim zgradama zabrani upotreba ćumura i plinskih boca je u toku.

Podsećamo, u nesreći u Čika Ljubinoj ulici krajem maja, kada je eksplodirala plinska boca, jedna osoba je preminula, jedna je povređena.

“Odluka pred Skupštinom Grada do kraja godine”
“Ovom odlukom će biti precizirano ko vrši nadzor nad primenom te odluke. To su inspekcijski organi grada Beograda. Što se donošenja same odluke tiče, očekujemo da će radna grupa svoje zadatke završiti i pred Skupštinom grada Beograda i nacrt te odluke dostaviti do kraja tekuće godine”, objašnjava Dragana Marković iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Električni roštilj je možda najbolje rešenje.

“Znam ja da je roštilj na ćumur tradicija u Srbiji, ali roštilj na struju je, po meni, trenutno najbolji, najbezbedniji i najčistiji za pravljenje roštilja. Što se tiče roštilja na ćumur, prljavo je, loše po zdravlje sve je crno oko vas, mnogo je teži za rad, konstantno mora da se loži i čisti. Ovaj električni se samo upali, nikakvih razlika u ukusu nema, to su za mene predrasude”, ističe Slobodan Gelevski iz ćevabdžinice.

U mnogim lokalima plinskih boca su se odavno rešili, jer rizik uvek postoji. Struja jeste skuplja, ali je to zanemarljivo u odnosu na bezbednost koja nema cenu.

Ko prisluškuje zvaničnike Republike Srpske?

Od
Dara Milovanović
-
0

Objava presretnutog telefonskog razgovora direktora Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina, Milorada Kojića, sa predsjednikom Boračke organizacije Milomirom Savčićem i njegovim braniocem Miodragom Stojanovićem, iz decembra 2019, dokaz je da se najveći broj zvaničnika Srpske nalazi pod tretmanom Obavještajno – bezbjednosne agencije BiH, koja je pod kontrolom lidera SDA Bakira Izetbegovića, kaže za našu televiziju zamjenik predsjedavajućeg Zajedničke komisije za nadzor nad radom OBE Sredoje Nović.

U Sudu BiH bez preciznog odgovora – postoji li naredba za praćenje telefona Kojića i Savčića.

Tužilaštvo bez istrage – kako je snimak dospio u javnost.

Kojić nam je kratko rekao da je nakon objave bezbjednost njega i njegove porodice ugrožena.

Maske su pale, OBA prisluškuje zvaničnike Republike Srpske. Sa naredbom ili bez naredbe, iz Suda BiH nisu odgovorili jer, kako kažu, takve informacije nisu obavezni da dostave.

Pribavljen zakonito ili ne, tek presretnuti telefonski razgovor Milorada Kojića sa Milomirom Savčićem i njegovim advokatom Miodragom Stojanovićem iz decembra 2019, objavio je novinar jednog od sarajevskih portala Avdo Avdić.

– Najnoviji snimak koji se pojavio u javnosti zorno govori kako u BiH nema zakonitosti i da se najveći broj rukovodnih radnika i ljudi na određenim pozicijama u Republici Srpskoj nalazi pod tretmanom OBA BiH – rekao je Sredoje Nović, prvi zamjenik predsjedavajućeg Zajedničke komisije za nadzor nad radom OBA BiH.

Nović dodaje da ima saznanja da je i on kao jedan od zvaničnika iz Srpske u institucijama BiH bio praćeni na ovaj način jedno vrijeme ali da ne da li sada postoji interes za tim.

Slika srdačnog susreta Avde Avdića sa Osmanom Mehmedagićem, direktorom OBE, od prije dvije godine, objašnjava kako je došao u posjed tog snimka, a motivi su jasni – diskreditovati borce za istinu, Kojića i Savčića.

– Svima ili bolje reći jednom broju ljudi u samoj Službi jasno je da se unutar OBA nalazi paraobavještajni dio koji ne ide kroz redovne tokove nego se jedan dio ljudi angažuje isključivo za potrebe prema Republici Srpskoj – pojašnjava Nović.

Objašnjenje omiljenog novinara Osmice, da su po naredbi Suda BiH praćeni telefoni grupe povezane sa organizovanim kriminalom i da je slučajno jedan od zaštićenih brojeva počeo da koristi upravo Kojić, vrijeđa zdrav razum.

Prema toj logici, njegova supruga je član te grupe jer je broj telefona njen, a ne Kojićev.

Znači li to da OBA prati i snima ne samo telefonske razgovore Milorada Kojića, već i članova njegove porodice, što nimalo nije bezazleno.

O sprezi pojedinih sarajevskih portala sa Tužilaštvom govorio je Savčićev branilac Miodrag Stojanović. Na posljednjem ročištu, upitao je Sudsko vijeće kako pojedini mediji iz Federacije dolaze do informacija i ranije saopštavaju odluke Tužilaštva i Suda BiH.
– Na jednom od portala kaže – zašto nije uhapšen ranije jer je bio potpisan nalog o njegovom hapšenju kada je došao u decembru da iznese svoju odbranu. I šta, ćuti nemoj ništa govoriti branioče – navidi Stojanović.

Savčić nije ćutao na Inckovu oktroisanu istinu i “zaradio” je pritvor.

Kojić se godinama bori da svijet upozna sa razmjerama srpskog stradanja pa ga prisluškuju i teško optužuju za negiranje genocida, kako kaže Emir Suljagić.

Potonjeg teško ko da ozbiljno doživljava, ali OBA, bez ikakvog uticaja Srba unutar nje ali i spoljne kontrole, opasna je igračka u rukama onih kojima Srpska nije na srcu.

Ugovor koji nude SPC drugačiji od onog koji su potpisali sa Vatikanom

Od
Dara Milovanović
-
0

Razlika između prethodne verzije Temeljnog ugovora, koji je Zdravko Krivokapić odbio da potpiše u Beogradu , i nove verzije jesu pre svega potpisnici, jer su u prethodnoj potpisnici trebalo da budu Crna Gora i SPC, a u novoj Crna Gora koju zastupa crnogorska vlada i SPC, izjavio je danas istoričar Aleksandar Raković.

Istakao je da je taj Temeljni ugovor u drugačijem rangu od onog koji je Crna Gora potpisala sa Svetom stolicom, odnosno Rimokatoličkom crkvom, gde izričito stoji da je Crna Gora kao država potpisnik, a ne Crna Gora koju zastupa vlada.

„Ima tu još nekih prilično nejasnih rešenja za rešavanje imovinskih pitanja, a to je tema kojom će se baviti tročlana stručna komisija koju je formirao patrijarh Porfirije”, rekao je Raković za Tanjug.

Ono što, takođe, kako kaže, „bodi oči” je član 13 u Krivokapićevom predlogu, a to je da nema jasnog izričitog blagoslova arhijereja SPC za izgradnju verskih objekata, a ne pravoslavnih verskih objekata.

„Toga sada nema na izričiti način, nego može da se tumači po tom članu da verske objekte može da gradi i neko ko se lažno predstavlja da predstavlja SPC”, kaže Raković.

Dodaje da je to sasvim drugačije od prethodne verzije iz maja, gde je izričito bilo napisano da pravoslavni arhijerej SPC u svojoj eparhiji ima izričit blagoslov za izgradnju pravoslavnih verskih objekata.

Ocenjuje da je nova verzija lošija, drugačija i da sa tim izmenama SPC ne može biti saglasna.

Takođe, dodaje Raković, član 11, u kome stoji da se zabranjuje SPC otuđivanje ili iznošenje relikvija bez odobrenje Crne Gore, je nepotrebno unet, jer se to, ukazuje, podrazumeva po Zakonu o kulturi.

Smatra da se na taj način „pokazuje sila” prema SPC i dodaje da je to Dritan Abazović insistirao da bude uneto.

„Srpska crkva to ne zaslužuje”, smatra Raković.

Dodaje da će novu verziju Temeljnog ugovora detaljno razlagati stručna komisija i očekuje da će ona početi sa radom polovinom septembra, kao i da će to biti opsežan rad.

„Očekujem da taj rad traje nekoliko meseci i da nalaz koji predaju Sinodu SPC treba da bude opsežniji od ovog Krivokapićevog teksta koji iznosi devet strana”, kaže Raković.

Dodaje da će razmatranje trajati neko vreme i da će taj proces trajati nešto duže, osim ako se, kako kaže, Krivokapić ne vrati prethodnom Temeljnom ugovoru koji je trebalo da potpiše u maju.

„U tom slučaju bi ugovor biti potpisan za jedan dan”, zaključuje Raković.

Fudbaleri Srbije pali na 29. mesto Fifa rang-liste

Od
Dara Milovanović
-
0
BELGRADE, SERBIA - SEPTEMBER 05: Dusan Tadic (C) of Serbia celebrates scoring a goal during the FIFA 2018 World Cup Qualifier between Serbia and Ireland at stadium Rajko Mitic on September 5, 2016 in Belgrade. (Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images)

Fudbalska reprezentacija Srbije na najnovijoj FIFA listi zauzima 29. mesto sa 1.507 bodova.Fudbaleri Srbije su za četiri mesta lošije plasirani u odnosu na prethodnu listu, koja je izašla 27. maja.

Fudbalska reprezentacija Belgije zadržala je prvo mesto, dok je na drugu poziciju izbio Brazil, Francuska je trenutno treća, a Engleska je ostala na četvrtom mestu.

Šampion Evrope Italija zauzima peto mesto, a Top 10 kompletiraju Argentina, Španija, Portugalija, Meksiko i Sjedinjene Američke Države.

Sledeća Fifa rang-lista biće objavljena 16. septembra.

Fifa lista:

1.(1) Belgija 1822
2.(3) Brazil 1798
3. (2) Francuska 1762
4.(4) Engleska 1753
5.(7) Italija 1745
6.(8) Argentina 1714
7.(6) Španija 1680
8.(5) Portugalija 1662
9.(11) Meksiko 1658
10.(20) SAD 1647

Grupa istoričara se protivi izveštaju da je Kanada kriva za genocid, većina smatra da je bilo genocida

Od
Dara Milovanović
-
0

Nakon što je kanadsko istorijsko udruženje objavilo pismo 1. jula u kojem je “potpuno jasno” da je Kanada kriva za genocid, koalicija kanadskih istoričara uzvratila je otvorenim pismom optužujući da ovo telo diktira svima, jedinstven pogled na istoriju.
“Nema osnova za takvu tvrdnju koja bi trebala predstavljati stavove svih kanadskih profesionalnih istoričara”, stoji u pismu koje je potpisalo više od 50 kanadskih istoričara i akademika.
U pismu je opomenuto ovo 100-godišnje udruženje, koje je navodno “promovisalo jedinstvenu istoriju Kanade” konsenzusom “.
“Sa ovom taktikom prisile, ovo udruženje deluje kao ne vladina organizacija, a ne kao stručno telo “, navodi se.
U izjavi povodom dana Kanade, kanadsko istorijsko udruženje je reklo da postoji “širok konsenzus” među istoričarima da je “genocidna namera” prisutna u gotovo svim zvaničnim kanadskim politikama prema autohtonim narodima.
“Vlade doseljenika, bilo da su kolonijalne, imperijalne, federalne ili provincijske, radile su, a verovatno i dalje rade, na uklanjanju autohtonih naroda kao posebne kulturne i fizičke grupe”, napisano je tada.
U saopštenju su takođe kritikovani istoričari koji su pomogli u “ovekovečenju nasilja” kolonizacije “suzdržavanjem da priznaju ovu istoriju kao genocid”.
U e -poruci za National Post, predsednik kanadskog istorijskog udruženja Steven High, rekao je da “nemamo službeni odgovor na jučerašnje otvoreno pismo, osim da ponovimo da postoji zajednički široki konsenzus unutar ovog pitanja.”
Profesor sa Univerziteta Trent. Christopher Dummitt, biograf bivše premijerke Mackenzie King, bio je jedan od potpisnika otvorenog pisma.
U e -poruci Nacional Post-u, Dummitt je rekao da je namera pisma bila naš ” protest da (Kanadsko istorijsko udruženje) ima institucionalnu moć da pogrešno kaže, da se naučna rasprava o genocidu zajednička, kada nije. ”
Dummitt je dodao: ” Istorijsku raspravu ne rešavaju izjave u javnosti.”
Ova izjava je jedna od mnogih, koje odražavaju ogorčenu borbu koja se vodila u kanadskim istorijskim krugovima, mnogo pre nego što su indijanske rezidencijalne škole ponovo ušle u svest javnosti, otkrivanjem neoznačenih dečijih grobova u Kamloops-u u maju 2021. godine.
Profesorka Univerziteta Ryerson, Pamela Palmater bila je najistaknutiji predstavnik pokreta ” Ne više zagađenja ” 2013.
U dokumentu iz 2014. pod naslovom “Genocid, indijanska politika i zakonsko eliminisanje Indijanaca u Kanadi”, Palmater je tvrdila da je indijanski zakon, zakon sa kojim još uvek upravlja većinom saveznih interakcija sa ljudima iz prvih nacija, dokument koji je u potpunosti osmišljen da uništi starosedilačke narode kao grupe.
„Zakon nikada nije osmišljen da formira grupu (Indijanaca) radi njihove vlastite kulturne zaštite; namera je bila identifikovati i ukloniti ” problem” tj. one koji stoje na putu pristupa ogromnoj zemlji i resursima u Kanadi.
Palmater je takođe imala značajnu ulogu u završnom izveštaju Nacionalne istrage o nestalim i ubijenim autohtonim ženama i devojkama, te u svojoj kontroverznoj tvrdnji da je Kanada sada isto toliko sklona genocidu kao i u doba rezidencijalnih škola. “Današnji rasistički vladini zakoni, politike i postupci pokazali su se jednako smrtonosnim za autohtone narode kao i genocidni činovi iz prošlosti”, rekla je Palmater u izveštaju za 2019.
Dok se reč “genocid” najčešće koristi u odnosu na organizovana masovna ubistva poput holokausta ili genocida u Ruandi, konvencija o genocidu Ujedinjenih nacija iz 1948. definiše brojne načine, na koje se genocid može izvršiti bez direktnih ubistava.
To uključuje politike koje sprečavaju rađanje unutar ciljane grupe. Genocid takođe može izazvati uslove koji su  “smišljeni da ljude dovedu do njihovog fizičkog uništenja u celosti ili delimično”.
Istoričar James R. Miller, potpisnik otvorenog pisma, bio je jedan od prvih kanadskih istoričara koji je počeo u potpunosti istraživati ​​zloupotrebe i kulturno destruktivne namere rezidencijalnih škola. Ipak, on je dosledno smatrao da se Kanada ne kvalifikuje za genocid po definiciji Ujedinjenih Nacija.
U nedavnom članku za National Post, Miller je citirao neke od najšokantnijih izjava arhitekata sistema rezidencijalnih škola, uključujući ozloglašenu tvrdnju odbora Senata, za indijanske poslove da je „naš cilj nastaviti uništenje, sve dok ne ostane ni jedan jedini indijanac u Kanadi koji nije apsorbovan. ”
Dok je Miller rekao da postoje dokumenti u SAD -u koji pokazuju spremnost vlade da izbriše domoroce sa karte, isto se ne može reći za Kanadu. “Nikada nije objavljeno saopštenje kanadske vlade ili neobjavljeni vladin dokument koji sadrži dokaze o nameri uništenja,u celosti ili delimično, nacionalne, etnička, rasne ili verske grupe ”, napisao je.
Murray Sinclair, predsednik komisije za istinu i pomirenje, je učinio reč “kulturni genocid” središnjim delom svoga završnog izveštaja komisije o kanadskom indijanskom rezidencijalnom školskom sistemu.
Sinclair je 2015. rekao da sistem “nije ništa drugo do kulturni genocid, sistematski i složen pokušaj da se ugasi duh domorodaca”.
Harry LaForme, prvi kanadski drugostepeni sudija, uneo je sličan ton u članku iz 2019. u Literary Review of Canada, rekavši da nema sumnje, da je kanadsko stvaranje sistema indijskih rezidencijalnih škola imalo za cilj uništiti starosedelačku kulturu i jezik.
“Ova rasprava je važna, ali je sistem ugušen “, napisao je LaForme. “Ti kolonijalni potomci, i svi drugi koji nastavljaju tvrditi da odnos Kanade sa autohtonim narodima nije bio jedan od” kulturnog genocida “, namerno ignorišu istinu.”
LaFormeovoj kolumni su se suprotstavili naučnici iz Prerije, Don Smith i J.R. Miller, koji tvrde da, ako je Kanada želela da uništiti starosedilačko stanovništvo, ona “ne bi uložila toliko truda u pokušaje da ih pretvori u euro-kanađane”.
“Cilj politike koje sada smatramo užasnom, prisilno pohađanje škola za stanovanje, ograničenja mobilnosti, preoblikovanje ekonomije i sistema upravljanja i suzbijanje jezika i duhovne prakse, bio je kontrolisati autohtone ljude, ali ne i iskoreniti ih “, napisali su , dodajući  da ” asimilaciju ne treba mešati s genocidom niti izjednačavati.”
U međuvremenu, članak profesora prava sa univerziteta McGill Payam Akhavan iz 2016. godine upozorio je na akademsku opsesiju definisanjem preciznih termina za opisivanje zločina u indijskim rezidencijalnim školama. “Plač šestogodišnjakinje otrgnute iz majčinih ruku, je snažnije od bilo koje pravne oznake, i govori o ozbiljnosti ove istorijske nepravde “, napisao je Akhavan, koji je radio kao pravnik savetnik Međunarodnog krivičnog suda koji je procesuirao ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. “Preživeli koji slave ovo priznanje kao kulturni genocid, verovatno se manje brinu o preciznoj terminologiji, nego što oplakuju svoj gubitak”, napisao je Akhavan.
U otvorenom pismu u kojem se kritikuje kanadsko istorijsko udruženje apeluje se na Kanađane, da pročitaju delove izveštaja komisije za istinu i pomirenje koji objašnjavaju smrt na hiljade dece, koja su umrla u rezidencijalnim školama, te navodi da se obaveza potpisnika da ispitaju istorijsko i tekuće nasleđe rezidencijalnih škola i drugih oblika asimilacije, koji su nepokolebljivi. “

SERBIANNEWS/CANADA

Kanada će na jesen uvesti vakcinalni pasoš za međunarodna putovanja

Od
Dara Milovanović
-
1

Kanada će dobiti vakcinalni pasoš za međunarodna putovanja, najavio je u sredu ministar imigracije Marco Mendicino. “Aktivno radimo sa provincijama i teritorijima na sigurnom, kanadskom dokazu o vakcinisanju za međunarodna putovanja”, rekao je.
Potvrda o vakcini biće zajednička u svim provincijama i uključivaće istoriju vakcinacije protiv COVID-19, datum kada su ga primili, vrstu vakcine koji su primili i lokaciju na kojoj su primili injekciju. Biće dostupna svim građanima, stalnim stanovnicima i privremenim stanovnicima koji žive u Kanadi i koji su potpuno vakcinisani.
Što se tiče vremenskog okvira, pasoš će biti spreman za upotrebu “početkom ove jeseni”, rekao je ministar međuvladinih poslova Dominic LeBlanc.
U međuvremenu, vlada će morati prikupiti sve podatke o vakcinaciji iz svake pokrajine i teritorije kako bi ih uključila u svoj novi sistem pasoša i pripremila za rad.

Premijer Justin Trudeau već je pokrenuo ovo pitanje sa premijerima najmanje tri puta, rekao je LeBlanc, a njihova reakcija je bila “izuzetno ohrabrujuća i pozitivna”.
“(Trudou) je bilo vrlo jasno da se radi o podacima koji su u rukama pokrajinskih zdravstvenih vlasti. Samo trebamo imati siguran način pristupa podacima kako bismo izneli ovaj dokaz verodostojnosti vakcinisanja ”, rekao je LeBlanc.
“Uvereni smo da će se taj proces odvijati glatko.”
I dok se pasoš izrađuje imajući u vidu međunarodna putovanja, savezna vlada rado sarađuje s pokrajinama kako bi ga koristila i kao domaći dokaz o vakcinisanju, dodao je.

Global News je kontaktirao pokrajinske vlasti, sa pitanjem planiraju li koristiti federalni vakcinalni pasoš na domaćem terenu.
Objava je usledila nakon odluke Quebec-a o uvođenju vakcinalnog pasoša od septembra. 1, koju je pokrajinski ministar zdravstva Christian Dubé najavio u utorak.
Vakcinalni pasoš iz Quebec-a, koristiće se samo za pristup nebitnim uslugama, poput teretana, barova, restorana i festivala. Pokrajina je rekla da dokaz o vakcinaciji neće biti potreban za maloprodajne trgovine, a u toku su rasprave o tome da li će događaji poput venčanja ili verskih okupljanja koristiti sistem.
Stručnjaci su podeljeni oko pitanja da li je potreban ovaj pasoš. Kako su neka preduzeća počela praviti vlastiti put i zahtevati od kupaca da dostave dokaz o vakcinisanju za ulazak u prostorije, potez je naišao na izmešane reakcije.

“Kad bismo ljudima uskratili pristup, kao što je to slučaj sada, to bi bilo jako nepravedno iz mnogo razloga, postoji mnogo Kanađana koji nisu imali priliku za vakcinaciju”, rekla je Kerry Bowman, bioetičar sa Univerziteta u Torontu, na pitanje o preduzećima koja zahtevaju vakcinaciju sredinom jula.
On je tada priznao da bi se ova pozicija mogla preispitati jer pristup vakcinama postaje sve rašireniji. Ipak, Bowman je rekao: “Nadam se da nam uopšte neće trebati.”
Govoreći u januaru, premijer Džastin Trudo je rekao, da bi domaći vakcinalni pasoš mogao napraviti “stvarne podele” između Kanađana. Međutim, do sredine jula Trudo je ublažio svoj stav, prepuštajući odluku provincijama.
“Pokrajine će donositi odluke”, rekao je on na konferenciji za novinare 13. jula. “Videli smo na primer Quebec, kako napreduje sa internim vakcinalnim pasošem. Alberta je najavila da to neće učiniti. Različite pokrajine će imati različit pristup oko vakcinalnog pasoša. “

SERBIANNEWS/CANADA

Trudo planira raspisivanje vanrednih izbora za 20. septembar, kažu izvori

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Kanadski premijer Džastin Trudo planira da raspiše prevremene izbore za 20.septembar, kada će tražiti odobrenje birača za skupe vladine planove za borbu protiv COVID-19, rekla su u četvrtak četiri izvora upoznata sa ovom temom.
Trudo bi to trebao objaviti u nedelju, rekli su izvori koji su zatražili anonimnost s obzirom na osetljivost situacije. Pomoćnici Trudoa mesecima su govorili da će se vladajući liberali zalagati za vanredne izbore pre kraja 2021. godine, dve godine pre roka.
Trudo sada vlada sa manjinskom vladom i oslanja se na druge stranke da proguraju zakone. Poslednjih meseci žalio se na ono, što on naziva opozicionom opstrukcijom.
Liberali su nagomilali rekordne dugove jer su potrošili veliku količinu novca kako bi zaštitili pojedince i preduzeća od COVID-19. Planiraju u narednih tri godine u ekonomiju ubaciti dodatnih 100 milijardi dolara (80 milijardi USD) – između 3% i 4% BDP -a. Rast će se oporaviti u trećem tromesečju, a Kanada trenutno ima jedan od najboljih svetskih rekorda u vakcinisanju.
Trudo je na vlast došao 2015. sa većinom od 338 mjesta u Parlamentu, ali je 2019. spao na manjinsku vladu, nakon što su se pojavile stare fotografije na kojima je bojio lice u crno.

“Okolnosti su se uveliko promenile od 2019. Moramo znati podržavaju li Kanađani naše planove za oporavak ekonomije”, rekao je jedan od izvora.
Zvanični opozicioni konzervativci, Trudoovi glavni rivali, kažu da je njegova potrošnja prevelika i da će buduće generacije ostaviti zaglavljene sa dugom.
Liberali priznaju da bi raspisivanje izbora sada bilo kockanje, sa obzirom na to da nedavna istraživanja javnog mnijenja pokazuju da Liberali nemaju većinu, plus tu je i rizik od četvrtog talasa COVID -a.
Ipak, istraživanje Abacusa u četvrtak pokazalo je da su na liberali 37%, a konzervativci 28%, mada ima i dugačijih anketa koje pokazuju manju razliku.
Internet anketiranje 3.000 ljudi, sprovedeno između 6. i 11. augusta, sugeriše da bi Trudo mogao povratiti kontrolu nad parlamentom. Liberali trenutno imaju 155 od 338 mesta.
Za formalno pokretanje kampanje Trudo će morati posetiti generalnu guvernerku Mary Simon, ličnu predstavnicu šefa države, kraljice Elizabete, kako bi zatražila raspuštanje parlamenta.
Ta poseta trenutno je planirana za nedelju ujutro, rekli su izvori. Ustavni stručnjaci kažu da će Simon pristati na zahtev.

SERBIANNEWS/CANADA

Pilot helikoptera kažnjen, jer je sleteo usred grada u Saskatchewan-u zbog sladoleda

Od
Dara Milovanović
-
0

Sve je izgledalo kao prizor iz filma, koji su stanovnici jednog grada u Saskatchewanu doživeli, dok su gledali kako helikopter sleće usred grada, kako bi pilot kupio sladoled, jer se tada baš poželeo sladoleda.

Prema saopštenju za medije od strane RCMP -a, policajci u Tisdaleu su primili poziv 31. jula oko 17 sati, da je helikopter sletio na javni parking u 101. ulici.
Svedoci su videli kako je helikopter sleteo i podigao prašinu po celom području, koje je okruženo sa osnovnom i srednjom školom, biznis centrom i vodenim parkom, saopštila je policija.
Službenici su utvrdili da helikopter nije sletio radi nužde, već je pilot hteo da kupi sladoled u DQ prodavnici.
RCMP je otkrio da je u pitanju 34-godišnji pilot iz Leroya, SK, i da ima dozvolu za upravljanje helikopterom i, da je tada sleteo na ilegalnu lokaciju. Njegovo ime nije objavljeno.
Policija ga je u avgustu optužila za opasnu operaciju upravljanja letilicom.
Njegovo sudjenje je zakazano za 7. septembar, u Melfortu, Sask.

SERBIANNEWS/CANADA

Trudo i Bajden su postali Putinove i Xijeve energetske dvorske lude

Od
Dara Milovanović
-
0

Ako posmatramo svet kroz dvostruko sagledavanje između odnosa upotrebe fosilnih goriva i klimatske agende, vlade Bajdena i Trudoa, propuštaju ključne temelje globalne energetske strategije: sigurnost i ekonomsku održivost. Budite uvereni da ruski predsednik Vladimir Putin i kineski sekretar komunističke partije Xi Jinping to nisu prepustili slučajnosti.
Nekoliko dana nakon što je specijalni predsednički izaslanik za klimu John Kerry, primetio da je “temeljni element” kineskog ekonomskog rasta “zapanjujuća količina upotrebe fosilnih goriva” i pozvao Kinu da učini više kako bi ubrzala smanjenje emisija kao deo novog ” plana geopolitičke saradnje ”, kineska vlada je najavila da će se ponovo pokrenuti još 15 zatvorenih rudnika uglja u severnoj Kini, zajedno sa 38 rudnika u unutrašnjosti Mongolije. Kineske cene uglja porasle su zbog naglog porasta potražnje za energijom i, suprotno Kerry-jevim zahtevima, vodeći kineski kreatori politike pozvali su na ublažavanje agresivnih koraka za suzbijanje rasta emisije, umesto toga predlažući „koordiniran, uređen pristup“ oko postizanja neutralnosti životne okoline .
Kerry je možda propustio i brod sa njegovim geopolitičkim očekivanjima za urednu energetsku tranziciju u Evropi. Evropska unija je doživela skok cena gasa i električne energije. Nemačke veleprodajne cene električne energije porasle su samo ove godine za preko 60 %. U celoj Evropi, cene energije rastu jer su komunalna preduzeća planovima za dekarbonizaciju, prisiljena kupovati tehnologije koje smanjuju zagađenja, i to po rekordnim cenama, kako bi poslužila kao nadoknada za proizvodnju energije iz fosilnih goriva. Zajedno sa nedostatkom prirodnog gasa, ovo je podstaklo rast cene električne energije, baš dok se svetski lideri pripremaju za put u Škotsku kako bi unapredili međunarodnu inicijativu za “neto nulom zagadjenja”, verovatno povećanjem oporezivanja, uključujući vozače i putnike na komercijalnim aerodromima. Nije iznenađujuće što su neki političari iz EU izbegli planove, da smanje emisije za 55% u odnosu na nivo iz 1990. do 2030. godine, dok su u Velikoj Britaniji mnogi kreatori politike postavljaju ozbiljna pitanja o verovatnoći postizanja ciljeva iz Pariskog sporazuma iz 2015., a još manje postizanju “neto nule zagađenja”.
Zapanjujuća je nedavna objava Bajdenove administracije, koja je ostavila ukus gorčine u ustima mnogih istočnoevropskih zemalja i ignorišući zabrinutost Evropskog parlamenta, pristala na kompromis u vezi s dovršetkom gasovoda Severni tok 2, kroz Baltičko more. Sporazum poništava dugogodišnju zabrinutost SAD zbog bezbednosti i umesto toga se politika SAD-a oslanja na moguće sankcije od strane EU, ako bi Rusija u budućnosti koristila “energiju kao oružje”.
Podvodni gasovod od 1.230 km transportovaće ruski prirodni gas direktno u Nemačku i gotovo udvostručiti godišnji kapacitet postojećeg gasovoda Severni tok sa 55 milijardi kubnih metara na 100 milijardi kubnih metara. Nemačka je uveliko povećala potrošnju prirodnog gasa, kojeg uvozi 94%.

Zašto? Odluka iz 2010. o napuštanju proizvodnje nuklearne energije do 2022. temeljila se na pogrešnim pretpostavkama da bi agresivan razvoj obnovljive energije mogao nadoknaditi gubitak proizvodnih sposobnosti. A rezultat? Nemački potrošači sada plaćaju najveće energetske troškove i zavise od Rusije do 40% snabdevanja prirodnim gasom.
U međuvremenu, ako pogledamo Severnu Ameriku, Rusija je sada drugi dobavljač nafte u SAD -u, dok američke rafinerije pokušavaju zadovoljiti rastuće potrebe za motornim gorivima. Bloomberg izveštava da je uvoz ruske sirove nafte i rafiniranih naftnih derivata skočio za 23% između aprila i maja na 844.000 barela dnevno. Amerika je sada postala najveći pojedinačni kupac ruske proizvodnje teške nafte, konzumirajući gotovo petinu ruskog izvoza teške nafte u prvoj polovini 2021. Kanađani se možda sećaju da je sada napušteni naftovod Keystone XL koji je trebao da povezuje kanadske proizvođače nafte sa jugom SAD, bio procenjivan da prevozi 830.000 barela dnevno, za nijansu manje od onog što sada stiže u SAD brodskim prevozom iz Rusije.
Sve ovo sugeriše da bi svaki pokušaj Zapada da se uspešno “prebaci” s fosilnih goriva, kako bi se postigli ono što bi se moglo pokazati kao nedostižno “nula zagađenje” moglo biti sve, samo ne pametan potez i, što je još gore, doneće ozbiljne neželjene posledice u korist zemalja poput Rusije i Kine, čiji su standardi zaštite okoline, daleko ispod onih koji se postavljaju posebno za Kanadu i zapadni svet uopšte.

Vladimir Lenjin se jednom našalio na temu odnosa SSSR-a i Zapada, i rekao ” da će se kapitalisti obesiti sa konopcem koji su hteli nama prodati.” Dok se administracija Bajdena i Trudoa priprema za svetski „samit zakonodavaca“ GLOBE COP26 u decembru u Glasgowu, administracije bi trebale dobro razmisliti, koliko su im takvih “konopca” Vladimir Putin i predsednik Xi već do sada prodali.

SERBIANNEWS/CANADA

Još jedan Kanađanin osuđen u Kini, 11 godina zatvora zbog špijunaže

Od
Dara Milovanović
-
0

Kineske vlasti su danas osudile kanadskog državljanina Majkla Spejvora na 11 godina zatvora zbog špijunaže, a presudu je oštro osudila zvanična Otava.

Spejvor je bio uhapšen 2018, otkada je u pritvoru, pod optužbom za špijnažu i odavanje državnih tajni.

“Osuđen je na 11 godina zatvora, oduzimanje lične imovine u iznosu od 50.000 juana (6.600 evra) i deportaciju”, navodi se u odluci suda u Dandungu, koji ne precizira kada će Kanađanin biti proteran iz Kine.

Kanadski premijer Džastin Trudu osudio je u “apsolutno neprihvatljivu i nepravednu osudu” i kaznu od 11 godina zatvora za Spejvora.

“Današnja presuda Majklu Spejvoru donesena je nakon više od dve i po godine proizvoljnog pritvora, nedovoljne transparentnosti u sudskom procesu i suđenja koje čak nije ispunilo ni minimalne standarde međunarodnog prava”, navodi se u saopštenju kanadskog premijera.

Privođenje Spejvora i bivšeg kanadskog diplomate Majkla Kovriga, bilo je potez koji se smatrao pritiskom na Otavu da oslobodi finansijsku direktorku Huaveija Meng Vandžu.

Ona je na zahtev SAD uhapšena 1. decembra 2018, na aerodromu u Vankuveru.

Hapšenje direktorke Huaveija, a zatim i dvojice Kanađanina, izazvali su diplomatsku krizu bez presedana između Pekinga i Otave.

Kovrig u pritvoru u Kini čeka izricanje presude.

1...1.1011.1021.103...1.535Stranica 1.102 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković