Inflacija u Kanadi u julu porasla 3,7%, najviši procenat još od 2011. godine
OTTAWA – Kanadska godišnja stopa inflacije popela u julu na 3,7%, nadmašivši očekivanja analitičara i porasla najbržim tempom od 2011. godine, najviše zbog povišenih troškova skladištenja, pokazali su u sredu podaci statistike.
Zemunska gimnazija od septembra među najmodernijim na Balkanu
Zemunska gimnazija osnovana 1858. godine, u kojoj je do sada maturiralo 40.000 đaka, zahvaljujući rekonstrukciji biće među najmodernijim na Balkanu, izjavio je danas Miloš Bjelanović direktor te jedne od dve najstarije beogradske gimnazije a koju su pohađale brojne uspešne ličnosti od Save Šumanovića, preko najbolje evropske naučnice Gordane Vunjak Novaković do predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Urađena je ozbiljna rekonstrukcija zgrade koja postoji 140 godina, a zahvaljujući obimnim radovima započetim prošlog aprila, imaćemo 6.500 kvadrata opremljenih u skladu sa 21. vekom, rekao je Bjelanović za Tanjug i precizirao da Gimnazija ima 1.300 učenika u 48 odeljenja na četiri smera.
Svi đaci i profesori koji 1. septembra uđu u školu uživaće u najsavremenijoj opremi ali i u samoj zgradi koja je spomenik kulture.„Zadržali smo table kao osnovno sredstvo za nastavu, uz njih su u svaku učionicu dodati multifunkcionalni projektori, svaki učenički prostor imaće pametne table koje će profesorima omugućiti da na najbolji i najsavremeniji način iskoriste materijal sa interneta i tako poboljšaju kvalitet nastave i ishode koji će učenici pokazati na kraju školske godine”, naveo je Bjelanović.
Direktor je izrazio uvrenje da će zahvaljujući svemu tome za dve godine kada dođe opšta matura osetiti kvalitet nastave.
U katastrofalnim podrumskim prostorijama, koje su sada uređene u skladu sa vrhunskim standardima, Gimnazija dobija 1.000 kvadrata u kojima će biti biblioteka koja ima 35.000 naslova kao i stomatološka ordinacija, radionice …
Siguran sam da će svi uživati u novoj čitaonici i bilblioteci, i da će najsavremeniji uslovi izroditi nove naučnike, političare, umetnike, sportiste kakve gimnazija stalno „proizvodi” već duže od veka i po, rekao je on.
Zgrada Gimnazije je pred kraj rekonstrukcije u toku je čišćenje, rekao je on i dodao da očekuje da od ponedeljka krene opremanje.
Iskreno se nadam da će nam osam dana po 24 sata rada biti dovoljni da do 1. septembra opremimo i ugradimo sve što smo misli, rekao je diretkor gimnazije koja će biti i prva škola u Srbiji koja potpisuje protkol o saradnji sa manastirom Hilandar.„U Gimnaziji se pravi Hilandarski kutak, prostor za realizaciju tribina sa stalonom izložbenom postavkom sa Hilandara”, rekao je on.
Bjelanović podseća da su bivši đaci ove gimnazije uspešni su u svim oblastima.„Među njima najpoznatiji su kao poltičar predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zatim naučnica Gordana Vunjak Novakovcih, najpoznatija u svetu po kojoj najbolji učenici Gimanzije dobijaju nagrade,a nadam da ćemo za godinu, dve slaviti i njenu Nobelovu nagradu, pisac David Albahari. Tu su i umetnici počeviši od Save Šumanović, pa i lični sekretar i prijatelj Nikole Tesle, Paja Radosavljević – prvi diplomirani pedagog u Srbiji koji je 1912 odbranio rad na Sorboni”, rekao je on.
Među uspešnim đacima Gimnazije, kaže, je i mladi Filip Bošković sa Kembriža čiji tim razvija test koji će brže i pouzdanije od pi-si-ar testa registrovati viruse i unapredi dijagnostikovanje i lečenje kovida i drugih respiratornih infekcija.
Ustoličenje mitropolita Joanikija 5. septembra u Cetinjskom manastiru
Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije ustoličiće novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinjskom manastiru 5. septembra, prenela je podgorička Pobjeda.
Kako se navodi, u protokolu – pozivnici koja je upućena gostima, najvišim državnim funkcionerima, ministrima, čelnicima vladajućih političkih partija, diplomatskom koru i predstavnicima sudstva i tužilaštva piše da će po završetku ustoličenja biti održan svečani ručak u Vladičanskoj bašti ispred Cetinjskog manastira.
Mediji su ranije javili da će ustoličenje mitropolita SPC Joanikija biti 4. septembra, ali je to ipak datum kada je predviđen dolazak patrijarha SPC Porfirija u Podgoricu.
„Sveta arhijerejska liturgija koju služi njegova svetost patrijarh srpski, gospodin Porfirije biće održana u Cetinjskom manastiru, koji u nastavku ustoličava njegovo visoko preosveštenstvo mitropolita Joanikija“, navodi se u pozivnici u koju je Pobjeda imala uvid i precizira da liturgija počinje u devet sati u Cetinjskom manastiru.
Patrijarh Porfirije u Crnu Goru dolazi dan ranije, 4. septembra, a svečani doček predviđen je u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, gde će u 18 časova biti održana doksologija i velika večernja služba, posle čega će biti priređen svečani koktel u kripti Hrama.
Sabor SPC 29. maja izabrao je Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog. On dolazi na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske nakon što je to mesto ostalo upražnjeno poslie smrti mitropolita Amfilohija.
Pobjeda je navela da zbog sve izraženijih protesta i najave okupljanja građana na dan za kada je planirano ustoličenje mitropoita, operativni štab kojim rukovodi direktor Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) intenzivno razmatra sve mogućnosti da obezbedi nesmetano odvijanje ceremonije na Cetinju.
Zbog najavljenog okupljanja građana, crnogorskih patriotskih organizacija i udruženja, ali i činjenice da se, kako navodi Pobjeda, ogroman broj Cetinjana oštro protivi, u operativnom štabu kojim rukovodi direktor ANB Dejan Vukšić razmatraju načine organizacije ceremonije.
Jedan od problema je i prevoz iz Podgorice do Cetinja, jer se strahuje da će na nekoliko mesta nezadovoljni građani blokirati put. Zato se razmatra i plan B: da se mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije i još nekoliko zvanica, koji će dan pre toga biti u Podgorici, prebace na Cetinje – helikopterom.
Odluka o načinu organizacije, tvrde izvori Pobjede, držaće se u tajnosti do poslednjeg trenutka.
Crvena zvezda – Kluž 4:0
Fudbaleri Crvene zvezde savladali su rumunski Kluž sa 4:0 u prvoj utakmici plej-ofa za Ligu Evrope. Izabranici Dejana Stankovića su dominirali tokom čitavog susreta i zasluženo stigli do trijumfa, a strelci za crveno-bele bili su Milan Pavkov, Aleksandar Katai, El Fardu Ben i Mirko Ivanić.
Utakmica je krenula početnim odmeravanjem snaga na sredini terena, a iz prve ozbiljnije akcije crveno-beli su poveli. Sanogo je u 5.minutu poslao odličnu dubinsku loptu ka Benu koji je šutirao pravo u golmana gostiju od koga se lopta odbila do ivice šesnaesterca. Odbijenu loptu je sačekao Pavkov i glavom je sproveo u mrežu – 1:0. Nastavili su naši fudbaleri sa inicijativom i nakon vodećeg gola, a novi opasan nalet usledio je u 12.minutu. Dragović je pronašao Kataija u sredini koji je „nosio“ loptu nekoliko metara, proigrao Ivanića na levoj strani, ali je on šutirao pravo u Arlauskisa. Tri minuta kasnije, Petrila je prošao po levoj strani i uputio udarac, ali je Borjan bio dobro postavljen.
Nakon toga je tempo utakmice usporio, sve do 20.minuta, kada je opet Ivanić pokušao iskosa sa desne strane, ali neprecizno. U narednih desetak minuta igra se odvijala mahom između dva šesnaesterca, bez konkretnije šanse za pogodak. Takva situacija trajala je sve do 38.minuta, kada je Crvena zvezda odigrala maestralnu akciju. Katai je „vukao“ loptu, prosledio za Ivanića koji je centrirao sa leve strane. Loptu je grudima prihvatio Pavkova i sjajno je spustio za Kataija koji je snažnim udarcem po zemlji matirao Arlauskisa – 2:0. Smiraj prvog poluvremenu doneo je povoljnu priliku za domaći tim. Rodić je centrirao u „srce“ šesnaesterca za Ivanića, koji se veoma dobro okrenuo, petom izvrsno proigrao Kataija, ali je Zvezdin „Magiko“ bio u ofsajd poziciji.
Na startu drugog poluvremena Rumuni su ugrozili gol crveno-belih iz slobodnog udarca, ali neprecizno. Četiri minuta docnije, sjajno je nakon kombinacije sa Rodićem centrirao Katai, pravo „na glavu“ Pavkovu koji je sa desetak metara šutirao pravo u naručje čuvara mreže Kluža. U 56.minutu Katai je prošao kroz sredinu, dodao za Rodića, koji je „iz prve“ centrirao u središte kaznenog prostora, ali je prvi do lopte stigao Sistor i izbacio je u korner. U naredna četiri minuta, Zvezda je imala dva veoma opasna napada. Najpre je Ben sjajno asistirao za Pavkova koji je iz neposredne blizine šutirao pored gola, a već u sledećoj akciji Katai je posle solo prodora uputio udarac, ali pored desne stative.
Napadala je Zvezda u talasima, a u 68.minutu izabranici Dejana Stankovića su postigli još jedan pogodak. Sve je počelo od ukradene lopte Mirka Ivanića na polovini igrališta, zatim je krenuo u nezadrživi nalet, „nosio“ loptu više od 30 metara, sjajno video Bena i pravovremeno ga uposlio, a naš krilni napadač sa ruba šesnaesterca sjajno matirao Arlauskisa – 3:0. Nastavio je naš tim da dominira u svim segmentima igra, a potvrda sjajne igre još jedanput je stigla u 77.minutu. Ben je izvanredno izveo udarac iz ugla, najviši u skoku bio je Ivanić i pogodio mrežu Rumuna – 4:0. Ni ovakav rezultat na semaforu nije zadovoljio Crvenu zvezdu, već su i dalje kidisali na gol rumunskog šampiona. U finišu je zapretio i Krstović, ali neprecizno i rezultat je ostao 4:0, čime je srpski šampion stekao značajnu prednost pred revanš koji se igra 26.avgusta u Rumuniji.
Zdravstvenim i obrazovnim radnicima u Ontariju, vakcinacija će biće obavezna ili će biti redovno testirani
Vlada je pauzirala dalje plansko otvaranje Ontarija, a uskoro proširuje mogućnost vakcinisanja mladih koji napune 12 godina. Poslodavci u javnom obrazovanju i u zdravstvenim ustanovama moraće u narednim sedmicama uspostaviti politiku vakcinisanja za zaposlene, rekla je u utorak vlada Ontarija, dok provincija upravlja sa četvrtim talasom pandemije koji se širi.
Vlada je u saopštenju za javnost navela da su obavezne politike vakcinisanja potrebne, kako bi se sprečilo širenje visoko zarazne varijante delta sa dolaskom jeseni i zime. U tom smislu, Ontario će zasad ostati u poslednjem koraku svog plana ” mape puta za ponovno otvaranje”, umesto daljeg ukidanja preostalih ograničenja i mera sigurnosti na radnom mestu uprkos premašivanju ciljeva vakcinacije. Takođe će ponuditi podsticajne injekcije ( treća doza ) određenoj ugroženoj populaciji i proširiti podobnost za vakcinaciju na jedanaestogodišnjake koji ove godine pune 12 godina.
Doktor Kieran Moore, glavni lekar u Ontariju, najavio je nove mere na konferenciji za novinare u Torontu, danas popodne.
“Zadržavanje niske stope infekcije u našim zajednicama i zaštita naših najugroženijih, način je na koji način možemo očuvati naše škole, naša preduzeća i društvena okruženja što je moguće sigurnijim uz minimiziranje smetnji”, rekao je Moore u saopštenju.
“Agresivno se pripremamo za jesen. Žao mi je što moram reći, mislim da će ovo biti teška jesen i zima”, rekao je novinarima na konferenciji.
Moore je izdao direktivu bolnicama i pružaocima usluga nege za starije, po kućama i domovima, da do 7. septembra uspostave strogu politiku za sve zaposlene, osoblje, izvođače radova, studente i volontere. Službe hitne pomoći će takođe morati imati uspostavljenu politiku vakcinacije za bolničare.
Direktiva neće učiniti vakcine obaveznim, ali oni koji odbiju vakcine moraće se podvrgnuti redovnom testiranju na antigen. Politika je slična onoj koja se već primenjuje u provincijskim domovima za dugotrajnu negu.
Osoblje zdravstvenih ustanova moraće dostaviti dokaz o potpunoj imunizaciji protiv COVID-19 ili medicinski razlog zbog kojeg nisu vakcinisani. Oni koji ne dobiju injekcije moraće proći edukaciju o vakcinama protiv COVID-19 i biće testirani na virus pre dolaska na posao.
Neke bolnice u Ontariju, poput Univerzitetske zdravstvene mreže Toronta, već su uvele politiku vakcinisanja osoblja na isti način kao što i vlada planira.
Ako radite u školi morate reći vaš status oko vakcinacije
U međuvremenu, Ministarstvo obrazovanja reklo je da namerava primeniti politiku otkrivanja statusa vakcinacije za zaposlene u školama, koji se finansiraju iz javnih fondova, kao i za osoblje u privatnim školama i licenciranim ustanovama za brigu o deci, za narednu godinu.
Upitan zašto je trajalo toliko dugo oko ove politike vakcinacije za prosvetne radnike, Moore je rekao: “Imali smo iznenadni prekid vakcinacije u poslednjih nekoliko sedmica i iskreno, moramo pojačati naše napore na imunizaciji stanovništva Ontarija”.
“Napredujemo, ali jednostavno nije dovoljno brzo”, rekao je on dodajući da delta varijanta sada čini 90% otkrivenih slučajeva te da raste broj infekcija i hospitalizacija.
Moore je takođe rekao da je u pregovorima sa Ministarstvom obrazovanja, kako bi razgovarali o politici imunizacije za učenike, po kojoj će roditelji prijavljivati vakcinaciju svoje dece, kako bi jedinice za javno zdravstvo mogle pratiti decu u slučaju mogućih epidemija.
Oni koji nisu vakcinisani protiv bolesti biće podvrgnuti čestim brzim testiranjima.
Što se tiče brzog testiranja, Moore je rekao da će testovi biti potrebni najmanje jednom sedmično, a u slučaju eskalacije virusa i do dva, tri puta sedmično. Pokrajina takođe radi da se testovi mogu obaviti na licu mesta na ulaznim mestima.
Trenutno testove isporučuje savezna vlada. Što se tiče, da li bi se od pojedinaca tražilo da na kraju, plate testove, Moore je rekao da to nije verovatno, ali nije isključio tu mogućnost.
U svom saopštenju za medije, pokrajina je takođe napomenula da će politika vakcinisanja biti potrebna za okupljanja koja su visokog rizika:
– Koledži, fakulteti i univerziteti.
– Starački domovi.
– Prihvatilišta za žene.
– Grupna okupljanja u domovima, kao i dnevni programi za odrasle sa smetnjama u razvoju, centri za lečenje dece i druge usluge za decu sa posebnim potrebama, te licencirane dečije rezidencijalne ustanove.
Pokrajina je takođe najavila da će proširiti prihvatljivosti Pfizer vakcine, na svu decu koja će 2021. godine napuniti 12 godina, navodeći primere Alberte i Britanske Kolumbije, koji su učinili isti potez pre nekoliko meseci i nisu identifikovali povezane rizike.
Osim toga, Ontario će takođe početi nuditi treću dozu vakcine protiv COVID-19 za ugroženu populaciju, uključujući primaoce transplantata, one koji se aktivno leče od hematološkog karcinoma, osobe koje uzimaju posebne lekove koji se nazivaju anti-CD20 agensi. Ove grupe mogu primiti treću dozu najmanje osam sedmica nakon druge inekcije.
Treće doze će takođe biti ponuđene stanarima u domovima za dugotrajnu negu, First Nations domovima za brigu o starijim osobama i domove za stare “visokog rizika”. Nije jasno koji domovi za stare pokrajina spadaju u ovu kategoriju. Ove grupe mogu primiti treću dozu najmanje pet meseci nakon poslednje.
Premijer Doug Ford ranije je rekao da neće učiniti vakcine obaveznim u bilo kojem sektoru jer smatra ustavnim pravom svakog pojedinca da se ne vakciniše.
Ford je lično potpuno vakcinisan protiv virusa i redovno podstiče stanovnike Ontarija da prime obe doze.
Promene se događaju u trenutku kada pokrajina ulazi u ono što su stručnjaci proglasili četvrtim talasom pandemije, uzrokovanom zaraznijom varijantom delta, uprkos visokom stepenu vakcinacije.
Najnoviji podaci pokazuju da je većina nedavno prijavljenih infekcija među nevakcinisanim ili delimično vakcinisanim osobama.
Moore je rekao da očekuje da će se slučajevi dodatno povećati na jesen, kada se ljudi presele u zatvorene prostore, posebno među mladima i mlađim osobama, koje su najmanje vakcinisane demografske kategorije i koje će se okupljati u svojim učionicama u septembru.
SERBIANNEWS/CANADA
Da li je vredelo? Kanadski vojni veterani opravdavaju svoju ulogu u Avganistanu
TORONTO – Bivši kanadski vojnici koji su služili u Avganistanu, potreseni su brzim padom zemlje pod vlast talibana i, zabrinuti su šta budućnost donosi za tamošnje stanovnike.
Hiljade ljudi pokušavaju pobeći iz Avganistana od nedelje, kada su talibani zauzeli glavni grad Kabul, završavajući kratki period u kojem su talibani pobedili državnu vojsku i NATO saveznike, šokirajući mnoge zapadne sile koje očajnički pokušavaju izvući svoje osoblje.
Kanadska vlada obustavila je operacije u svojoj ambasadi u Kabulu, prekinula diplomatske veze s Avganistanom u nedelju i pokušava evakuisati kanadske građane i lokalne meštane koji su pomagali kanadskoj vojsci. Više od 40.000 Kanađana služilo je u Avganistanu, a 158 ih je ubijeno između 2001. i 2014. godine.
Michael Akpata je veteran oružanih snaga Kanade koji je 2007. služio u Kandaharu. Rekao je da smatra da je ispravno da Kanada učestvuje u ratu u Avganistanu, koji je počeo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. na Sjedinjene Države.
„Čujem stručnjake koji govore:‘ Je li vredilo? Je li to bilo ispravno? ”A iz moje perspektive, da, bilo je”, rekao je Akpata za CTV.
“Ono o čemu brinem su porodice poginulih “, rekao je Akpata.
Hiljade kanadskih vojnika pretrpelo je fizičke i psihičke rane od rata. Prema kanadskim oružanim snagama, 191 veteran oduzeo je sebi život od 2011. godine.
“Pre nego što smo mogli reći da smo stabilizovali zemlju i učinili nešto”, rekao je Akpata. “Mi koji smo bili tamo razumemo šta smo dali.”
Trenutna situacija ne bi trebala “umanjiti žrtvu mladih Kanađana sa kojima sam se borio”, rekao je Akpata.
General-major u penziji David Fraser, bivši zapovjednik u Avganistanu, složio se da bi se kanadski vojnici trebali osećati dobro u vojnoj službi.
“Trebali bi biti ponosni na ono što su učinili, jer su učinili ono što je od njih tražila vlada”, rekao je Fraser za CTV News u ponedeljak.
” Naše prisustvio je pružalo šansu za obrazovanje ženama, pružalo je nadu i priliku”, rekao je Fraser. “Nismo mogli dobiti rat, ali smo Avganistancima kupili vreme da pokušaju pronaći mirovno rešenje.”
I Fraser i Akpata rekli su da su zabrinuti za stanovnike Avganistana i da se nadaju da će kanadska vlada uspeti izvući Kanađane i one koji su pomogli vojsci.
Zabrinuti su i za ljude u Avganistanu i nadaju se da će u zemlji biti mira.
“Prosečni Avganistanac najviše pati zbog politike između talibana i avganistanske vlade”, rekao je Fraser.
“Nadam se da će ljudi tamo živeti u miru”, rekao je Akpata.
Premijer Džastin Trudo osudio je nasilje u Avganistanu i rekao da Kanada pokušava evakuisati ljude što je pre moguće. Kanada planira i da dovede više od 20.000 izbeglica iz te zemlje.
U međuvremenu, američki predsednik Džo Bajden brani svoju odluku o povlačenju američkih snaga iz Avganistana, rekavši da američke snage ne bi trebale voditi rat za koji ni avganistanske snage nisu spremne.
SERBIANNEWS/CANADA
Pogledajte ko su 5 dobitnika i 5 gubitnika na kanadskom auto tržištu automobila u 2021
Ništa u 2020. godini nije bilo predvidljivo, neočekivane nuspojave od prošle godine jednako su prisutne, ako ne i tako izraženije u 2021. godini. Lanci nabavke kanadske automobilske industrije su poremećeni, delovi nisu bili dostupni u dovoljnim količinama, fabrički prekidi još uvek nisu retki, a potražnja za novim vozila je veoma zdrava. Rezultat je tržište koje se uzburkalo, a značajni delovi tržišnog udela odmiču od nekih od najvećih marki na tržištu.
Prodaja automobila u Kanadi se oporavlja. To je bilo vidljivo čak i pre zatvaranja 2020. godine, s količinom iz trećeg tromesečja prošle godine koja se gotovo podudarala s ukupnim iznosima iz prethodne godine. Prva tri meseca 2021. godine pokazala su poboljšanje, prodaja je porasla za 16% ali upravo je period od aprila do juna zaista pokazao povratak u 2021.
Plima koja je u porastu, međutim, ne podiže jednako sve brodove. Na tržištu koje je ove godine do sada poraslo za 33 %, sa prodajom od gotovo 220.000 jedinica, 11 marki smanjilo je svoj deo kanadske pite u prodaji automobila. To uključuje značajno smanjenje tržišnog udela, od kojih pet detaljno navodimo u nastavku.
Sa druge strane, postoje neki veliki pobednici. Gotovo 20% auto-marki izvestilo je o povećanju u prvom polugodištu u odnosu na ukupno tržište. To uključuje marke poput Toyote i Hyundaija, zajedno s početnicima poput Genesisa i Maseratija. Koje marke automobila su našle dovoljno ponude da najviše povećaju svoj tržišni udeo? Identifikovali smo i pet najvećih dobitnika.
Gubitnici
5. Chevrolet: pad 7,5 %
U poređenju sa naglim smanjenjem tržišnog udela kod tri domaća rivala, Chevrolet-ov pad je teško ono zbog čega nastaju noćne more. Doduše, Chevrolet bi bio u očajnijem položaju da nije bilo uspeha TrailBlazer-a (koji je prodao više od 4.000 komada) i potpuno električnog Bolta, koja je više nego udvostručio svoju prodaju na 3.485 prodatih automobila.
4. Honda: pad 7,4 %
Honda polaže nade u snažniji nastup u drugom poluvremenu, sa svojom novom 11. generacijom Civic-a. Sigurna marka za manje briga zar ne? Uostalom, Civic je 23 godine uzastopno najprodavaniji automobil u Kanadi. Jedini problem, automobili su aut. Prošli su dani kada je Honda mogla lagano prodati oko 70.000 vozila godišnje, u prvih šest meseci 2021. prodano ih je samo 20.243.
3. Ram: pad 4,8 %
Kanadski najteže povređeni automobilski segment, usred globalne krize s mikročipovima je segment kamioneta. Vidite kuda ovo vodi? Ram generiše gotovo svu svoju prodaju od kamioneta. Zapravo, 96% prodaje Ram -a dolazi odatle. Količina Ram -ove linije kamioneta porasla je samo 10% u 2021. To je spor zamah na tržištu koje je ove godine poraslo za trećinu.
2. Dodge: pad 5,3 %,
Sa obzirom da je Grand Caravan gotovo ugašen iz Dodge-ove linije i da je poglavlje sa Journey-jem sada zatvoreno, Dodge sada ima tri modela: Challenger, Charger i Durango. Još 2019. Dodge se oslanjao na Grand Caravan i Journey sa 80% prodaje. Dodge je prodao samo 11.341 vozilo u prvih šest meseci 2021. godine, što je 30% manje u odnosu na prvih šest meseci prošle godine.
1. Ford: pad 13,4 %
Nedostatak mikročipova koji pogađa većinu uglova svetske automobilske industrije bio je posebno neljubazan prema Fordu, koji se većinom svoje prodaje oslanja na kanadsku liniju kamiona F-serije koja se odlično prodaje. Uprkos velikoj potražnji za kamionetima, Ford jednostavno nema ni približno dovoljno kamioneta za prodaju. Na automobilskom tržištu koje se od 2020. oporavilo sa 33%, F-serija je porasla samo 5 %. Sadašnji pad od 13,4 %, je bolji nego u prvom polugodištu prošle godine kada je pao 15,6%.
Pobednici
5. Subaru: rast 3,1 %
Subaruov uspon nastavlja se i u 2021. prvenstveno zahvaljujući hrabrosti modela br 1 ovog brenda: Crosstreka. Četiri od svakih 10 Subaru vozila, koji se prodaju u Kanadi sada je Crosstrek, čija se prodaja više nego udvostručila na 10.872 u prvih šest meseci 2021. godine. Opseg robne marke povećan je za 50%.
4. Nissan: rast 5,7 %
Nissan bi trebao imati za dobru godinu. Sa paletom novih proizvoda koja obuhvata Rogue-a, Pathfinder-a, 2021. je godina koja mora biti uspešna za marku kojoj se tržišni udeo smanjivao poslednje dve godine. Nove verzije etabliranih lakih kamioneta su od velike pomoći, ali Nissanova linija automobila također napreduje. Kolektivna prodaja Versa, Sentra, Maxima, Altima, Leaf, GT-R i 370Z porasla je za 26% na tržištu automobila.
3. Hyundai: rast 7,2 %
Hyundai i njegov partnerski brend, Kia, izašli su zdravi iz prolećnog kolapsa 2020. U stvari, Kia je prošle godine bila najbrže rastuća marka automobila u Kanadi. Hyundai je sa novim Tucson-om postigao uspeh, čija je prodaja u drugom tromesečju skočila 81% na 8.628 jedinica. Tokom zadnje godine modeli Sonata, Kona, Palisade, Santa Fe, Tucson i Venue nadmašuju međugodišnji rast tržišta.
2. Mazda: rast 8,0 %
U 2020. godini, Mazdino snažno drugo poluvreme omogućilo je maloj, nezavisnoj japanskoj kompaniji da stekne značajne delove tržišnog udela. Taj se trend nastavio u prvoj polovini 2021. godine, kada se Mazda popela na čak 4 % kanadskog tržišta. Veliki rast crossovera ove marke-posebno malog CX-30 i velikog CX-9-pomogao je da se količina Mazde poveća za gotovo 12.000 jedinica u prvih šest meseci ove godine. To iznosi 34.575 ukupno prodatih automobila.
1. Toyota: rast 12,2 %
Druga najprodavanija marka automobila u Kanadi nije na vrhuncu kao 2008. Ali ako je ikad postojala velika prilika da se opet vrati na vrh, to je 2021. godina. Toyota se ne bori toliko kao njen glavni rival, Ford, sa stalnom nestašicom zaliha čipova. Kao rezultat toga, jaz u prodaji između dva lidera u prvom polugodištu smanjio se na samo 10.305 jedinica. Prošle godine u ovo vreme Ford je nadmašivao Toyotu za više od 33.000 jedinica. Toyotin tržišni udeo u drugom tromesečju 2021 skočio je na 13,3%, nešto malo ispred Fordovih performansi u drugom tromesečju.
SERBIANNEWS/CANADA
RTS: Organizam pamti borbu s koronom – šta kad nestanu antitela, objašnjava imunolog dr Ljiljana Sofronić (VIDEO)
Dr Ljiljana Sofronić, imunolog Instututa za primenu nuklearne energije (INEP) kaže za RTS da koronavirus ne ubija sunce, već mere i vakcinacija. Napominje da sada izlazi 11. verzija protokola za lečenje kovid pacijenata i da postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Ukazuje da naš imunski sistem pamti i da je u borbi sa koronavirusom važan i ćelijski odgovor, a ne samo nivo antitela.
Ljiljana Sofronić je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da je njena preporuka u vezi sa trećom dozom vakcine koja će početi da se daje od utorka da treba pratiti savete lekara.
“Stručni tim za imunizaciju je dao svoje preporuke. Dakle, što se imunologa tiče, za nas je važno da pratimo imunski odgovor. U ovom trenutku jeste za preporuku da se kod onih koji su ugroženi zbog bolesti ili godina da ta treća doza. Zavisno koju su vrstu vakcine primili, verovatno će dobiti istu, a neki će moći da se odluče i za druge vakcine”, navela je dr Sofronić.
Na pitanje da prokomentariše to što neki naučnici tvrde da sunčevi zraci ubijaju koronavirus, a da raste broj zaraženih, ističe da smo prošlog leta imali jako veliki talas.
“Mislim da je to dobar pokazatelj da ovaj virus sunce ne zaustavlja, nego mere i vakcinacija”, istakla Sofronićeva.
Izlazi 11. verzija protokola za lečenje
Napominje da je marta prošle godine kada je počela pandemija objavljen prvi protokol lečenja, a sada izlazi 11. verzija protokola.
“To znači da naši lekari prate sve ono što se dešava u svetu i primenjuju sve vrste farmakološke i biološke terapije. Postoji izvanredna saradnja kliničara i naučnika. Kod jedne grupe pacijenata u KBC “Dr Dragiša Mišović” testirana primena visokih doza intravenskih imunloglobulina u sprečavanju najteže forme kovida. To je taj ARDS koji dovodi do smrtnog iskoda. I ta mala studija je dala izvanredne rezultate. Stalno ima nečeg novog i to prate naši lekari”, kaže Sofronićeva.
Na pitanje zašto se analizira ćelijski odgovor, navodi da antitela stvaraju ćelije kojih ima više vrsta.
Antitela znače da se organizam probudio
“Nije dovoljno pratiti samo antitela u krvi. Potrebno je analizirati razne vrste ćelija, videti da li su uspešno aktivirane vakcinom i otkriti koliko tih ćelija pamti susret sa virusom, jer je naš imunski sistem pametan i ima memoriju. Oni koji su ozdravili od infekcije, imaju najmanje godinu dana dobru zaštitu”, ukazuje Sofronićeva.
Pojedinci ne treba, kaže, da prate ništa, oni mogu da odrede antitela, jer dok ih imaju to jeste znak da se organizam probudio.
“Kada nestanu to nije znak da organizam nije sposoban da se bori protiv virusa, jer ćelije čekaju, one koje pamte i u trenutku kada dođe do susreta sa virusom, one podstaknu i sve druge ćelije iz imunog sistema i ćelije ubice napadaju virus i uništavaju ga. Vlada i Ministarstvo prosvete su odobrili projekat u kome učestvuje ‘Batut’ i Institut za epidemiologiju, pratićemo efikasnost vakcine kroz vreme i tačno ćemo znati koliko nakon koje doze traje memorije i davati preporuke. To će biti na izabranoj grupi ljudi, ali će se odnositi na sve. Znaće ako su primili ‘Fajzer’ ili ‘Sinofarm’ šta im se preporučuje”, zaključuje dr Sofronić.
Zvezda dočekuje Kluž u borbi za Ligu Evrope
Fudbaleri Crvene zvezde domaćini su ekipi Kluža iz Rumunije u prvom meču plej ofa za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope. Utakmica na stadionu „Rajko Mitić“ počinje u 21 čas uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Strim je na RTS Planeti (samo za korisnike iz Srbije).
Posle eliminacije u kvalifikacijama za Ligu šampiona Crvena zvezda ima šansu za plasman u grupnu fazu Lige Evrope ukoliko nadigra tim Kluža šampiona Rumunije.
Trener crveno-belih Dejan Stanković je zato istakao da neće biti nikakvih kalkulacija i da će se igrati na pobedu i plasman u grupnu fazu.
Pred timom je nimalo lak zadatak jer su im suparnici aktuelni šampioni Rumunije koji su osvajali četiri uzastopne titule, a takođe su eliminisani u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, pa i oni ovaj duel doživljavaju kao šansu za ostanak na evropskoj sceni.
Utakmica Crvene zvezde i Kluža na stadionu „Rajko Mitić” počinje u 21 čas uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a, strim je na RTS Planeti (samo za korisnike iz Srbije), a tok meča i promene rezultata možete pratiti i na našem portalu.
Tviter označio medije iz Srbije koji „sarađuju sa vladom“
Društvena mreža Tviter označila je provladine medije iz Srbije na njihovim profilima, kao i ispod svakog njihovog posta, natpisom „Medij koji sarađuje sa Vladom Srbije“.
Pretragom novinara Danasa ovu oznaku provladinih medija imaju za sada nalozi Kurira, Prve, RTS Vesti, Tanjuga, Informera, Srpskog telegrafa, Politike, Televizije Hepi, Pink.rs i B92 vesti.
Kako se navodi u objašnjenju Tvitera, oznake na profilima povezanim sa državom obezbeđuju dodatni kontekst o tim profilima koje kontrolišu određeni predstavnici vlada, kao i medijske institucije povezane sa državom, ali i pojedinci koji su bliski sa ovom vrstom entiteta.
„Oznake se pojavljuju na stranicama važnih Tviter profila i na tvitovima koje šalju i dele ovi profili. Oznake sadrže informacija o državi sa kojom je profil povezan i informacije o tome da li sarađuju sa predstavnicima vlade ili medijima povezanim sa državom. Pored toga, ove oznake uključuju i male ikonice zastava koje signalizuju status profila kao vladinog profila ili medija povezanog sa državom“, navodi na zvaničnom sajtu Tviteru.
Oni dodaju da je njihov fokus na starijim zvaničnicima i entitetima koji su zvanični glas nacije države u inostranstvu, posebno profilima ključnih zvaničnika vlade, uključujući i inostrane ministre, institucionalne entitete, ambasadore, zvanične potparole i ključne diplomatske lidere.
Kada se radi o profilima koji se koriste za lične svrhe i nemaju nikakvu ključnu ulogu na geopolitičkim ili zvaničnim vladinim komunikacijskim kanalima, tada se ne označavaju, dodaje se u objašnjenju.
„Kako se definišu medijski profili povezani sa državom? Profili povezani sa državom definišu se kao platforme preko kojih država vrši kontrolu nad uredničkim sadržajem preko finansijskih sredstava ili indirektnih političkih pritisika, i/ili kontrolom nad produkcijom i distribucijom ovih sadržaja. Profili koji pripadaju medijskim entitetima povezanim sa državom, njihovim urednicima, i/ili starijim članovima osoblja mogu biti označeni“, objašnjavaju iz Tvitera,
Medijske organizacije sa uredničkom slobodom, koje finansiraju države, dodaje se, kao što su BBC u Ujedinjenom Kraljevstvu ili NPR u SAD, se ne definišu kao medijski profili povezani sa državom.