MENISNC
Pretraga
19.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1101

Za isti novac korpa sve praznija u Srbiji

Od
miki
-
0

Poslednjih meseci cene hrane, goriva, energenata rastu, pa se postavlja pitanje da li smo u novom talasu poskupljenja i da li kućne budžete građana Srbije čekaju nova “iznenađenja” od jeseni? Ekonomski analitičari za N1 kažu da je skok cena uzrokovan globalnim dešavanjima – rastom cena svuda u svetu i činjenicom da je i ovu godinu obeležila pandemija koronavirusa.

Ako imate utisak da u vašu korpu staje sve manje namirnica za novac kojim ste nekada mogli istu da napunite, znajte da vas taj utisak ne vara. Osim evidencije u kućnim budžetima građana – dokaz da cene „skaču“ daje i statistika.

Statistika kaže da su cene u julu 2021. veće za 3,3 odsto u odnosu na jul prethodne godine, a za 3,7 odsto su veće u odnosu na decembar 2020. Najveći skok u cenama je u nekoliko segmenata – alkoholna pića i duvan, hrana, komunalije, gorivo.

Litar bezolovnog benzina dostigao je 162 dinara, a evrodizela 164 dinara. U martu su cene bile 145 i 152,5 dinara po litru.

U ovom talasu poskupljenja našle su se i bankarske usluge, ukazuje Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.

„Održavanje računa, što mi i dalje mislimo da je fantomska naknada – usluga održavanje računa zapravo ne postoji, banka ne ume da objasni šta je to, ali imamo situaciju da su neke banke poskupele sa 200 na 300 dinara ili sa 400 na 600 dinara. Dakle, 50 odsto je to povećanje. Imamo takođe i situaciju da banke uvode i neke nove naknade koje ranije nisu postojale – tako, na primer, ako banka proceni da je dužnik uputio neosnovanu reklamaciju, ona će ga kazniti sa 2.000 dinara. Jedino što je preostalo je da krenu da naplaćuju ulaz u banku, izlaz iz banke, razgovor sa službenikom, udisanje vazduha banke“, kaže Gavrilović.

Inflaciju je „poguralo“ stanje na globalnom nivou, pojašnjavaju ekonomski analitičari. Kažu: osnovne sirovine i berzanski proizvodi, kao što su kukuruz, pšenica, suncokret, gvožđe, bakar dostigli su rekordne nivoe cena na berzama. Što se, kasnije, direktno odrazilo na novčanike potrošača, objašnjava Miloš Obradović, ekonomski novinar dnevnog lista „Danas“.

„E otuda je još proletos ulje poskupelo zbog ogromne cene suncokreta na svetskom tržištu, ulje jestivo je dostiglo peko 170 dinara, poskupelo je za nekoliko meseci 30-40 dinara, pa onda onda meso poskupljuje – svakog dana vidimo neki novi cenovnici stižu za druge vrste mesa – prvo je junetina bila, pa svinjetina, sad piletina prošle nedelje… Zato što stočna hrana poskupljuje“, ističe on.

Ekonomista Ivan Nikolić za N1 ocenjuje da se rast cena odvijao zajedno sa popuštanjem epidemioloških mera i da je do značajnijeg skoka došlo onda kada je potrošnja porasla. Navodi, ipak, da inflacija u ovom trenutku ne treba da brine građane, jer je, kaže, još uvek kontrolisana.

„Ako znamo da je cilj FED-a, odnosno centralne banke Amerike dva posto za ovu godinu, a da je tamo inflacija međugodišnja preko pet odsto, onda vidimo da je otprilike ta oscilacija koja jeste primećena poslednjih meseci još uvek zadovoljavajuća odnosno da je kontrolisana i da mnogo ne zabrinjava“, navodi Nikolić.

Ekonomisti dodaju da cene hrane, pre svega, ograničava kupovna moć potrošača i da je to jedina prepreka daljem vrtoglavom rastu cena, zato ne očekuju nova poskupljenja, jer kažu: kupovna moć potrošača u Srbiji je skromna.

Čeka srpsko državljanstvo dok čuva kosti junaka na Vidu

Od
miki
-
0

Ono što je legendarni čiča Đorđe Mihailović za Zejtinlik to je Vasiliki Petrović za mauzolej na Vidu, grobnicu na ostrvu kraj Krfa, u kojoj se čuvaju kosti srpskih vojnika koji su dali život za otadžbinu i podlegli tifusu i ranama po prelasku Solunskog fronta. Kako i piše na ulazu u zdanje ukrašeno velikim grbom dvoglavog orla, tu leže srpski junaci koji nisu završili u obližnjoj Plavoj grobnici.

Kraj njihove večne kuće šest dana nedeljno stražari, čisti je i, za hodočasnike koji sa svih strana Srbije i sveta stižu da im se poklone, otvara vrata Vasilja – kaže da joj ime tako glasi na srpskom jeziku. Čuva ih, doduše, koju deceniju kraće nego čiča Đorđe grobnicu u Solunu jer je preko pleća prebacila oko pola veka manje od njega.

Ipak, o njima brine sa istim žarom već 15 godina, o čemu svedoči Željko Popović, predsednik Krfskog društva srpsko-grčkog prijateljstva. Svesna je da stražari nad najvrednijim ostacima srpske istorije, junacima o čijoj hrabrosti i danas dovoljno govore strani generali, da bezmalo mi to i ne moramo da činimo. Već nekoliko godina čeka da joj se ispuni jedna od najvećih želja i obećanje koje su joj prilikom jedne od poseta dali predstavnici naše države, iz Ministarstva rada, pod čiji delokrug poslova, kaže, i ona pripada. To je žudnja da pored državljanstva zemlje u kojoj je rođena, dobije i srpsko, kao dokaz svog porekla i srodstva sa junacima čije kosti čuva.

Vasilja Petrović se ne žali, već se strpljivo nada, stražari i čeka, dok u međuvremenu završava postdiplomske studije Kiparskog univerziteta, nakon diplomiranja na Teološkom fakultetu na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Za njenu veliku želju da i crvenim pasošem dokaže da je Srpkinja saznali smo od turista koji su se ovih dana vratili sa letovanja u Dasiji i hodočašća na Vido. Kako objašnjava jedan od njih, Miloš Ilinčić iz Beograda, šokiran je činjenicom da devojka, zahvaljujući čijoj požrtvovanosti i trudu mauzolej-kosturnica opstaje netaknut, godinama čeka na ispunjenje obećanja naših državnika.

– Ako predstavnici Srbije mogu da uruče državljanstvo glumcima Rejfu Fajnsu i Stivenu Sigalu, košarkašima, fudbalerima poput (Kleversona Gabrijela Kordove) Klea iz Partizana, treba hitno da ga daju i devojci koja čuva, voli i pazi mauzolej na Vidu. Sramotno je da mi ne brinemo o tako bitnim stvarima. Da nisu ti junaci položili kosti za otadžbinu, ko zna kako bismo danas živeli. Ne treba ništa da odlažemo za kasnije, tako ostajemo bez Kosmeta, pa ćemo ako se ne pobrinemo za Vido, ostati i bez njega. Meštani Krfa rekli su nam da su Francuzi hteli tamo da grade hotelski kompleks, a Arapi kockarnicu. Neko će uspeti to da nam uništi, srećom imamo Vasilju da nam čuva junake. Bolje je da naši poslanici i privrednici poput Palme ulažu novac u Vido nego da obrću neke prasiće u Paraliji. Porazno je što ne radi jedno krilo vrata na mauzoleju i ne može uopšte da se otvori – naglašava Ilinčić.

Petrovićeva ističe da joj rad na Vidu mnogo znači jer voli svoj posao, mesto koje čuva i srpski narod. Zna da je srpskog porekla, to oseća. Njen pradeda bio je Srbin koji je došao na Krf pre Prvog svetskog rata, ali kaže da joj, nažalost, deda nikada nije pričao o njemu, pa nema podataka odakle tačno potiče.

– Sigurno je, međutim, da je prezime Petrović čisto srpsko i da potiče iz Dalmacije ili Crne Gore. Pre nekoliko godina predstavnici Ministarstva rada iz Srbije želeli su da mi daju srpsko državljanstvo i time mi ukažu čast. Još ga nisam dobila, ne znam u kom je stadijumu sam proces, ali će za mene svakako biti čast kada ga dobijem – skromno kazuje Vasilja Petrović.

Ona radnim danima i subotom od 10 do 15 časova čuva mauzolej koji je 1939. sagradio sagradio ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, poznat po tome što je u Beogradu osmislio zdanja poput sadašnje zgrade Vlade Srbije i Državnog arhiva, kao i projektovao obnove crkve Ružica na Kalemegdanu, unutrašnjosti Starog dvora na Dedinju i Doma Narodne skupštine.

– Vasiliki budno bdi nad posmrtnim ostacima naših vojnika koji su prikupljeni sa 27 grobalja sa celog Krfa tu preneseni 1232. godine. Održava i bunkere koji su u sastavu mauzoleja, a nalaze se sa njegove leve i desne strane, na kojima su bronzana lica i naličja Albanske spomenice. U njima su položena tela 2.532 naša junaka za koje nisu imali precizne podatke koje bi istakli u mauzoleju. Jednostavno, imena tih poginulih heroja ne znaju se jer su do početka gradnje mauzoleja 1936. godine pospadala slova sa mnogih drvenih krstova iznad njihovih humki. To radi nebriga o mrtvima. O njima sada brine naša Vasiliki Petrović i zbog posla koji radi i te kako je zaslužila srpsko državljanstvo na koje već godinama čeka – ističe Željko Popović i dodaje da je njen pradeda sa Petrovićima stigao na Krf da ga brani od turskog napada 1716. godine.

Obavezno vakcinacija nam dolazi, hteli to Kanađani ili ne

Od
Dara Milovanović
-
0

Svidelo se to vama ili ne, obavezna vakcinacija protiv COVID-19 stiže u Kanadu.
Bilo da je za određene poslove i aktivnosti naredila vlada, ili ih privatni sektor sprovodi u delovima, Kanađani mogu očekivati ​​da će u narednim sedmicama i mesecima za više aspekata društva biti potreban dokaz o vakcinisanju.
Sa obzirom na to da je u većem delu zemlje u toku četvrti talas i to pre ponovnog pokretanja škola i ponovnog otvaranja granica za neke potpuno vakcinisane putnike sledećeg meseca, stručnjaci kažu da je sada vreme da se obaveznost vakcina, stavi na snagu, pre novog potencijalnog skoka zaraženih.
“One dolaze, ovako ili onako”, rekao je Raywat Deonandan, vanredni profesor na Univerzitetu u Ottawi.
“Želite li to učiniti dok smo u mirnim vodama? Ili želite to učiniti dok oluja besni oko nas?”

Pokrajine “same biraju svoju avanturu”
Umesto koordiniranog pristupa u celoj zemlji, u Kanadi se pojavljuju razne varijante sertifikovanja vakcina, jer se neke pokrajine u potpunosti protive konceptu, dok ga druge u potpunosti prihvataju.
Quebec je napravio hrabri prvi korak objavivši ove sedmice da će pasoši za vakcine za nebitne usluge, poput barova, restorana, teretana i festivala, biti obavezni od 1. septembra u nastojanju da se izbegne ponovno uvođenje mera karantina.
Britanska Kolumbija najavila je u četvrtak da će svi koji rade u ustanovama za dugotrajnu negu i pomoć u domu u provinciji biti vakcinisani do 12. oktobra, a Manitoba je pokrenula novu mobilnu aplikaciju za dokazivanje imunizacije za potpuno vakcinisane stanovnike.
Ali Alberta je u više navrata ponavljala da neće uvoditi pasoš za vakcine, a premijer Jason Kenney odbacio je pojam obavezne vakcinacije, čak je izmenio i pokrajinski zakon o javnom zdravstvu kako bi uklonio 100 godina staru uredbu, koji je omogućavao vladi da prisiljava ljude na vakcinisanje .
Premijer Ontarija Doug Ford takođe je prošlog meseca odlučno odbacio mogućnost dobijanja pasoša za vakcinu, čak i za zdravstvene radnike, rekavši da pokrajina “neće imati podeljeno društvo”.
Savezna vlada iznela je svoj stav u petak uoči najave izbornog ciklusa, objavivši da će uskoro zahtevati vakcinisanje svih javnih službenika, kao i putnika u komercijalnim avionima, kruzerima i međuprovincijalnim vozovima u Kanadi.
No, iako je Ottawa zauzela čvrst stav u pogledu obaveznosti vakcina i obavezala se na stvaranje dokumentacije o dokazima o vakcinisanju za međunarodna putovanja tokom jeseni, nije uspela implementirati ovaj sistem u Kanadi.
“Nažalost, pokrajinske i teritorijalne jurisdikcije verovatno će ostati prošarane iz ideoloških razloga”, rekao je dr. David Naylor, koji je vodio grupu kao odgovor Kanade na epidemiju SARS-a 2003. godine.
“I ne mislim da savezna vlada može nametnuti sertifikate o vakcinama provincijskim i teritorijalnim jurisdikcijama.”
Naylor kaže da se nada da će savezna vlada moći raditi sa pokrajinama i teritorijima kako bi novo najavljeni dokument o vakcini za međunarodna putovanja prilagodila nacionalnom vakcinalnom pasošu, za upotrebu u svim pokrajinama i teritorijima u budućnosti.
“Pokrajine bi verovatno odbacile tu ideju”, rekao je. “Ali u racionalnom univerzumu imali bismo jedan standardizirani kanadski dokument za domaću i međunarodnu upotrebu.”
Doktor Isaac Bogoch, specijalista za zarazne bolesti i član radne grupe za vakcinu protiv COVID-19 u Ontariju, kaže da je postalo jasno da Kanada neće prihvatiti nacionalni pristup sertifikaciji vakcine, jer savezna vlada nema ovlašćenja da silom usmerava pokrajine i teritorije.
“Imaćemo različite strategije, sa Albertom na jednom kraju spektra i Quebec-om na drugom kraju spektra i, verovatno mnogo pokrajina između “, rekao je.
“Ali sa stanovišta politike, jasno je da pokrajine biraju svoju avanturu.”

Obavezna vakcinacija “neće uspešno završiti sve”
Ostaje pitanje koliko će obavezna vakcinacija biti efikasna u kontroli širenja COVID-19, među nevakcinisanim, tokom četvrtog talasa i da li je testiranje dovoljno da zadrži nisku transmisiju u zajednicama.
“Definitivno možete videti kako bi se mešanjem vakcinisanih i nevakcinisanih ljudi, u okruženjima visokog rizika, virus mogao proširiti na nevakcinisane populaciju, posebno one s visokim rizikom”, rekao je dr. Zain Chagla, specijalista za zarazne bolesti u St. Joseph’s Healthcare Hamilton i saradnik profesor na Univerzitetu McMaster.
“Ima šanse da imamo određene incidente u zajednici, gde šanse da neko uđe u mesto sa COVID-19 iz dana u dan postaju sve veće i veće, to bi moglo pokrenuti lančanu reakciju.”
Chagla kaže da pristup Quebec-a, da se vakcinisanim dozvoljavaju i nebitne usluge, na neki način odbacuje nevakcinisane, zbog svog izbora, podobnosti ili pristupačnosti, a možda i podstiče više ljudi na vakcinaciju, kako bi se mogli uključiti u više aktivnosti.
On ne misli da će pasoši za vakcine ” završiti sve ” u nastojanju da se ljudi vakcinišu. “Ali svakako je efikasna stvar da dovedete ljude i … naterate ih da smanjuju rizik širenja “, rekao je.
” Potvrđivanje da ste vakcinisani, biće zaista važna, pogotovo jer ćemo se boriti u sledećih nekoliko meseci, možda u sledećih šest meseci, sa većim prenosom.”
Doktorka Lisa Barrett, specijalista zaraznih bolesti i imunolog sa Univerziteta Dalhousie u Halifaxu, kaže da, iako je u potpunosti za vakcinalne pasoše, postoje i druge mogućnosti za čuvanje Kanađana u okruženjima visokog rizika za prenos virusa COVID-19.
“Želimo zaštititi javna mesta i ljude koji ih posećuju, tako što nećemo imati zaražene ljude u blizini. To možete učiniti potpunim vakcinisanjem, ili prikazivanjem negativnog testa za manjinu, koja nije vakcinisana iz različitih razloga”, rekla je.
“Očigledno je bolje na ličnom planu biti vakcinisan.”
Barrett kaže da, iako više voli vakcinisane radi kontrole nivoa COVID-19, mrzi ideju isključivanja, sve dok se ne iscrpe sve ostale mogućnosti. Ona ukazuje na bogatu ponudu brzih antigenskih testova u Kanadi, kako bi se premostio jaz.
Bogoch se slaže da je obavezna vakcinacija efikasna strategija za povećanje nivoa vakcinacije u celoj zemlji, ali nevakcinisani Kanađani su raznolika populacija, sa mnogo različitih razloga protiv vakcinacije, i tome treba pristupiti pažljivo.
“Neki ljudi i dalje imaju pitanja i probleme i anksioznost koja nije rešena. Očigledno moramo ta pitanja, pitanja i teskobe shvatiti ozbiljno i rešiti ih na empatičan način”, rekao je.
“Mislim da je takođe pošteno reći da se neki ljudi, bez obzira na to što govorimo, bez obzira na nauku, razum, logiku, nikada neće vakcinisati.”

Mogućnost za sprečavanje brutalnog 4. talasa
Kanada se pokazala kao jedna od najvakcinisanijih zemalja na svetu, sa 71.6 % kanadskog stanovništva potpuno vakcinisanog nakon sporog uvođenja.
Ali još uvek postoje milioni osetljivih Kanađana, posebno u odnosu na zarazniju i potencijalno smrtonosniju varijantu delta.
“Sa obzirom na činjenicu da ćemo sve otvoriti, čini se verovatnim da će se ti milioni u jednom trenutku zaraziti, što znači da ćemo imati veliki stres u našem društvu”, rekao je Deonandan.
“Postoji mogućnost za sprečavanje velike patnje društva i iskreno, prelomna tačka bi trebale biti kompanije i biznisi, želite li da to ostane otvoreno? Želite li da vaši radnici imaju posao? Želite li da imate mesto gde možete nešto da kupujete? Ovo bi trebali uraditi, kako bismo bili sigurni da nam se to neće dogoditi , jer vidimo da dolazi oluja. “

SERBIANNEWS/CANADA

Jovana neće imati priliku da brani zlato u Parizu

Od
miki
-
0
Tokyo Olympics Karate

Vrata su definitivno zatvorena za karate na Olimpijskim igrama u Parizu, potvrdio je danas sportski direktor Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Kit Mekonel za Frans Pres.

Karate je imao premijeru kao olimpijski sport na Igrama u Tokiju, a među osvajačima medalja bila je i srpska karatistkinja Jovana Preković.

Od ranije je poznato da karatea neće biti na programu narednih Olimpijskih igara, ali su se poslednjih dana osvajač zlatne medalje, Francuz Stiven da Kosta i francuska ministarka za sport Roksana Marasineani zalagali da se taj sport vrati u program Igara u Parizu.

Mekonel je rekao da je proces raspodele disciplina „obavljen transparentno” i da je završen pre Olimpijskih igara u Tokiju.

„Cilj je da svim damo što je moguće brže izvesnost, tako da od prošle godine nije moguća promena u vezi sa Parizom”, rekao je on.

Iz MOK-a su naveli da razumeju frustraciju Da Koste, prvog olimpijskog šampiona u kategoriji do 67 kilograma.

„Moram da pomognem ovom sportu i borim se za nešto što mislim da je ispravno”, rekao je on za AFP u četvrtak.

Organizatori narednih Olimpijskih igara su ranije ove nedelje saopštili da su na kraju procesa selekcije, u februaru 2019, izabrani brejkdens, penjanje, skejtebording i surfovanje, sportovi koji su „mladi, pristupačni i povezani sa svojim vremenom”.

„Ovo su izgovori koji me pomalo nerviraju. Potpuno se udaljavamo od vrednosti Olimpijskih igara, govorimo o novcu, publici, više ne govorimo o sportu, pa odluku još manje razumem”, rekao je Da Kosta, javlja AFP a prenosi Beta.

 

Srpskim vatrogascima Grci uručili plakete

Od
miki
-
0

Pripadnicima helikopterske jedinice MUP-a Srbije koji su uložili maksimalne napore kako bi pomogli grčkom narodu u gašenju katastrofalnih požara koji su zadesili ovu zemlju u znak zahvalnosti uručene su plakete, saopštio je danas MUP.
Plakete su im uručili general Hristos Lambris i komandant eskadrona pukovnik Mihail Koirtis, objavljeno je na zvaničnom Instagram nalogu MUP.a.
Komandant Helikopterske jedinice Nenad Nedić u grčkoj vojnoj bazi bazi Tanagra zahvalivši se na ukazanom poverenju i priznanju naglasio je da su prolazeći kroz teške trenutke pripadnici dve jedinice postali braća, prenosi Tanjug.
Grčkim kolegama pomagalo je 37 srpskih vatrogasaca-spasilaca, 14 vozila i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova.

Novčane nagrade za vaterpoliste, Jovanu Preković, odbojkašice i Zurabija Datunašvilija

Od
Dara Milovanović
-
0

Vlada Republike Srbije donela je odluku da se isplate novčane nagrade osvajačima medalja na Igrama u Tokiju i njihovim trenerima – vaterpolistima, Dejanu Saviću, Jovani Preković i Roksandi Atanasov po 70.000 evra, odbojkašicama, Zoranu Terziću, Zurabiju Datunašviliju i Vojislavu Trajkoviću po 50.000 evra (sve u dinarskoj protivvrednosti). Olimpijcima, osvajačima medalja, ukupno uplaćeno 2,5 miliona evra, rekao je ministar finansija Siniša Mali.Vlada Republike Srbije donela je odluku da se svim sportistima vaterpolo reprezentacije koja je predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju isplati novčana nagrada u visini od po 70.000 evra za osvojenu zlatnu medalju.

Vlada Republike Srbije donela je odluku da se svim sportistima vaterpolo reprezentacije koja je predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju isplati novčana nagrada u visini od po 70.000 evra za osvojenu zlatnu medalju.

Vaterpolisti sa zlatnim medaljama u Tokiju

Vaterpolisti sa zlatnim medaljama u Tokiju

Novčana nagrada u istom iznosu pripala je i njihovom treneru Dejanu Saviću.

Vlada Srbije donela je odluku da se novčana nagrada u iznosu od 70.000 evra isplati sportistkinji Jovani Preković za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u sportskoj disciplini karate, borbe – kumite.

Isti iznos pripao je i njenom treneru Roksandi Atanasov.

Za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju, članovi vlade doneli su odluku da se svim članicama ženske odbojkaške reprezentacije, kao i njihovom treneru Zoranu Terziću, dodeli novčana nagrada u iznosu od po 50.000 evra.

Na sednici je doneta odluka da se istim iznosom nagradi i sportista Zurabi Datunašvili i njegov trener Vojislav Trajković, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u olimpijskoj sportskoj disciplini – rvanje.

Ranije su novčane nagrade isplaćene osvjačici zlatne medalje Milici Mandić, osvajaču sreba Damiru Mikecu, kao i Tijani Bogdanović, koja je osvojila bronzu u taekvondu.

Nagrade u istim iznosima pripale i njihovim trenerima Draganu Joviću (taekvondo) i Goranu Mikecu (streljaštvo).

Mali: Isplaćene nagrade olimpijcima, ukupno 2,5 miliona evra

Nagrade svim osvajačima medalja na Olimpijskim igrama u Tokiju i njihovim trenerima isplaćene su danas, a ukupno je izdvojeno 2,5 miliona evra, izjavio je ministar finansija Siniša Mali za Tanjug.

Ističe da je danas isplaćena 31 nagrada, za šta je izdvojeno 221 miliona dinara, a u prethodnom periodu je isplaćeno još 13 novčanih nagrada.

Time su isplaćene sve novčane nagrade za osvajače medalja na Olimpijskim igrama u Tokiju, i to, podseća Mali, samo nekoliko dana nakon završetka takmičenja.

“Ovo je još jedno ispunjeno obećanje države, koja je ponovo pokazala ozbiljnost i ekonomsku stabilnost, jer sve svoje obaveze izvršava na vreme”, rekao je Mali.

Dodaje da su Olimpijske igre u Tokiju bile izuzetno uspešne za naše sportiste koji su osvojili devet medalja i ističe da im je cela zemlja neizmerno zahvalna na svemu što su uradili za Srbiju.

“Želimo da motivišemo naše sportiste na još veće uspehe i država će nastaviti da čini sve kako bi imali najbolje uslove za treniranje i pripreme. Srbija je zemlja sporta i tako će ostati i u budućnosti”, istakao je Mali.

„Gugl” i „Tviter” kreću Inckovim stopama

Od
Dara Milovanović
-
0

Nakon što je Valentin Incko uveo „verbalni delikt” u Bosni i Hercegovini nametnutim zakonom kojim je zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, jasno je da će njegovim putem krenuti i najveće društvene mreže. Naime, kompanije „Tviter” i „Gugl” potvrdile su da će sa svojih platformi uklanjati sadržaje u kojima se negira da se u Srebrenici desio genocid, a takve objave će biti brisane i sa „Instagrama”, aplikacije koja je povezana s „Fejsbukom”. Poruke u kojima korisnici društvenih mreža izražavaju sumnju kada je u pitanju proglašavanje zločina u Srebrenici za genocid ubuduće će biti tretirane kao govor mržnje.

„Tviter” i „Gugl” potvrdili su ovu vest za Radio slobodna Evropa, a to je od njih zahtevao Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK). Reč je o nevladinoj organizaciji čiji je direktor izvesni Emir Ramić, a koja, kako je navedeno na njenom portalu, sarađuje sa sarajevskim Institutom za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Majkama Srebrenice, Savezom logoraša BiH, Kanadskim muzejom za ljudska prava, Savetodavnim većem za BiH iz Vašingtona…

Međutim, u toku jučerašnjeg dana ova praksa nije zaživela jer su tekst koji je na „Tviteru” objavio Radio slobodna Evropa desetine ljudi komentarisale tvrdeći da u Srebrenici nije bilo genocida. Obrisano je tek nekoliko poruka, isključivo one koje su napisane na latinici. Naši sagovornici se slažu da ovakva odluka ugrožava pravo na slobodno izražavanje i mišljenje ljudi koji imaju stavove suprotne onima koje pokušavaju da nametnu velike zapadne sile i da je cilj ovakve politike sprečavanje daljeg istraživanja zločina u Srebrenici.

Diplomata Zoran Milivojević siguran je da je ovaj potez još jedan dokaz da su veliki mediji i najvažnije društvene mreže pod direktnom kontrolom Zapada i da su u funkciji promocije zapadnih strateških interesa. Takođe, on napominje da je očigledno da uticaj Zapada slabi, pa ubuduće možemo da očekujemo i primenu sile i metoda koje nemaju veze s demokratijom i ljudskim pravima. „U nedostatku pravih mehanizama i odsustva realpolitike primenjuje se politika sile”, izjavio je Milivojević za „Politiku”. On dodaje da moramo da se zapitamo gde su nestala ljudska prava, sloboda štampe, govora i medija.

Očigledno je da su ta prava drastično povređena jer se preko društvenih medija pokušava nametnuti jedan politički stav koji nema konsenzus na ovim prostorima. „Ta prava očigledno neće više važiti za sve one koji imaju suprotne stavove o stradanjima u Srebrenici. Neće ih imati ni mnogi međunarodno priznati naučnici iz sveta i regiona. Na ovaj način se pokušavaju zaustaviti naučnici koji žele dalje da istražuju ovu temu, a koji imaju drugačije zaključke i razmišljanja”, kaže Milivojević. Ipak, on je siguran da je ovaj potez dokaz neuspeha svih zapadnih politika na prostoru BiH, kojim se izražava nervoza i nezadovoljstvo. Velika sila nikada ne razume kad počinje da gubi, a u takvim situacijama uvek radikalizuje pristup i počinje da primenjuje najtvrđa sredstva kojima raspolaže kako bi nametnula svoju poziciju.

Sličan je stav i direktorke CEAS-a Jelene Milić, koja kaže da je ovo pitanje pokrenula organizacija „čudnog finansiranja”. Dodaje da smo svedoci nove vrste levičarskog totalitarizma koji opasno zabrinjava i ugrožava individualne slobode i akademska prava. „Reč o potpuno neprofesionalnoj odluci IT kompanija koje su na sebe preuzele ulogu koju su nekada imale međunarodne organizacije i ozbiljne institucije”, izjavila je Milićeva za „Politiku”. Zbog toga bi, naglašava ona, međunarodne organizacije i ozbiljne državne institucije trebalo što pre da sprovedu kontrolu nad kompanijama koje su postale globalni arbitri, a kojima je dopušteno da odlučuju o tome šta je istina.

„Ovo što se sada dešava je totalna manipulacija jer se pokreće u trenutku kada se otvara pitanje odgovornosti kanadskih građana zbog zločina nad svojim rezidencijalnim stanovništvom. Pričom o Srebrenici maskira se odnos prema jednom od deset svetskih genocida koji se desio u trenutku kada je liberalni intervencionizam uspostavio mogućnost da deluju ad hok sudovi gde je suđeno za te zločine, što nije bio slučaj s Jermenima, s Ukrajincima, ni s genocidom u Jasenovcu”, dodaje Jelena Milić i naglašava da je definitivno u pitanju „targetiranje” Srbije.

Ova odluka je, kako smatra direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović, dokaz apsolutne političke zloupotrebe tragedije koja se dogodila u Srebrenici 1995. godine. Karanović za naš list kaže da je zanimljivo da cenzura na društvenim mrežama ne postoji kada se pojave drugačija mišljenja o nekim nesumnjivim istorijskim istinama, kao što je genocid koji je sprovođen u nacističkim logorima poput Aušvica. „Apsolutno je tačno da je jezik mržnje prisutan u javnoj sferi, posebno na društvenim mrežama, gde dobija nekontrolisane razmere, ali nijedna tema nije toliko cenzurisana kao Srebrenica, o kojoj postoje različita stanovništva”, objašnjava naš sagovornik. Podseća da su članovi Međunarodne komisije koja je istraživala zločin u Srebrenici poznati svetski naučnici, a predvodio ih je najpoznatiji svetski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf.

Rezultati istraživanja tih ljudi, koji su utvrdili da u Srebrenici nije bilo genocida, očigledno su doprineli pravoj panici u pojedinim centrima moći, pogotovo na Zapadu. Odlučeno je, kako smatra Karanović, da se uz pomoć cenzure uguši svako drugo mišljenje na tu temu kako bi kontrolisali sprovođenje svojih političkih vizija o tome kako bi trebalo da izgleda Bosna i Hercegovina. „Ovde nije reč o sprečavanju jezika mišljenja, već o sprečavanju promocije drugačijeg mišljenja koje je ovog puta argumentovano činjenicama koje su utvrdili svetski poznati stručnjaci”, dodaje Karanović i napominje da isti ti centri moći ne cenzurišu objave u kojima se osporava genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu ili etnocid koji je počinjen u „Oluji” 1995. godine. On je podsetio da je, u junu prošle godine, fejsbuk stranica Javne ustanove „Spomen-područje Donja Gradina” blokirana uz obrazloženje da su „širili govor mržnje” objavljujući fotografije i tekstove o ustaškim zločinima u logoru Jasenovac, što su dokazane istorijske činjenice.

To je dokaz, kako smatra Karanović, da postoji jasna namera da se u tim centrima moći održi narativ o „srpskoj krivici” za raspad Jugoslavije i za sve sukobe koji su se nakon toga desili. Cilj je i da Zapad sačuva lažnu priču o sopstvenoj nevinosti u tim dešavanjima, a sva krivica je pripisana srpskom narodu. Nije slučajno, mišljenje je Karanovića, što je sličnu sudbinu na društvenim mrežama doživeo nekadašnji američki predsednik Donald Tramp, koji je imao drugačiju viziji spoljne politike. I njegov način obraćanja javnosti proglašen je za govor mržnje.

Nevakcinisani stanovnici Britanske Kolumbije verovatno neće imati pristup koncertima, sportskim događajima…

Od
Dara Milovanović
-
0
BC zdravstveni radnici

VANKUVER-Ako odbijete imunizaciju protiv COVID-19, nemojte misliti da ćete imati pravo prisustvovati Canucks utakmici ili biti na nekom koncertu. Glavni doktor u BC -u jasno stavlja do znanja, da ona podržava zabrani pristupa na velike dohađaje, ljudima koji nisu u potpunosti vakcinisani protiv virusa.

“Sada smo u mestu, otprilike od kraja juna … kada imamo zalihe vakcine”, rekla je. “Čula sam od [nevakcinisanih] ljudi da razgovaraju, da se mnogo toga kod njih odnosi na lični komfor, ali i na malo njihovog samozadovoljstva.”
“Sada je vreme za imunizaciju jer će to imati uticaja na vašu sposobnost da radite neke od onih stvari koje biste možda hteli činiti”, dodala je.
Henry napominje da aktivnosti u zatvorenom prostoru sa mnoštvom ljudi, sve izlažu većem riziku.
“Ako odlučite da nećete biti imunizirani, nemate pravo ući u okruženje visokog rizika s gomilom ljudi koji su imunizovani i zaštićeni. Dakle, to su odluke koje moramo doneti lično i kao grupa. “

U BC-u novi slučajevi i hospitalizacije nastavljaju rasti

U BC-u u četvrtak je zabeleženo 513 novih infekcija COVID-19, a  unutrašnji zdravstveni okrug nastavlja beležiti oko polovine slučajeva.
Unutrašnji zdravstveni okrug, koja uključuje centralni Okanagan, gde su na snazi ​​stroža ograničenja COVID-19, zabeležio je 271 novi slučaj. Fraser Health je zabeležio 108, a Vancouver Coastal Health potvrdio 92. Ostrvski zdravstveni okrug ima 29 novih slučajeva, a severni 13.
Sa virusom je hospitalizovana 81 osoba, u odnosu na 72 od juče. Na intenzivnoj nezi nalaze se 33 osobe, u odnosu na 29 dan ranije. U celom BC-u u proteklom danu zabeležen je jedan smrtni slučaj povezan sa COVID-om.
U provinciji je 3.834 aktivna slučaja, od čega 2.199 u unutrašnjem zdravstvenom okrugu.
Pokrajina kaže da je 82,3% stanovništva Britanske Kolumbije koji ispunjavaju uslove primilo prvu dozu vakcine protiv COVID-19, dok je 71,6% potpuno vakcinisano.
U četvrtak je pokrajina objavila, gde se svi radnici u staračkim domovima i mestima gde se pruža nega, moraju vakcinisati protiv COVID-19, rekao je ministar zdravlja Adrian Dix, koji je dodao da je odluka donesena zbog “mogućih” izbijanja infekcija povezanih s varijantom Delta i nevakcinisanih ljudi.
Radnici i volonteri u tim ustanovama moraće se vakcinisati do 12. oktobra.
Henry kaže da samo mali broj ljudi ima valjane razloge zašto da se ne vakciniše protiv COVID-19.
“Znamo da neki ljudi, iako je to retko, imaju medicinske razloge da se ne vakcinišu i moramo ih podržati.”
Henry je više puta rekla da je kompanijama dozvoljeno da vakcinaciju postave kao uslov za zaposlenje, posebno u visokorizičnim okruženjima poput fabrika u kojima ljudi moraju raditi u uskim prostorijama. Ona takođe traži od verskih vođa da izdaju slične direktive svojim vernicima.
„To su odluke koje zajednice verskih vođa, crkvene grupe, horovi, verske opštine donose sami, shvatajući njihov zajednički rizik. Ne trebaju im ​​naređenja od mene da to učine, to su stvari koje preduzeća, zajednice, grupe mogu učiniti, kako bi kolektivno smanjili rizik. “

SERBIANNEWS/CANADA

”Izbori imaju posledice”: Možete li tužiti nevakcinisanu osobu ako vam prenese COVID-19?

Od
Dara Milovanović
-
0
Image: 516015256, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Andriy Norenko / Alamy / Alamy / Profimedia

Kako bubnjevi četvrtog epidemiološkog talasa predvođenog Deltom varijantom, postaju sve glasniji, postavljaju se pitanja, da li bi se ljudi koji odluče da se ne vakcinišu, trebali suočiti s novčanim kaznama, gubitkom beneficija poput osiguranja pri zapošljavanju, povećanjem stopa životnog osiguranja i lične odgovornosti, ako bi to moglo biti dokazano da je njihovo ponašanje uzrokovalo hospitalizaciju ili smrt drugih.
Izbori imaju posledice. Lična odgovornost je važna ”, napisali su u časopisu Barron, Arthur Caplan, lider odeljenja za etiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u New Yorku, i Dorit Reiss, profesorka prava na Univerzitetu Hastings u Kaliforniji.
„Želite li odbiti mišljenje stručnjaka i utvrđene činjenice o COVID -u i izložiti sebe i druge riziku? Onda biste trebali platiti ako vaš izbor nanese štetu drugima. ”
Drugi kažu da može biti strašno teško, pratiti infekciju COVID-19 do njenog izvora i da, dok neko ko prenosi infekciju na druge, može biti odgovoran ako se ponaša nemarno recimo, ako preuzme rizik za koji je racionalno predvidljivo da će nauditi drugom, a odbijanje vakcine ne predstavlja samo nemar.
Caplan takođe zna i za protivargumente, da se nevakcini smatraju odgovornim. Nema dokaza da će ljudi koji su snažno protiv vakcine biti uplašeni novčanom kaznom, a mnogi tvrde da ljudi bolje reagiraju na šargarepu nego na štap. No Caplan kaže da je odustao od podsticaja. “Probali smo, ali nisu doneli rezultat.”
Naučnici upozoravaju da bi moglo biti potrebno da se stope vakcinacije približe broju od 90% ukupne populacije kako bi se ugušio četvrti talas COVID -a, što znači da bi “svi koji trenutno ispunjavaju uslove morali biti u potpunosti vakcinisani “, stoji u članku koji je ove sedmice objavio kanadski Institut Actuaries . Vakcine, napisao je tim za modeliranje pandemije, “jedini su razuman pristup za okončanje pandemije u bliskoj budućnosti”.
Caplan tvrdi da bi se, ako nevakcinisana osoba zarazi i hospitalizuje nekoga drugog, trebale pokrenuti tužbe, “baš kao kada neko svoj bazen ne zaštiti na odgovarajući način ogradom ili ne pokrije svoj bunar poklopcem”. Nevakcinisani mogu biti odgovorni za medicinske račune, izgubljene plate i “smanjenje sposobnosti zarade”.
Nevakcinani produžavaju pandemiju, povećavajući rizik od pojave novih varijanti i izlažu druge opasnosti, uključujući decu mlađu od 12 godina koja se ne mogu vakcinisati i one s imunološkim poremećajima ili osobe sa rakom koji možda nemaju tako snažan odgovor vakcine, napisali su Caplan i Reiss.
Odgovornost ne treba primenjivati ​​na ljude koji se ne mogu vakcinisati iz zdravstvenih razloga, starosti ili nedostatka pristupa, rekli su. “Niti to znači da su odgovorni oni koji su doživeli neuspeh sa vakcinom.” Potpuno vakcinisani ljudi i dalje mogu imati infekcije i širiti bolest. Ali oni su “značajno drugačiji” od ljudi koji voljno odbijaju vakcine, rekli su, na isti način na koji se osoba koja namerno prolazi na crveno svetlo, razlikuje od osobe koja pokušava stati, ali je pogođena od pozadi i gurnuta u raskrsnicu.
“Ako se iskreno potrudite slediti smernice javnog zdravlja, vi ste ok. Ako ih prekršite i naudite drugima, trebali biste biti odgovorni ”, rekao je Caplan.
“Proveli smo mesece ovde, u Kanadi, u mnogim delovima sveta, pokušavajući smisliti kako zaštititi prava onih koji ne nose maske i nisu vakcinisani”, rekao je. “Postoji mnogo političara, u Alberti, na Floridi, u Teksasu, koji nastavljaju govoriti da se moramo zaista pobrinuti da nikoga ne prisiljavamo. Oni imaju svoju slobodu. To je pojednostavljeno i potpuno glupo tumačenje slobode, a njegova moralna odgovornost je potpuno pogrešna. ”
Ljudi mogu slobodno kontrolisati šta se dešava sa njihovim telima, rekao je Caplan. “Niko nije predložio, a ni ja, da se šalje policija u vašu kuću kako bi prisilili vakcinaciju vas i vaše porodice.” Ali slobode dolaze s odgovornostima, obavezama i dužnostima, rekao je. “Postoje sve vrste sloboda i one utiču kada vređaju ili ograničavaju slobodu drugih.”
On veruje da je izbor da neko bude nevakcinisan, predstavlja stepen nemara, ako osoba luta uokolo i ne ponaša se na razuman način. “Ako uložite razumne napore da budete razboriti, mislim da je to u redu. I dalje biste mogli nekoga zaraziti, ali to je drugačije. “

U Ontariju, prema zakonu o oporavku, koji podržava Ontario, ljudi ne mogu biti tuženi za izlaganje nekoga virusu COVID -a, pod uslovom da su učinili ” akt dobre volje” da se pridržavaju smernica za javno zdravstvo i ako “čin ili propust osobe ne predstavlja ” nemar. ” Nova Škotska i BC imaju slične zakone.

“U osnovi, zakonom propisana odbrana glasi: ako se ponašate u skladu sa smernicama za javno zdravstvo, nemate mogućnost da vas neko tuži. No, smernice za javno zdravstvo sada moraju obuhvatiti i nevakcinisane ”, kaže profesor prava Univerziteta u Ottawi Amir Attaran.
U Kanadi nijedna vakcina nije obavezna. Ustavna prava štite ljude od neželjene vakcinacije. Međutim, ako neko namerno odbija vakcinisanje „tada on svesno ne čini nikakav napor da zaštiti druge da znaju, ili bi trebali znati, da on možda ima simptome COVID -a, kao temperaturu, kašalj itd, i to su slučajevi koji bi se mogli videti u sudnici ”, rekao je advokat Robert Durante iz Ontarija, koji pomaže u vođenju grupne tužbe u iznosu od 50 miliona dolara protiv Robert Place, doma za dugotrajnu negu u kojem je razorna epidemija COVID-a odnela 71 život . “Ali opet bi prekršioc morao biti neko ko je svesno preneo COVID.”
Nije uvek moguće dokazati izvor infekcije COVID -om. „Mislim da bi praktično govoreći bilo vrlo teško to dokazati. Samo to bi odvratilo veliku većinu tužbi ”, rekao je Durante. Ako nema štete, po zakonu ne bi imalo smisla tužiti se. Većina COVID infekcija je blaga. Ako bi neko umro, porodica bi imala pravo na odštetu. “Ali mislim da bi veći problem bili ljudi koji razviju simptome dugog COVID -a i ne mogu raditi”, rekao je Durante.
“Trenutno smo u povojima, u smislu sudske prakse, i mislim da će biti tužbi. Iskreno, mislim da će sudijama biti jako teško. ”
Osnovne i srednje škole moraju pružiti visoku brigu o deci, slično kao što roditelj ukazuje detetu. Caplan veruje da bi roditelji imali razloga tužiti nevakcinisanog učitelja ili školu ako je dete zaraženo COVID -om i povređeno. “Kako bi bilo moguće, usred pandemije, okupiti 30 dece koja se ne mogu vakcinisati, staviti ih u malu sobu i sediti po celi dan sa nemaskiranim i nevakcinisanim učiteljem?”
Postoji “hrpa razloga” zašto se ljudi ne vakcinišu, rekao je profesor prava Richard Gold, profesor prava na Univerzitetu McGill. “Ako ste u zabludi ili nemate odgovarajuće informacije, ili je došlo do istorijske diskriminacije protiv vas ili jednostavno nemate pristup, jer ne možete uzeti slobodno vreme ako dobijete lošu reakciju, onda bih ja oklevao u nametanju lične odgovornosti ”, rekao je Gold. “Prvo se obrazujemo i činimo sve što možemo. Brinem se o pravičnosti. ”
Pitanje dokaza, tačnije dokazivanje ko je kome preneo COVID, možda nije tako teško kako neki misle, rekao je. “Ako imamo dobru ideju o identifikaciji osobe koja nas je zarazila, možemo testirati virus u telu te osobe i našu infekciju. S obzirom da virus prolazi kroz stalne mutacije, možemo utvrditi je li soj kojim sam zaražen isti kao i kod zaražene osobe. “

Ipak, Gold smatra da bi bilo prikladnije pritiskati institucije, a ne na pojedince, te da je najveći rizik za institucije poput univerziteta i škola, gde postoji značajan rizik od infekcije.
Univerzitet u Ottawi, Univerzitet u Torontu i zapadni Univerzitet ove sedmice postavili su vakcinaciju, ili testiranje dva puta sedmično, kao obavezan uslov za studente, nastavno osoblje i osoblje koje se vraćaju u kampus. “Standard se snažno prebacuje u korist obavezne vakcine”, rekao je Gold.

SERBIANNEWS/CANADA

 

Savezna vlada će zahtevati vakcinisanje za sve javne službenike, putnike u avio i železničkom saobraćaju

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski federalni ministar saobraćaja Omar Alghabra najavio je danas, da će savezna vlada uskoro zahtevati vakcinisanje svih javnih službenika, obavezu koju će, kako je rekao, u narednim sedmicama sprovesti federalno regulisana preduzeća.

Iako je stopa vakcinacije u Kanadi među najvišim u svetu, čak 81% svih kanadskih državljana koji su ispunili uslove su primili barem jednu dozu, Alghabra je rekao da se vakcinacija u zemlji “mora još poboljšati”.
“Moramo obuhvatiti što je moguće više Kanađana”, rekao je.
Vakcina će biti obavezna za savezne radnike i one koji rade u federalno regulisanim sektorima (aviokompanije, bankarstvo, radiodifuzija, železnice i telekomunikacije, između ostalog) u nastojanju da se povećaju stope vakcinacije koje su u zastoju.
Postoji više od 300.000 saveznih javnih službenika, a stotine hiljada ljudi radi u industrijama koje potpadaju pod savezni zakon o radu.
Alghabra je rekao da će vlada brzo raditi sa sindikatima javnih službi i poslodavcima kako bi mandat bio uspostavljen “do kraja oktobra”, ako ne i pre.
Ovo nije preporuka. Ministar međuvladinih poslova Dominic LeBlanc rekao je da se svi javni službenici i zaposlenici u federalno regulisanim sektorima moraju pridržavati obaveznog vakcinisanja ili rizikovati gubitak posla.
“Ovo je obavezan uslov za odlazak na posao na federalno radno mesto ili za rad u vladi Kanade”, rekao je.
“Očigledno će postojati određeni pojedinci iz zdravstvenih razloga koji se neće moći vakcinisati, a odgovarajući službenici će raditi s njima kako bi se osiguralo da su na snazi ​​odgovarajuće mere.”
Osim obaveznog vakcinisanja za federalne radnike, rekao je Alghabra, obavezna vakcinacija će se proširiti i na putnike.
Uskoro će svi komercijalni avio putnici i putnici u međuprovincijskim vozovima i velikim morskim plovilima sa mogućnošću noćenja (poput krstarenja), morati biti vakcinisani, rekao je Alghabra. Rekao je da će se omogućiti neki smeštaj za “onih nekoliko koji se ne mogu vakcinisati “, poput testiranja i pregleda.
“Zahtevi za vakcinama u transportnom sektoru pomoći će u zaštiti sigurnosti zaposlenih, njihovih porodica, putnika, njihovih zajednica i svih Kanađana. U širem smislu, ubrzaće oporavak Kanade od pandemije COVID-19”, rekao je.
Na pitanje kada će ove mere stupiti na snagu, Alghabra je rekao da vlada razvija “odmeren i praktičan pristup zahtevima za vakcinama u ovim sektorima, i da će se ovo desiti što je brže moguće”.

SERBIANNEWS/CANADA
1...1.1001.1011.102...1.535Stranica 1.101 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković