Oko 20.000 zdravstvenih radnika iz Quebec-a još uvek se nije vakcinisano iako uskoro ističe rok
Ministar zdravlja Christian Dubé rekao je da oko 20.000 radnika još uvek nije primilo obe doze vakcine i, da oni rizikuju suspenziju bez plate.
Plan dolazi nakon što je vlada u avgustu održala saslušanja odbora o svom predloženom planu za zdravstvene radnike, kako se pokrajina suočava s četvrtim talasom pandemije. U to vreme Dubé je rekao da 30.000 zaposlenih u zdravstvenom sistemu nije bilo vakcinisano.
Porast putnika tokom leta naterali su WestJet i Air Canadu da zatraže volontersku pomoć
Porast letnih putovanja širom Kanade primorao je dve najveće kanadske aviokompanije da zatraže od zaposlenog osoblja da volontira na aerodromima, u savladavanju kadrovskih izazova, što je potez koji je stvario pritisak na sindikate.
U e -poruci za sve zaposlene, WestJet je opisao kako brzi rast broja putnika uzrokuje operativne probleme na nekoliko aerodroma, uključujući i njihov glavni aerodrom u Calgary-ju.
“Rastući napori pri oporavku zahtevaju praktičnu upotrebu “, glasila je poruka koja je uključivala otvoreni poziv svim članovima osoblja da se prijave za volontiranje kako bi pomogli putnicima, kojima je potrebna pomoć oko sektora sa invalidskim kolicima na međunarodnom aerodromu Calgary.
U međuvremenu, avio prevozniku Air Canada je bilo potrebno dodatno osoblje na aerodromu Pearson u Torontu jer su “aerodromski partneri rastegnuti preko svojih kapaciteta, što je dovelo do značajnih otkazivanja letova i propuštanja veza”, stoji u internom dopisu.
Krajem avgusta i početkom septembra, vazdušni putnički saobraćaj dostigao je najvišu tačku od početka pandemije. Porast poslovanja ključan je za avio industriju, koja je na početku krize bila razorena, jer su mnoge zemlje ograničile međunarodna putovanja.
Industrija nije imuna na kadrovske izazove s kojima se suočavaju mnogi sektori jer su se karantini počeli pojavljivati, avio kompanije se nastavljaju boriti sa promenama državnih propisa, a takođe slede i različite protokole oko COVID-19 na domaćim i međunarodnim aerodromima.
U Pearsonu u Torontu, proces oko međunarodnog dolaska može potrajati do tri sata, jer putnike pregledaju kanadska agencija za granične službe i kanadska agencija za javno zdravstvo, prikupljaju torbe i prolaze test na COVID-19.
“Kako se tehnologija za razmenu i prikazivanje dokumenata o vakcinama poboljšava, putnicima postaje sve ugodnije tokom procesa, a promene zaštite granica na temelju vakcina stupaju na snagu, nadamo se da ćemo videti dalje poboljšanje uslova čekanja na terminalima”, rekao je predstavnik aerodroma Pearsona, u izjavi putem e -pošte, naglašavajući druge korake za smanjenje kašnjenja.
Primedbe sindikata
No, nekoliko sindikata savetovalo je svoje članove da izbegavaju volontiranje iz različitih razloga.
CUPE, koji predstavlja stjuardese na WestJetu, odbio je komentarisati. Međutim, u pismu je članovima rečeno da ako vas “kompanija moli vas da pružite besplatni, volonterski rad bez plaćanja. OVO JE NEPRIHVATLJIVO”.
Udruženje pilota Air Line, koje zastupa pilote WestJeta, takođe je odbilo komentarisati. No, u poruci članovima naglašeno je kako “ako se ozledite volontirajući, možda nećete biti pokriveni našim osiguranjem za invaliditet”.
Unifor, koji zastupa agente za korisničku podršku u obe velike kanadske aviokompanije, rekao je da su njegovi članovi uznemireni pozivom za volontiranje i da sindikat nije sretan što nije dobio unapred upozorenje ili razgovor.
“Uzmite grupu radnika koja je već jako pod stresom zbog situacije koja se odvija, količine putnika, količine dodatnih procesa koji su u toku zbog COVID -a da biste mogli putovati, a onda dodavanje posla nije od pomoći “, rekla je Leslie Dias, Uniforova direktorka za aviokompanije.
Tokom pandemije, WestJet je odlučio poveriti spoljnje poslove agentima, koji bi pomogli putnicima kojima su potrebna invalidska kolica, pomagali pri prijavljivanju na kiosku i koordinirali postavke.
Ali podizvođač se bori da obezbedi dovoljno radnika, rekao je Dias, i zato je upućen poziv za volontere.
Nakon što su imali više od 700 letova u 2019. godini, WestJet je leteo smanjeno čak i tokom pandemije. Trenutno ima više od 400 letova svaki dan.
“WestJet, kao što je to slučaj u celoj Kanadi i u mnogim industrijama, suočava se sa stalnim problemima zbog izazova zapošljavanja radnika koji su posledica COVID-19”, rekla je predstavnica Morgan Bell u izjavi.
“Budući da WestJet gleda svoj oporavak, nastavljamo raditi na aktivnom opozivu i zapošljavanju cele kompanije, sa trenutnim očekivanjima da ćemo do kraja godine doseći 9.000 potpuno obučenih radnika WestJet-a, što je dvostruko više nego što smo imali na našoj najnižoj tački pandemije pre nekih pet meseci “, rekla je.
Air Canada je rekla da je zatražila pomoć u volontiranju na aerodromu Pearson.
Unifor je rekao da avioprevozniku nedostaje radnika, jer kompanija nema dovoljno kapaciteta za obuku, da primi opozvane zaposlenike i ne može na vreme urediti propusnice zbog ograničene zone.
Hiljade radnika u avioprevozu izgubilo je posao, otpušteno ili se suočilo sa smanjenjem plata prošle godine, iako avioprevoznici vraćaju radnike kako se povećava aktivnost oko putovanja.
Povratak osoblja
U WestJetu su opozvani agenti servisnog centra, navodi Unifor. Mnogi zaposlenici na drugim pozicijama, međutim, ostaju bez posla .
Air Canada je saopštila da je neprestano opoziva radnike od proleća prošle godine, uključujući više od 5.000 samo u julu i augustu.
Traženje dobrovoljaca je “neobična” pojava u avio industriji, rekao je Rick Erickson, nezavisni analitičar iz Calgary-ju. Ali rekao je da to ne čudi jer je smanjenje radne snage mnogo lakše nego ponovno stvaranje.
Avio kompanije moraju prekvalifikovati osoblje, osigurati valjane sertifikacijske i sigurnosne propusnice te pronaći nova zaposlenja.
Erickson je rekao da je čak primetio i izvršnog direktora WestJeta, Ed Simsa kako pomaže poslednjih sedmica na šalteru za prijavu u Calgary-ju, jer je putnička aktivnost ove godine bila na vrhu.
“Ovo je najizazovnije vreme u novijoj istoriji civilnog vazduhoplovstva, od kada traje pandemija nismo videli da se približavamo na 90% naših redovnih prihoda”, rekao je Erickson, ističući da avio kompanije i dalje moraju pomno pratiti svoje finansije.
Traženje od radnika da volontiraju nije nezakonito, ali izaziva neka pitanja, rekla je Sarah Coderre, pravnica za rad s LLP -a Bow River Law u Calgary-ju.
“Bilo da je to pošteno ili ne, u kakvu poziciju postavljaju radnike, ako odluče da ne volontiraju, što me brine sa pravne tačke”, rekla je Coderre.
Air Canada trenutno posluje sa otprilike 35 do 40 % svojih kapaciteta u odnosu na 2019. godinu, ali kaže da se vidi jedna svetla tačka na horizontu, rezervacije za zimske odmore krajem ove i početkom 2022. godine.
“Kada gledamo na tržišta, koje nude opuštanje sa suncem, vrlo smo optimistični u pogledu našeg oporavka”, rekao je predstavik Air Canade putem e -pošte. “Trenutno vidimo rast potražnje koji je iznad nivoa iz 2019.”
SERBIANNEWS/CANADA
Partizan u Ligi Konferencija protiv Anortozisa
Prvu utakmicu u grupnoj fazi Lige Konferencija Partizan će odigrati u Nikoziji protiv Anortozisa. Iako su gosti crno beli su kvalitetniji uz to imaju i više iskustva u evropskim kupovima i sve to im sa pravom daje ulogu favorita u ovoj utakmici.
Partizan ima maksimalan učinak u domaćem šampionatu. Stanojević nema problema sa sastavom tima osim što se Suma još uvek nije oporavio od povrede. Konkurenciju su pojačali novajlije Holanđanin Menig i Nemanja Miletić.
Utakmica Anartozis – Partizan igra se danas od 20.55 po srpskom vremenu. Direktan prenos je na Prvom programu RTS-a a komentator je Predrag Strajnić.
Preminuo Dušan Duda Ivković
Legendarni košarkaš trener Dušan Duda Ivković preminuo je danas u 78. godini.
„U šest časova i 50 minuta Dušan je preminuo u bolnici u Beogradu od posledica vode u plućima i herpesa”, rekao je prvi čovek Radničkog sa Crvenog krsta Goran Kalinić za Sport klub, prenosi Tanjug.
Ivković je rođen u Beogradu 29. oktobra 1943. godine i bio je jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena.
Stanojević: Remi je pozitivan rezultat, ali ići ćemo na pobedu
Trener Partizana Aleksandar Stanojević rekao je da će njegova ekipa u meču protiv Anortozisa dati sve od sebe da se sa Kipra vrati s pozitivnim rezultatom.
“Prva utakmica u Ligi konferencije, srećni smo i zadovoljni što smo ponovo deo Evrope. Daćemo sutra svoj maksimum kako bismo se s pozitivnim rezultatom vratili za Beograd”, rekao je Stanojević na konferenciji za novinare u Nikoziji.
“Cilj nam je da prezimimo u Evropi, pokušaćemo to da uradimo. Svi smo spremni i motivisani da napravimo dobar rezultat”, dodao je on.
Fudbaleri Partizana sutra gostuju ekipi Anortozisa, u utakmici prvog kola Grupe B u Ligi konferencija.
“Znamo da nije lako pobediti na Kipru. Biće sigurno teško. Pozitivan rezultat je uvek kada ne izgubite. Mi ćemo pokušati da pobedimo. Igraćemo naš stil, sa željom da pobedimo, a da li ćemo se nametnuti, videćemo”, rekao je Stanojević.
“Sigurno će sastav biti dovoljno ofanzivan da pokažemo našu ambiciju“, istakao je trener Partizana.
Upitan da li bi u ovom trenutku potpisao remi, Stanojević je odgovorio da ne zna.
“To je pozitivan rezultat. Ne možemo sada mi ni da budemo toliko samouvereni. Naravno da je remi zadovoljavajući rezultat, ali mi ćemo pokušati da pobedimo sutra“, ponovio je Stanojević.
Na pitanje koje su najveći slabosti rivala koje će pokušati da iskoriste, Stanojević je prvo uz osmeh odgovorio: “Vidite da prevode ovde“.
“Najvažnije od svega je da pokušamo da nametnemo naš stil igre. Ako to uradimo, to je dovoljno da ugrozimo protivnika“, rekao je on.
Fudbaler Partizana Miloš Jojić rekao je da su crno-beli prvi cilj ostvarili.
“Jedan cilj smo ostvarili ulaskom u grupnu fazu Lige konferencija. Sada počinju utakmice, prva je ovde na Kipru. Treba da se fokusiramo na našu igru. U dobrom smo naletu“, rekao je Jojić.
Utakmica Partizana i Anortozisa, u prvom kolu Grupe B u Ligi konferencija, igra se u četvrtak od 21.00.
Usvojen zakon: OLAKŠICE za privatne firme koje koriste ĆIRILICU
Skupština Srbije usvojila je, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirličkog pisma.
Donošenje zakona je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, kao i član Predsedništva BiH Milorad Dodik pa se tako istovetan zakon usvoja i u Skupštini Republike Srpske.
Zakonom se širi se krug subjekata koji je u obavezi da koristi ćirilicu, a to su ona preduzeća koja imaju većinsko učešće javnog kapitala, kao i javni servisi RTS i RTV.
Takođe, privatna preduzeća koja se odluče da koriste ćirlicu u svom radu imaće poreske olakšice.
Zakon predviđa i da kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćirilici.
Poručeno je iz Skupštine i da donošenje zakona ne ugrožava nikoga ko govori drugim jezikom ili piše latinicom.
Očekuje se da će plate porasti, ali realna vrednost plata kanadskih radnika mogla bi se smanjiti sa efektima inflacije
TORONTO – Očekuje se da će plate u Kanadi sledeće godine porasti, ali malo je verovatno da će radnici doživeti realno povećanje plata, jer inflacija negira povećanje plata, prema novom istraživanju i podacima objavljenim u sredu.
Anketa LifeWorksa o planovima plata kanadskih poslodavaca pokazala je predviđeno povećanje prosečnih godišnjih plata od 2,5 % za 2022. godinu.
Istraživanje pokazuje sve veće poverenje u ekonomske izglede zemlje u odnosu na prošlogodišnju projekciju, kada su poslodavci predviđali povećanje od 1,9 %, uključujući zamrzavanja.
Ipak, procene plata padaju ispod nivoa rastuće stope inflacije u Kanadi, što bi moglo ostaviti radnike sa manjom potrošačkom moći uprkos povećanju plata.
Kanadska statistika je saopštila da je indeks potrošačkih cena u avgustu porastao 4,1 % u odnosu na prošlu godinu, što je najveći međugodišnji rast inflacije od marta 2003. godine.
Ipak, istraživanje koje je sprovela firma za upravljanje platnim spiskovima i menadžmentom ljudskih resursa ADP Canada pokazalo je da ravnoteža između privatnog i realnog života nadmašuje platu, kao najveću prednost za kanadske radnike.
Istraživanje, sprovedeno sa Maru Public Opinion-om, pokazalo je da se devet od 10 radnika anketiranih, nada da će nastaviti raditi online neki ili sve dane u sedmici, navodeći ravnotežu između privatnog i radnog života kao najvažniji faktor.
Na pitanje da uporede trenutne prioritete s onima pre pandemije, istraživanje je pokazalo da je 31 % zaposlenih ispitanika reklo, da im je sada važniji posao koji poštuje ravnotežu između privatnog i radnog života, u poređenju sa samo 20 % koji su smatrali da im je plata bitnija.
U međuvremenu, istraživanje LifeWorksa pokazalo je da se najveće povećanje plata očekuje u industriji trgovine na veliko, gde se očekuje da će se prosečne plate bez zamrzavanja popeti za 3,1 %. Predviđeno je da će sektori izgradnje, smeštaja i prehrane te informacijske tehnologije zabeležiti povećanje plata za 3%.
Anand Parsan, partner i voditelj nacionalne prakse savetovanja o naknadama za LifeWorks, rekao je da konkurencija u radu tera poslodavce da prilagode plate.
“Kanadski poslodavci idu tesnom linijom dok žongliraju i uravnotežuju brojne faktore kada je u pitanju donošenje odluka o njihovoj plati za 2022. i planiranju radne snage”, rekao je on u saopštenju. “Tesno tržište rada uzrokovalo je” velike promene “, koja prisiljava organizacije da prilagode nivo plata za najveći rast u poslednjih pet godina.”
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadi su očajnički nedostajale medicinske sestre i pre COVID-19, a sada su na izmaku snage
Kad je hitna pomoć javne bolnice Clinton, morala zatvoriti svoja vrata tokom produženog vikenda u avgustu, jer nije imala dovoljno medicinskih sestara, Holly Braecker je bila postiđena.
“Mislim, mi toliko radimo i čini mi se da smo tog dana nekako izneverili zajednicu”, rekla je Braecker, medicinska sestra koja radi četiri godine, jedna je od novijih sestara u maloj seoskoj bolnici oko 80 kilometara severno od Londona, ON, u blizini obale jezera Huron.
“Zar ne vidite da se nova odeljenja zatvaraju svaki dan. Zato je sramota za nas da budemo prvi, za ove neugodne stvari. To nas je stavilo na radar, i to ne na dobar način. ”
S malim brojem od šest ili sedam medicinskih sestara koje mogu doći, opterećenje se rutinski prenosi na četiri 12-satne smene koje bi ona i njene kolege trebale raditi svake sedmice. Kad je White Coat, Black Art posetio bolnicu 3. septembra, Braecker je radila svaki dan.
Vitko osoblje i nepredvidljivost hitne pomoći znače da su “neki dani zastrašujući”, rekla je domaćinu dr. Brian Goldmanu, čineći kritičnim da tim spada nekada i ispod dve medicinske sestre po smeni. ” Što je zastrašujuće. ”
Iako ove male zajednice imaju najgore stanje, kritičan nedostatak medicinskih sestara problem je u celoj zemlji, uključujući i velike gradove, rekla je Linda Silas, predsednica kanadske federacije sindikata medicinskih sestara (CFNU), koja predstavlja oko 200.000 medicinskih sestara.
“Naši timovi nastoje dati sve od sebe da pruže odličnu negu … Problem je u tome što nema dovoljno osoblja”, rekao je Silas.
Neuspešno planiranje
Sindikati medicinskih sestara, ekonomisti rada i drugi već godinama alarmiraju da je broj kvalifikovanih medicinskih sestara već deficitarna stvar u Kanadi, posebno s obzirom na starenje stanovništva. Kažu da je pandemija COVID-19 poslužila samo za isticanje i pogoršanje nedostatka sestara i da će biti potrebno strateško planiranje, podsticaji i celokupni napor, kako bi medicinski radnici učinili život održivijim.
To se događa “jer ne znamo planirati”, rekla je Silas. “U zdravstvenoj zaštiti, ono što radimo zadnjih 20, 30 godina se može uprediti sa flasterom.”
U krizi poput one koja je nastala u domovima za dugotrajno zbrinjavanje tokom izbijanja COVID-a, vlade su odgovorili najavama o otvaranju hiljada novih radnih mesta, rekla je ona. Ali čak i građevinska industrija ima federalno finansiranu agenciju za prognoziranje i planiranje, a tome zavide medicinske sestre, rekla je Silas.
“Znate tačno znate koliko će vam električara trebati za pet godina … Mi imamo kritičan nedostatak medicinskih sestara koje rade na intenzivnoj nezi. Mislite da postoji program koji bi pomogao obrazovanju više radnika koji bi radili na tom području? Ne.”
U prvom tromesečju ove godine, gotovo jedno od pet nepopunjenih radnih mesta u Kanadi bilo je u sektoru zdravstva i socijalne pomoći, što uključuje i medicinske sestre, prema podacima ankete o radnoj snazi kanadskog zavoda za statistiku. Najveći porast broja radnih mesta u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je među registrovanim medicinskim sestrama i registrovanim psihijatrijskim sestrama, koje su imale 7.200 otvorenih radnih mesta više nego početkom 2020. Ukupna slobodna radna mesta za celi sektor je 98.000, a pozicije za medicinsku negu predstavlja najveću podgrupu .
Silas je rekla da Kanadi treba jedan ” stručni centar ” zadužen za modeliranje koje je potrebno za predviđanje potreba osoblja za zdravstvenom zaštitom za celu Kanadu, tako da male pokrajine, poput ostrva Princa Edwarda, na primer, ne mora imati i finansirati strategiju.
CBC Radio zatražio je od Health Canada komentar da li se razmatra ova vrsta centralnog planiranja. U odgovoru poslanom e-poštom navodi se da, dok savezna vlada pruža finansijsku podršku provincijama i teritorijima za zdravstvene usluge, “odgovornost za pitanja koja se odnose na administraciju i pružanje zdravstvenih usluga, uključujući planiranje i upravljanje zdravstvenom radnom snagom, spada na pokrajinske i teritorijalne nadležnosti. ”
Silas je rekla da problem datira od recesije 2008. godine, kada su “sve vlade postale slepe na ono što se dešava u zdravstvu, i nisu obraćale pažnju”.
“Nismo više gledali ko bi trebao biti kod kuće na kućnoj nezi, ko bi trebao biti na palijativnoj nezi, ko bi trebao imati operacije i usluge koje su im potrebne. I nismo planirali ljudske resurse.”
To znači da mnoge od 300.000 registrovanih medicinskih sestara u Kanadi rade dugo i izložene su riziku od izgaranja.
Registrovana medicinska sestra Mike Guerlan kaže da dugi sati i nedostatak osoblja uzimaju danak na odeljenju intenzivne nege, koja radi u bolnici u Edmontonu koja je jedna od najprometnijih u zapadnoj Kanadi.
“Uvek smo imali neku vrstu nedostatka medicinskih sestara … Sada smo rastegnuti još više, i pre nego što se dogodila pandemija “, rekao je Guerlan Goldmanu.” I to je u najmanju ruku ogromno. “
“Morali smo udvostručiti svoje angažovanje”
Dok na većini bolničkih odeljenja medicinska sestra može imati četiri ili pet pacijenata o kojima će se brinuti u smeni, pacijentima intenzivne nege je potrebna individualna nega, jer njihova osetljiva stanja zahtevaju puno rada i budnosti, rekla je.
“U poslednje vreme, zbog pandemije COVID-a, morali smo udvostručiti radno opterećenje. Sada imamo medicinske sestre koje brinu o dva pacijenta kojima su potrebne mere za održavanje života, poput ventilatora i lekova.”
Kako bi se nosio sa prilivom pacijenata, od kojih su mnogi kritično bolesni od COVID -a, Guerlan je rekla da je intenzivna nega, kao i mnoga druga odelenja u celoj zemlji, su morala pozajmiti medicinske sestre sa drugih odeljenja.
Guerlan, koji je rekla da je radila “previše” i prekovremeno tokom pandemije, jer ne želi ostaviti kolege na cedilu, rekla je da su dugi sati i opterećenje pacijenata nagnali mnoge njene saradnike, da napuste posao u poslednjoj nekoliko meseci.
“A neki od njih su imali 10, 20 godina iskustva”, rekla je. “Otišli su u druge pokrajine, radi promene okruženja, drugačije političke atmosfere … Neki od njih su otišli na stalne poslove negovatelja, od ponedjeljka do petka, recimo od 7 do 15 sati, na neki posao, umesto 12 sati. Dakle, postoji mnogo različitih razloga, a neki od njih uključuju poboljšanje radnog života. ”
U normalnim vremenima, rekla je Guerlan, voli da se sastaje sa prijateljima, a na slobodne dane idu u lokalnu teretanu, ili se penje po stenama. Ali ovih dana nema energije. A to sada postaje nemoguće, dajem sebi još vremena, da se nosim sa svojim fizičkom i mentalnom iscrpljenošću. “
Bolje okruženje, bolje plate
Nije dovoljno samo zaposliti više medicinskih sestara; morate osigurati radne uslove u kojima će medicinske sestre ostati na ulogama kada su najpotrebnije, rekla je Linda Aiken, profesorka na Univerzitetu Pennsylvania u Philadelphiji.
“Poslovi koji se nude, uprkos onome što bolnička industrija govori, nisu dobri”, rekla je Aiken. “Plate ne odražavaju činjenicu da ljudi rizikuju svoje živote da bi se brinuli o pacijentima oboljelim od COVID-a. Nisu učinili ništa da im se poboljša radno okruženje, a medicinske sestre još uvek ne mogu napraviti pauzu čak ni za odlazak u toalet tokom smene od 12 sati. To nije razuman posao. “
Rekla je da su neke jurisdikcije, uključujući ruralna područja u kojima je zapošljavanje zaista teško, uspele ponuditi 10.000 dolara bonusa za potpisivanje ugovora, nešto tako se takođe nudi medicinskim sestrama koje se presele u New Brunswick. Programi koji nude otpisivanje studentskog kredita takođe su dobri podsticaji pri zapošljavanju, rekla je Aiken.
“Dakle, moraćete platiti više za medicinske sestre da ih dobijete. I moraćete zaista više uložiti u radno okruženje, tako da se medicinske sestre mogu brinuti o pacijentima.”
Efekti iscrpljnosti na negu pacijenata
Doktorka Nadine Potvin, jedna od šefova bolnice koja je morala zatvoriti odeljenje hitne pomoći tokom produženog vikenda u avgustu, rekla je da nedostatak medicinskih sestara “apsolutno” utiče na brigu o pacijentima.
“Dakle, vreme čekanja se povećava, jer jednostavno nemate dovoljno osoblja … ima manje kreveta u koje bi ljudi mogli biti primljeni. To samo ima talasi pravog problema “, rekla je Potvin.
“Kad su ljudi preopterećeni dodatnim satima i sličnim stvarima, mislim da ne možemo ni očekivati da će svi odigrati svoju najbolju igru.”
SERBIANNEWS/CANADA
Inflacija je na najvišem nivou u zadnjih 18 godina, a izbori su za nekoliko dana
OTTAWA-Stopa inflacije u Kanadi porasla je u avgustu, postigavši najviši nivo u zadnjih 18 godina, vođena širokim pritiscima na povećanje cena, pokazali su podaci objavljeni u sredu, samo nekoliko dana pre žestoko osporavanih saveznih izbora na kojima su mogli biti svrgnuti liberali premijera Džastina Trudoa.
Stopa inflacije u avgustu je porasla na 4,1%, što je najveći rast od marta 2003., objavila je kanadska agencija za statistiku, nadmašivši procene analitičara i podstaknuvši Trudoovog glavnog rivala, da se obruši na rastuće troškove života.
“Brojke objavljene danas jasno pokazuju da su pod Džastinom Trudoom, Kanađani žive krizu priuštivosti”, rekao je Erin O’Toole, lider konzervativaca u saopštenju.
Konzervativci imaju malo vodstvo nad Trudoovim liberalima sa 31,2% u odnosu na 30,5%, samo nekoliko dana pre glasanja 20. septembra, prema najnovijoj anketi Nanos-a. Levo orijentisan NDP nalazi se na trećem mestu sa 21,4% podrške.
Zemlje širom sveta bore se sa rasućom inflacijom, usred prepreka u lancu dostave i nedostatka radne snage, jer se ograničenja ublažavaju i pooštravaju sa svakim novim talasom virusa, što dovodi do usporavanja potražnje i uskih grla.
Banka Kanade je saopštila da očekuje da će ukupna inflacija ove godine ostati u rasponu od 1% -3%, pre nego što će se vratiti na cilj banke od 2% u 2022.
“Za Banku Kanade ne znači ništa kratkoročno. Ustrajavaju na tome da je inflacijski šok prolazan “, rekao je Andrew Kelvin, glavni strateg za TD Securities.
U Kanadi rasuću inflacijusu podstakle visoke cene benzina, rastući troškovi stanovanja i skok cena robe poput namještaja, uređaja i vozila, zajedno s visokim troškovima vezanim za putovanja kako su se ublažavala ograničenja.
To je bilo suprotno od Sjedinjenih Država, gde je oštar četvrti talas omeo putovanja.
“To je zaista ogledalo suprotno od onog što smo jučer videli u SAD, gde smo imali komponente za putovanja koje pokazuju znakove hlađenja. Ovde pokazuju znakove zagrevanja ”, rekao je Jimmy Jean, glavni ekonomista u Desjardins Group.
“To je još uvek deo efekta ponovnog otvaranja. U avgustu smo se još uvek vraćali u normalu ”, dodao je Jean.
Analitičari koje je anketirao Reuters očekivali su da će godišnja stopa inflacije u avgustu porasti na 3,9%.
Sve tri mere bazne inflacije zabeležile su rast. CPI zajednički, koji Banka Kanade naziva najboljim merilom loših performansi ekonomije, porastao je do 1,8% sa 1,7% u julu.
SERBIANNEWS/CANADA
Srbija i Srpska obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Srbija i Republika Srpska obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Datum, 15. septembar, izabran je zato što je tog dana 1918. godine probijen Solunski front. Praznik se slavi od prošle godine.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave biće obeležen širom Srbije i Republike Srpske, a građani su pozvani da na svojim domovima istaknu zastave.
Datum, 15. septembar, izabran je zato što je na taj dan, pre 103 godine, probijen Solunski front u Prvom svetskom ratu.
Širom Srbije, Republike Srpske, srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, ulice su okićene zastavama. U Beogradu će osvetljenje na istaknutim građevinama biti u bojama zastave – Most na Adi, Brankov most, palata Albanija.
Kod spomenika Stefanu Nemanji centralna manifestacija
Centralna manifestacija biće održana na Savkom trgu u Beogradu, kod spomenika Stefanu Nemanji. Srž manifestacije u Beogradu je, kako je najavljeno, podsećanje na velike vojskovođe našeg naroda.
Zvaničan početak svečanosti biće obeležen počasnom artiljerijskom paljbom sa Kalemegdana u 17.30.
Plan je da ulicama Beograda prođe više kolona. Jedna će krenuti iz parka Vojvode Vuka, a druga od spomenika Njegošu na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Te dve kolone objediniće se kod spomenika Knezu Mihailu na Trgu republike, a zatim nastaviti ka Slaviji.
Na trgu Slavija kolona iz centra grada susrešće se sa još jednom, trećom kolonom, koja kreće od spomenika Karađorđu u parku ispred Hrama Svetog Save.
Odatle, sa trga Slavija, zajedno će se uputiti ka spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu.
Na ceremoniji na Savskom trgu građanima će se, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obratiti i patrijarh Porfirije i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
RTS će od 17.25 prenositi manifestaciju sa Savskog trga.
Prikaz naoružanja na Ušću
U sklopu obeležavanja Dana nacionalnog jedinstva, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije će na Ušću organizovati prikaz naoružanja i vojne opreme.
Posetioci će moći da vide više od 130 borbenih i neborbenih sistema, kao i brojno naoružanje i vojnu opremu.
Takođe, biće prikazana i tematska postavka Vojnog muzeja povodom proboja Solunskog fronta, kao i naoružanje i uniforme iz balkanskih i Prvog svetskog rata.
Srpska usvaja Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma
Parlament Srpske danas će na posebnoj sednici usvojiti i Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma. Tekst zakona gotovo je identičan onom Skupštine Srbije.
Odluka o proslavi zajedničkog praznika doneta je u avgustu prošle godine na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predstavnicima Srpske.