MENISNC
Pretraga
17 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1093

Zvezda imala sreće na žrebu

Od
miki
-
0

Crveno-beli u grupi sa Bragom, Ludogorecom i Mitjilandom u Ligi Evrope

Fudbalski klub Crvena Zvezda dobro je prošla na žrebu za grupnu fazu Lige Evrope u Istanbulu. Zvezda je u grupu F u kojoj su još portugalska Braga, bugarski Ludogorec i Mitjiland iz Danske.

Crveno-beli mogu da budu izuzetno zadovoljni izvlačenjem jer su dobili protivnike sa kojima mogu da se nadmeću, a izbegli nekoliko velikih favorita, poput Lacija, Bajera iz Leverkuzena, Olimpika iz Liona.

Evo i spiska svih grupa u Ligi Evrope:

Grupa A: Olimpik Lion, Rendžers, Sparta Prag, Brenbi
Grupa B: Monako, PSV Ajndhoven, Real Sosijedad, Šturm
Grupa C: Napoli, Lester siti, Spartak Moskva, Legija Varšava
Grupa D: Olimpijakos, Ajntraht Frankfurt, Fenerbahče, Rojal Antverpen
Grupa E: Lacio, Lokomotiva Moskva, Olimpik Marselj, Galatasaraj
Grupa F: Braga, Crvena zvezda, Ludogorec, Mitjiland
Grupa G: Bajer Leverkuzen, Seltik, Real Betis, Ferencvaroš
Grupa H: Dinamo Zagreb, Genk, Vest Hem, Rapid Beč

Takmičenje u grupnoj fazi počinje 16. septembra.

 

Danas je Velika Gospojina, jedan od najvećih hrišćanskih praznika

Od
miki
-
0

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece.

Majka Božja nadživela je sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja.

Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, tako je sada obavestio da će se, na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.

Prema jednim izvorima, Bogorodica je živela 60, prema drugim 72 godine.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu nad Persijancima.

U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Prethodi mu dvonedeljni post.

Slava su grada Pirota i beogradske opštine Barajevo.

Po običajnom kalendaru, danas se ne rade poslovi u kući i oko nje.

Počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja.

Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.

Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.

Gran pri Naisa Filmskih susreta u Nišu – Nenadu Jezdiću

Od
Dara Milovanović
-
0

Uručenjem festivalskih nagrada, među kojima su nagrade za najbolju žensku i najbolju mušku ulogu „Carica Teodora“ i „Car Konstantin“, pripale Milanu Mariću i Tamari Dragičević, u Nišu se zatvara 56. Festival glumačkih ostvarenja Filmski susreti. Gran pri Naisa za najbolje glumačko ostvarenje pripalo je Nenadu Jezdiću.

Grand pri Naisa za najbolje glumačko ostvarenje pripalo je Nenadu Jezdiću na Festivalu glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu.

Jezdić je nagradu dobio za ulogu Kašike u filmu Vikend sa ćaletom.

„Ja sam večeras srećan, radostan, veseo, ponosan ali ne i gord. Večeras se raduju moji prijatelji i porodica… Moja radost i sreća ove večeri bila bi čin sebičluka i egoizma a da se sa posebnom zahvalnošću ne setim svih ljudi koji su radili film Vikend sa ćaletom…”, rekao je Jezić primajući nagradu.

Jezdić je posebno zahvalio „fantastičnom scenaristi i odličnom reditelju” Miroslavu Momčiloviću, naglasivši da nagradu deli sa svojim glumačkim partnerom iz filma Banetom Vidakovićem.

Nagrada „Carica Teodora” za najbolju žensku ulogu pripala je glumici Tamari Dragičević na Festivalu glumačkih ostvarenja.

Nagradu je dobila za ulogu pevačice narodne muzike Silvane Armenulić u filmu Toma reditelja Dragana Bjelogrlića.

„Napravili smo film o duši i utkali u njega svoju dušu, emociju i ljubav. I zaista, ovaj lik sam pravila iz duše i to sam osećala sve vreme”, rekla je glumica primajući nagradu.

Nagrada za najbolju mušku ulogu „Car Konstantin” dodeljena je Milanu Mariću za ulogu Tome u istoimenom filmu.

Marić je napomenuo da je mnogo srećan što je dobio nagradu za ulogu u filmu Toma baš u Nišu.

„Ovaj festival pripada glumcima, a čuvate ga vi”, kazao je Marić i potom čestitao svim kolegama koji su dobili nagrade na festivalu.

Poveljom za izuzetnu žensku ulogu nagrađena je Anđelka Prpić, dok je to priznanje u muškoj konkurenciji otišlo u ruke Ivana Tomića za ulogu u filmu Ne igraj na Engleze.

Nagrada „Milorad Mandić Manda” za najbolje ostvarenu komičnu ulogu pripala je Gordanu Kičiću za ulogu Veljka u filmu Realna priča.

Specijalno priznanje žirija Filmskih susreta u Nišu pripala je ansamblu filma Oaza, dok je nagrada za najboljeg stranog glumca festivala pripala Feđi Štukanu za ulogu u filmu Nečista krv-Greh predaka.

Nagrada za najbolju debitanstku ulogu na festivalu pripala je Vukašinu Matoviću za ulogu u ostvarenju Jedini izlaz.

Nagrada za najbolju žensku epizodnu ulogu pripala Sanji Marković, a za najbolju mušku epizodu Andriji Kuzmanoviću, oboma za film Toma.

Žiri je odlučivao između rola ostvarenih u 11 filmova prikazanih u zvaničnoj konkurenciji tokom prethodnih šest festivalskih večeri.

Posle uručenja nagrada i svečanog zatvaranja Filmskih susreta, na Letnjoj pozornici se  prikazuju i dve gostujuće projekcije. Reč je o dokumentarnom filmu Glumčina, posvećenom legendi glumišta bivše Jugoslavije Zoranu Radmiloviću.

Premijerno, se prikazuje prva epizoda serije Branilac, zasnovane na istinitim događajima, po opisu naših poznatih advokata.

Seriju će gledaoci RTS-a moći da gledaju već tokom jeseni.

„Pravo je ovde mesto da se premijerno prikaže ta prva epizoda naše serije Branilac, koja će, siguran sam, gledaoce RTS-a zainteresovati, jer mislim da, možda po prvi put, osvetljava jednu profesiju, koja je jeko bitna, društveno bitna profesija, a to su advokati koji pokušavaju da se izbore za pravdu, istinu, i da, na jedna način, ova serija osvetljava neke slučajeve koji su čak i poznati u javnosti, i bili poznati u vreme kada su se dogodili”, rekao je glumac Tihomir Stanić.

Nišku publiku, glumci posebno vole, jer je reč o publici koja ostaje do kraja projekcija, čak i po kiši i oluji. Kao što je to bilo sinoć.

“Đoković će završiti kao GOAT, sviđalo se to vama ili ne”

Od
Dara Milovanović
-
0
FOTO: novakdjokovic.com

Barbara Šet, nekada sedma igračica sveta, smatra da Novaka Đokovića očekuje veliki izazov u Njujorku.

Ona je u analizi žreba uoči početka poslednjeg grend slema sezone izjavila da najbolji teniser sveta neće imali nimalo lak zadatak da ostvari kalendarski slem.

Novak u prvom kolu igra sa teniserom iz kvalifikacija, a Barbara kaže da će biti interesantno videti kako će se on nositi sa pritiskom na turniru.”Mislim da će Novak na kraju završiti kao najbolji svih vremena. Da li vam se to sviđa ili ne, to nije važno. Ako osvoji ovaj turnir imaće najviše grend slemova. Ne verujem da će Federer osvojiti još jedan. Bili bismo srećni da ga vidimo da igra, zajedno sa Rafom, ali stvari nisu nimalo lakše. Ne verujem ni da će Medvedev, Cicipas ili neko drugi osvijiti 21 titulu. Novak izgleda kao da ima 27 ili 28 godina. Veoma je spreman i dobro se stara o svom telu. Čak i da ne uzme titulu u Njujorku, osvojiće ih još. Zna koliko je važno narednih nekoliko godina“, izjavila je Barbara.

Naravno, bilo je i pitanje ko bi mogao da bude najveća prepreka Đokoviću na Flašing medouzu.

“Ovim redom, Medvedev, Cicipas, Zverev pa Beretini. Rubljov je takođe igrao dobro. Očekujem uzbudljiv turnir. Na poslednjih nekoliko slemova videli smo kako se Novak nosi sa mladim igračima. Veoma dobro podnosi pritisak. Očigledno će ga osećati i tokom naredne dve nedelje, inače ne bi bio čovek. On može da osvoji sva četiri turnira u godini. Sve je u tome kako će se nositi sa pritiskom, biće interesantno“, dodala je Šet.

Ona je poručila i da nije zabrinuta za muškli tenis kada se članovi “velike trojke” budu penzionisali.

“Danil će osvojiti slem, možda već sad, ko zna? Sigurna sam da jednom hoće, već je pobeđivao najbolje i razvio se kao igrač. Zverev takođe. Nisam zabrinuta za muški tenis posle Rodžera, Rafe i Novaka jer je ovo dobra generacija. Imaju drugačije stilove i jake ličnosti. Sve je uzbudljivo u toj mešavini novih i starih generacija, svi čekaju da vide ko će od tih mladih prvi doći do grend slema“, zaključila je Barbara.

Sve zlatne rezerve su u Srbiji

Od
Dara Milovanović
-
0

Srbija ima 36,7 tona rezervi u zlatu što je 12,6 odsto svih deviznih rezervi, a odnedavno sve zlatne poluge su u zemlji. Prilikom nedavnog predstavljanja izveštaja o inflaciji Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije kazala je da je prenos zlatnih rezervi (repatrijacija) opšta praksa.

Objašnjavajući zašto je dobro da zlatne rezerve budu u Srbiji, ona je kao primer navela teškoće koje je NBS imala da bi vratila jednu tonu zlata preostalu od sukcesije. Prema njenim rečima, repatrijaciju zlatnih rezervi sprovode brojne zemlje, između ostalih Nemačka pa i Srbija. Centralna banka proširuje opcije u kojima čuva rezerve kako bi država mogla da odgovori na sve svoje obaveze.

– Nijedna od država koje imaju imovinu te vrste, ne želi da rizikuje, pa uključujući i teškoće sa transportom zlata, kao na primer što smo mi imali kada je trebalo u vreme pandemije dopremiti gotovinu. To je bilo u trenutku kada smo imali pojačane zahteve za isplatom u stranoj valuti, što je kratko trajalo”, navela je Tabakovićeva dodajući da niko ne želi da rizikuje, da imovinu koju ima neće moći iz bilo kojih razloga da povuče.

Prema ranijim izjavama čelnika NBS ta jedna tona stajala je u Bazelu u Banci za međunarodna plaćanja (BIS). Pored toga, početkom godine „Ciđin” koji eksploatiše borski rudnik isporučio je dve tone zlata Narodnoj banci, pošto NBS otkupljuje zlato proizvedeno u zemlji. Tabakovićeva je kazala da će NBS biti oprezna oko budućih kupovina zlata, i da će to zavisiti od potrebe da se pre svega podrži privreda, a kada se zadovolje potrebe stabilnosti države, onda višak rezervi može da se ostavi u zlatu.

Dodala je da će, kada je reč o kupovini novih količina zlata, NBS razmotriti kada je pravi trenutak za to, odnosno kada su najbolji mogući tržišni uslovi, kao i da će javnost biti blagovremeno obaveštena. Sve količine koje su kupovane od nekadašnjeg RTB Bor i „Ciđina” plaćene su u dinarima, navela je guvernerka. NBS je ostvarila cilj da ima 12,6 odsto deviznih rezervi u zlatu, što je i dalje ispod proseka razvijenih zemalja od 19,4 procenta.

Ona pak ne isključuje ni mogućnost da domaće poluge zlata možda već sledeće godine budu povećane na 50 tona. Ostavljanje rezervi u zlatu zavisi od okolnosti.

Neke kompanije u BC-u obećavaju da neće sprovoditi odluku o sistemu vakcinalnih pasoša

Od
Dara Milovanović
-
0

Samo nekoliko dana nakon što su vlasti u Britanskoj Kolumbiji objavili planove da će zahtevati dokaz o vakcinisanju za pristup određenim nebitnim uslugama i aktivnostima, neka preduzeća obećavaju da neće zahtevati to od klijenata.

“Jednostavno ne želimo biti ti koji će sprovoditi nešto, što ljudi smatraju da im se krši pravo na privatnost”, rekla je za Global News Stephanie Herring, suvlasnica kafića Sunnyside u Esquimaltu.

.”Nećemo tražiti od ljudi, da pokažu nešto što će izazvati sukob, ne bi želeli staviti naše osoblje u tu poziciju.”
Herring i njen poslovni partner Brendan Marshall kažu da “definitivno nisu” anti-vakseri, ali da se osećaju kao da su sa ” vakcinalnim pasošem” dovedeni u nepravedan položaj.
Budući da je par u sredu objavio svoje protivljenje odluci, kažu da su bombardovani podrškom zbog njihove odluke.
“Smatramo da je vakcinalni status, nešto kao lični podaci, lično pravo da ljudi biraju šta će raditi sa svojim telom”, rekao je Marshall.
“Ako to žele pružiti, u redu, ali za one koji ne žele pružiti podatke, bez obzira na to jesu li ili nisu, smatramo da je to njihov lični izbor.”
U Kelowni je lokalna privredna komora zatražila od pokrajine da odloži uvođenje i da kompanijama da više vremena da utvrde kako mogu izvršiti naredbu.
“Verujemo da je vlada postavila vremenski okvir koji bi mogao biti nerealan, jer ima toliko prostora za organizovanje ove odluke”, rekao je izvršni direktor privredne komore Kelowne, Dan Rogers.
U samo dva dana, Facebook grupa posvećena preduzećima u BC-u koja se protive vakcinalnim pasošima, privukla je više od 65.000 članova.
Na stranici se nalazi niz preduzeća širom provincije, od kojih mnogi tvrde da je sistem pasoša neustavan ili da uskraćivanje usluga nevakcinisanim osobama predstavlja diskriminaciju.
Iako se status vakcinacije u Kanadi ne smatra zaštićenom pravnom oblašću, poput rase ili pola, činjenica da program pasoša ne uključuje izuzeće, za osobe koje se ne mogu vakcinisati izazvala je zabrinutost.
Ranije ove sedmice, udruženje za građanske slobode BC -a opisalo je ovu naredbu kao “proizvoljnu i nezakonitu”.
Laura Track, advokat iz BC klinike za ljudska prava, rekla je za emisiju Mike Smyth CKNW -a da veruje da bi program mogao biti osetljiv za pravni izazov.
„Pravni izazov je naterati nekoga ko se jednostavno protivi vakcinaciji ili ne želi da se vakciniše. Mislim da su izgledi za uspeh, takve vrste pravnih izazova mali ”, rekla je.

Pokrajinski zdravstveni radnik dr. Bonnie Henry je priznala zabrinutost, ali branila je program rekavši da je privremen i da se primenjuje samo na neke aktivnosti, poput odlaska na večeru ili na sportsku utakmicu.
“Ovo je privremena mera koja nas vodi u rizičan period, a znamo da ljudi koji nisu vakcinisani u većem riziku i od zaraze i od širenja ovog virusa”, rekla je Henry.
Pokrajina kaže da su potpuno vakcinisani ljudi, koji sada predstavljaju gotovo 7 od 10 stanovnika Britanske Kolumbije, činili samo 17,5 % slučajeva u prošloj sedmici, a 13,6 % hospitalizacija u poslednje dve sedmice.

Ali vratimo se u kafić Sunnyside, Marshall i Herring kažu da su spremni pokazati svoje oružje, kada dođe vreme za zanemarivanje pasoškog programa.
Upitani da li su spremni da se suoče sa novčanim kaznama zbog svog položaja, Herring je rekao da će oni “preći taj most kad dođemo do njega”.
“Trenutno se samo nadamo da do toga neće doći, nadajući se da će dovoljno ljudi pobuniti i smisliti bolji način”, rekao je.

SERBIANNEWS/CANADA

Troškovi stambenih kredita su po prvi put u 40 godina manji od stope inflacije

Od
Dara Milovanović
-
0

Niko ne voli platiti više za svoje svakodnevne životne troškove, pa su vesti o julskoj stopi inflacije od 3,7% izazvale pometnju. Prema agenciji za statistiku Kanade, to je bio najveći godišnji skok od oktobra 1987.
Mnogo pažnje posvećeno je rastućim troškovima hrane ili cene polovnih automobila, kao i o spekulativnoj imovini. No, Kanađani, opsednuti kao i svi koji imaju nekretnine, takođe su zanemarili činjenicu da su, po prvi put u više od 40 godina, troškovi stambenih kredita manji od stope inflacije.
“Ako sledite osnovnu ekonomsku logiku, sada je vreme za kredit “, objašnjava Ron Butler, hipotekarni posrednik u Butler Mortgage Inc., koji ima kancelarije u Ontariju, Alberti i BC-u.

Kupci mogu dobiti kredit sa promenjivom stopom za 1,15 %, otprilike trećinu trenutnih stopa inflacije, objašnjava Butler. Za one koji traže malo više sigurnosti, srednja stopa na petogodišnji fiksni kredit je 2,45 %, 125 baznih poena niža od trenutne stope inflacije.
Po ovim stopama, kupac može finansirati kupovinu imovine velike vrednosti po stopi koja je za trećinu do dve trećine niža od inflacije, pa čak i ako se ta imovina ceni samo po stopi inflacije, vi ste i dalje ispred, rekao je Butler.

Ali ne postoji besplatni ručak, samo pitajte sve koji se sećaju inflacije i dvocifrenih kamatnih stopa iz 1970-ih. I dok trenutna ekonomska situacija nije ista kao što je bila 1970 -ih, postoje zabrinjavajuće sličnosti.
Na primer, koronavirus je stvorio potrebu za velikom državnom potrošnjom. Ovo je povećalo cenu robe, jer je preplavio tržište jeftinim, pristupačnim novcem, čak i kad zarada nije bila u toku. Kako bi umanjila inflaciju, monetarna politika može povećati stope preko noći, što poskupljuje zaduživanje i, teoretski, usporava stopu rasta.
To je i razlog zašto hipotekarni stručnjaci i financijski planeri upozoravaju na mogućnost povećanja kamatnih stopa, sa predviđanjima da će srednja petogodišnja fiksna hipotekarna stopa povećati skoro 300 baznih poena na 2,73 % do kraja 2021. godine i otići i na tri posto, što će obeležiti 2022.
“U svetu u kojem stope rastu, ne možemo nastaviti večno padati”, kaže Butler. Zapravo, većina Kanađana veruje da trenutni istorijski pad kamatnih stopa, iako kredite čini jeftinijim, zapravo ima neto negativan učinak na pristupačnost stanova. Oni zapravo pomažu u pumpanju balona.
To je istina, sa obzirom na nedavno objavljenu studiju makroekonomista Jonathona Hazella, Juana Herrena, Emi Nakamure i Jona Steinssona. Proučavajući istorijska povećanja cena, ekonomisti su otkrili da su podsticaji podstaknuti potražnjom, poput preplavljivanja tržišta jeftinim novcem, potpuno nedelotvorni u suzbijanju inflacije. Povećanje kamatnih stopa, sa druge strane, smrvilo bi inflaciju.
“Nema potrebe za panikom da biste odmah odjurili i kupili kuću”, kaže Butler. “Banka Kanade neće svesno zemlju gurnuti prema bankrotu.”
Kanadska centralna banka neće podići stopu preko noći za 175 baznih poena, ali će to povećanje će biti polako i postupno, objašnjava glavni ekonomista CIBC -a za kapitalna tržišta Avery Shenfeld.
„Poznajemo navike Banke Kanade i federalaca u USA, i oni su spremni živeti s privremenim pritiscima [inflacije] kako se ekonomija oporavi ”, kaže Shenfeld. “Nikome se ne žuri da uguši ekonomski oporavak.” Nagoveštaji su da se u ovom trenutku u ekonomiji očekuje stalni rast inflacije, ali centralni bankari se i dalje drže svojih prognoza da će se smanjiti.

Šta vlasnici kuća trebaju učiniti?
Sadašnje okruženje sa puno ” jeftinog novca” nudi mogućnosti. Na primer, trenutni kupci trebali bi razmotriti zaključavanje po najnižoj stopi svog duga. Na primer, ako vlasnik kuće duguje 400.000 dolara i ima kredit sa fiksnom kamatnom stopom od 2,5 %, a raskid ugovora o zajmu koštao bi 5.000 dolara kako bi se dobila nova stopa od 1,77 %, tada bi taj vlasnik mogao uštedeti više od $ 680 mesečno, ili nešto više od $ 40.000 u pet godina.
Dužnici sa promenjljivom kamatnom stopom platiće manje na kazne, ekvivalent tromesečne kamate i uštedeti novac ili dobiti malo garancije zaključavanjem u sledećih pet godina po izuzetno niskoj kamatnoj stopi.
Ključne strategije besplatnog ručka nisu izolovane za vlasnike nekretnina. Kupci bi takođe trebali uzeti u obzir:

-Kredite za refinansiranje
-Konsolidaciju duga
-Prenos duga sa visokim kamatama, kao što je stanje na kreditnoj kartici, na kredite s nižim kamatama.
Iako je pozajmljivanje jeftino, vlasnici kuća trebaju izbegavati refinansiranje ako dodatni dug ne učini ništa za poboljšanje njihovog ukupnog bilansa. Na primer, refinansiranje za dovršetak podrumskog prostora, što će dodati novi iznos, bio bi pametan način korištenja duga sa niskim kamatama. Refinansiranje za ažuriranje vaše kuhinje u domu koji ne nameravate prodati u sledećih pet godina možda nije pametno.

Na šta bi trebali obratiti pažnju kupci nekretnina?

„Budite oprezni “, upozorava Jackie Porter, sertifikovani finansijski planer iz Toronta. Dok su vlada i kreatori politike svi zainteresirani za održavanje ekonomije, stope ne mogu zauvek ostati ovako niske.
Kupci će morati shvatiti da će rastuće stope smanjiti, koliko se mogu zadužiti i nagristi ukupnu kupovnu moć, objašnjava Porter. Rastuće stope će takođe povećati njihove ukupne troškove života.
Pretpostavimo da kupite kuću ove godine i pregovarate o kreditu od 500.000 dolara, s petogodišnjom fiksnom stopom od 2,0 %. Tokom trajanja kredita, za kamatu ćete platiti nešto više od $ 46.000. Pričekajte do 2022. godine, kada se očekuje da će srednje fiksne stope porasti na 3 %, pa ćete na kraju platiti nešto više od 72.000 dolara kamata, u istom vremenskom periodu, što povećava vaše finansijsje troškove za 56,5 %.
To nisu loše vesti za kupce, objašnjava Diana Petramala, viši ekonomista u centru za urbana istraživanja i razvoj zemljišta Univerziteta Ryerson. Iako su cene stanova neverovatno visoke, stroži propisi o amortizaciji, stres test i niske stope pomažu u zaštiti kupaca i ukupne ekonomije od uticaja povećanja kamatnih stopa.
“Niske kamatne stope znače da veći deo vašeg mesečnog plaćanja kredita, ide na otplatu vašeg duga po glavnici. Što manje dugujete, manje ste podložni prilagođavanju kursa ”, kaže Petramala.
Razmotrimo kako su se stambeni krediti promenio od 1980 -ih. Pre četiri decenije, samo 3,8 % hipotekarnih plaćanja otišlo je na otplatu glavnice duga, prema analizi koju je uradila Edge Analytics. Ovo se povećalo na 7,2 % u 1990 -ima i 11 % na poćetka milenijuma, a ovih dana 16,2 % stambenog kredita ide na otplatu ukupnog duga.
“Trenutne niske kamatne stope pomažu domaćinstvima da otplate veći deo duga”, objašnjava Petramala, a to ih čini manje ranjivima kada se stope konačno povećaju.
Ipak, oni koji žele ući na tržište nekretnina tokom ove faze lakog novca moraće obaviti dubinsku proveru.
Ne preterujte i kupujte na vrhu svoga raspona cena. Ako tu pogrešite, mogli biste se suočiti sa troškovima stanovanja koji su se udvostručili ili utrostručili, ako bi kamatne stope nastavile rasti.
Kupujte sada za pretkvalifikovanu kamatnu stopu i dobijte najdužu moguću garanciju kamatne stope, koju vam je banka spremna ponuditi i, dobijte je u pisanom obliku.
Razmislite o krediti sa fiksnom kamatnom stopom, koja će vaše stambene troškove zaštititi od inflatornih pritisaka tokom trajanja mandata.
Razmislite o korištenju mogućnosti za bržu otplatu duga po glavnici. Učinite to dok su stope niske i mogli biste uštedeti desetine hiljada, na otplati kamata tokom veka trajanja stambenog kredita.
„Dobro pravilo je da utvrdite da li možete priuštiti to plaćanje na osnovu petogodišnje fiksne stope“, kaže Porter.
Butler dodaje da je ovaj izračun već uračunat u odluku o kupovini kuće, budući da zajmodavci moraju kvalifikovati sve zajmoprimce pomoću stres testa.
“Na kraju će doći do tog trenutka”, kaže Butler. “Samo je teško pogoditi dan.”

SERBIANNEWS/CANADA

Health Canada odobrila upotrebu vakcine Moderna za 12 + godina

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Health Canada je odobrila i drugu vakcinu protiv COVID -19, za upotrebu kod starije dece, od 12+ godina.

Agencija je u petak rekla da smatra, da je vakcina Moderna “sigurna i efikasna u sprečavanju COVID-19” kod dece u doba od 12 do 17 godina. Vakcina Pfizer je odobrena za istu starosnu grupu u maju ove godine.
Vakcina Moderna je odobrena za upotrebu kod odraslih starijih, od 18 godina od strane Health Canada decembra 2020.
Baš kao i kod odraslih, zdravstvena agencija je rekla da bi deci trebalo dati dve doze vakcine protiv mRNA zakazane u razmaku od mesec dana radi maksimalne zaštite od COVID-19.
Prema kliničkim ispitivanjima, savremena vakcina bila je 100 % efikasna kod učesnika ispitivanja, doba od 12 do 17 godina, dve sedmice nakon druge doze.
Za poređenje, Health Canada je rekla da je Moderna vakcina 94,1% efikasna kod ispitanika starijih od 18 godina.
Iako je manja verovatnoća da će se deca zaista razboleti od COVID-19, zdravstvena agencija naglasila je važnost vakcinisanja, jer se i dalje deca mogu razboljeti, biti inficirana i bez ikakvih simptoma, širiti virus na druge te mogu doživeti i dugotrajne terminske efekte ako to učine.
Deca i omladina sa podložnim zdravstvenim stanjima, takođe mogu imati veći rizik od teške bolesti uzrokovane COVID-19, objavilo je Health Canada.
Agencija je dodala da su milioni tinejdžera doba od 12 do 17 godina već primili vakcine protiv COVID-19 u Kanadi, te da je visoka stopa pokrivenosti ključna za kontrolu širenja virusa i okončanje pandemije.
U Kanadi još uvek nema odobrene vakcine za COVID-19 za decu mlađu od 12 godina. Health Canada je saopštio da su trenutno u toku klinička ispitivanja, kako bi se utvrdila sigurnost i delotvornost za decu do 12 godina.

SERBIANNEWS/CANADA

Šta provincije širom Kanade rade oko pitanja vakcinalnih pasoša

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Sa varijantom delta koja podstiče četvrti talas COVID -19 u Kanadi, pokrajinske i teritorijalne vlade ostaju podeljene oko toga hoće li izdati neki oblik vakcinalnog pasoša.
Savezna vlada saopštila je, da će pasoši za vakcine za međunarodna putovanja biti dostupni potpuno vakcinisanim Kanađanima negde početkom jeseni. Federalni službenici takođe će do kraja oktobra, zahtevati dokaz o vakcinaciji ako želte da putujete avionom, vozom ili putničkim brodovima.
Nekoliko provincija već je izdalo neki oblik pasoša ili certifikata za vakcinu, dok su druge potpuno isključile tu ideju ili čekaju savezni pasoš za vakcinu.
Evo kako stvari stoje širom Kanade:

BRITANSKA KOLUMBIJA
23.avgusta Britanska Kolumbija je objavila da će od stanovnika zahtevati da pokažu dokaz o vakcinisanju za ulazak u restorane, teretane, kockarnice, sportske događaje, pozorišta, konferencije i venčanja.
Od 13. septembra, stanovnici će moći pristupiti digitalnoj karti za vakcinu ili zatražiti papirnatu  potvrdu od pokrajine.
Dokaz o najmanje jednoj dozi biće dovoljan do 24 oktobra. Nakon toga, pokrajina će zahtevati dokaz da je neko potpuno vakcinisan.
“Činimo to što je moguće jednostavnijim, to što možemo imati poverljiv način određivanja imunizacijskog statusa kod ljudi”, rekao je glavni lekar BC-a dr. Bonnie Henry tokom najave.

ALBERTA
Premijer Alberte Jason Kenney rekao je u julu da pokrajina neće izdavati pasoše za vakcine.
“Od početka smo bili vrlo jasni da nećemo prihvatiti pasoše za vakcine”, rekao je Kenney tokom fotografisanja u Calgary Stampedeu 12. jula.
“Verujem da bi u načelu bili u suprotnosti sa zakonom o zdravstvenim informacijama, a možda i sa zakonom o slobodi pristupa informacijama i zaštiti privatnosti.”

SASKATCHEWAN
Saskatchewan radi na nekom obliku pasoša za vakcinaciju, koji je osmišljen da pomogne kod međunarodnih putovanja, ali premijer Saskatchewana Scott Moe izjavio je da takva dokumentacija neće biti potrebna za odlazak na posao ili prisustvovanje događajima.
Gradonačelnik Saskatoon-a Charlie Clark 25. augusta je na društvenim mrežama rekao da poziva pokrajinu da izda pasoše za vakcine, za određene aktivnosti kako bi se suzbili povećani slučajevi COVID-19 u pokrajini.

MANITOBA
U junu je Manitoba lansirala svoju karticu dokaza o vakcinisanju, izdatu svakom potpuno vakcinisanom stanovniku Manitobe, sa pokrajinskom zdravstvenom knjižicom.
Potvrde omogućuju stanovnicima da preskoče obavezni karantin, pri povratku u pokrajinu sa međunarodnih putovanja i pomažu onima koji žele posetiti voljenu osobu u staračkom domu.
Pasoši se takođe koriste za pristup sportskim događajima, restoranima, barovima i svim poslovima koji žele videti dokaz o vakcini pre ulaska.

ONTARIO
Još u julu, premijer Ontarija Doug Ford isključio je mogućnost dobijanja pasoša za vakcinu za pokrajinu.
“Odgovor je ne, nećemo to učiniti”, rekao je novinarima 15. jula. “Nećemo imati podeljeno društvo.”
Gradonačelnik Toronta John Tory pozvao je na pokrajinski sistem pasoša za vakcine, kao i odbor za trgovinu regije Toronto.
Christine Elliott pokrajinska ministarka zdravstva 10. avgusta je rekla, da je na “poslovnim entitetima ” da odluče žele li vakcine učiniti obaveznim za svoje radnike ili ne.
Elliott je takođe rekla da Ontario ne planira razviti sistem QR koda za čuvanje dokaza o vakcinisanju, te da pokrajinske potvrde o vakcinaciji u PDF formatu sasvim “dovoljan dokaz”.

QUEBEC
Prvog septembra pojedinci stariji od 13 godina moraće pokazati QR kôd, putem aplikacije VaxiCode vlade Quebec-a kako bi posetili restoran, bar, teretanu i druge objekte navedene na web stranici vlade Quebeca.
Šifra sadrži ime osobe, datum rođenja i podatke o vakcini. Stanovnici Quebec-a će takođe biti dužni pokazivati ličnu kartu sa fotografijom pored koda.
Korisnici iPhonea već mogu preuzeti aplikaciju VaxiCode od 25.augusta, dok će korisnici Androida morati pričekati dok aplikacija ne stigne u Google Play Store kasnije ove sedmice.
Stanovnici Quebec-a bez pametnih telefona takođe mogu ispisati QR kôd putem web stranice pokrajine ili ih poslati poštom. Posetioci Quebec-a mogu uz dokaz o ličnosti sa fotografijom pokazati dokaz o vakcinaciji iz svoje nadležnosti.
Ranije u augustu, premijer Quebec-a Francois Legault rekao je, da će se pasoš koristiti “kako bi se ljudi koji su se vakcinisali, vratili u normalan život”.

NEW BRUNSWICK
Ministarka zdravstva New Brunswicka Dorothy Shephard, izjavila je u juli da pokrajina ne planira uvesti vakcinalni pasoš.
“Mislim da možemo i bez pasoša za vakcinu na domaćem nivou”, rekla je.
Stanovnici New Brunswicka koji putuju negde u Kanadu ili drugde, mogu koristiti papirnati dokaz o vakcinisanju koji su dobili prilikom vakcinisanja.

NOVA SCOTIA
Dr. Robert Strang, glavni lekar pokrajine, rekao je u četvrtak da Nova Škotska ne žuri slediti Quebec i nije donela odluku o vakcinalnim pasošima.
“I dalje sam zabrinut da ako se ne učini vrlo pažljivo, nešto ovakvo , kao poput vakcinalnog pasoša, dodatno bi mogao marginalizirati populaciju koja je već marginalizirana u našim zajednicama. ”
Strang je rekao da misli da postoji niz pitanja koja se tiču ​​ove ideje i da bi svaki dokaz o vakcinisanju morao biti čvrst kako bi se izbegle lažne tvrdnje.
Liberali Nove Škotske, usred pokrajinskih izbora, obećali su da će primeniti pasoš za vakcinu ako budu izabrani u augustu. Međutim, progresivni konzervativci Tima Houstona osvojili su većinu. Houston je rekao da će se oslanjati na savete stručnjaka poput Stranga, pre nego što se odluči o vakcinalnim pasošima.

NEWFOUNDLAND I LABRADOR
26. maja,kancelarija poverenika za informacije i privatnost Newfoundlanda i Labradora, odgovarala su na pitanja o nacionalnoj ideji o vakinalnim pasošima.
Oni bi mogli ponuditi značajnu javnu korist, ali bi ih trebalo primeniti samo ako su njihove koristi izbalansirane sa pravima privatnosti, rekao je poverenik za informacije i privatnost Michael Harvey.
“Traže od ljudi da otkriju svoje zdravstvene podatke u zamenu za pristup prostorijama “, rekao je Harvey. “To je mnogo za nešto tako obično.”
Bradley Moss, koji predstavlja pokrajinski ured ombudsmana, koji je poznat i kao kancelarija predstavnika građana, rekao je da njegova organizacija prepoznaje potrebu za vakcinalnim pasošem, ali da bi to moglo dovesti do zabune i pritužbi.
„Ako vlada odluči da razvije ili koristi vakcinalne pasoše, kako bi ljudi imali pristup pokrajinskim javnim službama, važno je da osiguraju poštovanje administrativne pravičnosti“, rekao je Moss. “Pasoši za vakcine ne bi trebali stvarati opresivne ili nerazumne prepreke za dobijanje javnih usluga na osnovu vakcinalnog statusa pojedinca.”

OSTRVO PRINCA EDWARDA
Ostrvo princa Edwarda uveo je “PEI Pass”, koji je sličan pasošu za vakcinu, osim što je namenjen samo ljudima koji putuju u provinciju i ljudima iz P.E.I. koji se vraćaju iz druge provincije.
Putnici imaju pravo na PEI propusnicu ako imaju jednu dozu vakcine protiv COVID-19 ili su potpuno vakcinisani, zavisno o tome odakle su.
Ljudi koji poseduju PEI Pass bit će oslobođeni izolacije prilikom ulaska u pokrajinu.

YUKON
Yukonova poverenica za privatnost Diane McLeod-McKay, objavila je u maju izjavu da vakcinalni pasoši moraju štititi privatnost i da se trebaju koristiti samo za mere javnog zdravlja.
“Oni bi takođe trebali uključiti najbolju praksu privatnosti, kako bi se postigao najviši nivo zaštite privatnosti srazmeran osetljivosti ličnih zdravstvenih podataka”, navodi se u saopštenju.

SEVEROZAPADNE TERITORIJE
U odeljku sa često postavljanim pitanjima na web stranici pokrajine, Severozapadne teritorije rečeno je da će “poštovati federalne zahteve nakon što se donese odluka, ali nije na nama, da odlučujemo šta je potrebno ili prihvaćeno u celoj zemlji”.
Takođe je napomenuto da svako kome je potreban dokaz o vakcinisanju za zaposlenje može zatražiti svoj dokaz o vakcinisanju.

NUNAVUT
Vlada Nunavuta je saopštila da će se aktivnost oko vakcinalnih pasoša, mogu dešavati samo na saveznom nivou.

SERBIANNEWS/CANADA

Na leskovačkoj Roštiljijadi je napravljena pljeskavica od 67 kilograma

Od
miki
-
0

Na leskovačkoj Roštiljijadi je napravljena pljeskavica od 67 kilograma, čime je oboren rekord te manifestacije, prenela je agencija JugPres.

Kako navodi ta agencija, majstori roštilja Predrag Lazarević i Ljubiša Đorđević na taj način oborili su sopstveni rekord, kada su 2019. godine napravili „Pljeskavicu za Ginisa“ tešku 66 kilograma i 250 grama.

„Bilo je malih poteškoća, jer je pri okretanju malo više skliznula sa pleha, zgužvala se na jednom kraju i naprsla, ali se tokom pečenja sastavila, pa se nadam da će žiri prihavatiti rekord jer se takmičenje poništava samo kada se otkidaju krajevi, što se ni ovoga puta nije desilo“, rekao je Lazarević.

Dvočlani tim pobedničkog restorana „Koliba“ se nije promenio pet godina, a svake godine postavljali su nove rekorde.

Leskovčani, kako navodi agencija, veruju da se na svakoj Roštiljijadi sprema i peče pljeskavica za Ginisovu knjigu rekorda, „ali od Ginisa već 31 godinu ni traga ni glasa“.

1...1.0921.0931.094...1.535Stranica 1.093 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković