Mnogi već imaju oznaku da je iPhone 13 “na putu ka njima”, ali će verovatno mnogi morati i da sačekaju mesec dana dok njihov telefon ne stigne.
S obzirom da je Apple već rasprodao sve telefone i da je potražnja i dalje velika, neki korisnici će na svoj telefon čekati i do kraja oktobra.
Apple je prvo rasprodao najskuplje verzije – iPhone 13 Pro Max i iPhone 13 Pro sa terabajtom memorije.
Posle njih su rasprodati i obična trinaestica i 13 mini.
Raznobojni ukrasni jastuci i unikatni pokloni „Etno mreže” krasiće paviljon Srbije na Svetskoj izložbi „Ekspo 2020” koja počinje 1. oktobra
Od kada je davne 1851. godine u Kristalnoj palati u Londonu održana prva Svetska izložba, na ovoj manifestaciji predstavljene su neke od najvećih tehnoloških inovacija i otkrića bez kojih ne možemo da zamislimo savremeni život. Telefon, prvi računar ili Teslina naizmenična struja prvi put su predstavljeni upravo na nekoj od ovih izložbi. Neke od najfascinantnijih građevina naše civilizacije izgrađene su za potrebe Svetske izložbe „Ekspo”, da bi postale trajno istorijsko nasleđe – Ajfelova kula u Parizu i Atomijum u Briselu, ali i prva maketa za Kip slobode.
Srbija ima dugu tradiciju predstavljanja na Svetskoj izložbi, punih 136 godina, a ove godine prvi put ćemo se predstaviti u impozantnom paviljonu veličine od 2.000 kvadratnih metara s temom „Srbija stvara ideje – inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost”.
Tradicionalne rukotvorine za savremeno doba
Sve zemlje se užurbano pripremaju za svoj nastup, baš kao i vredne tkalje okupljene oko udruženja „Etno mreža”, jer će upravo njihovi raznobojni ukrasni jastuci i unikatni pokloni krasiti paviljon Srbije na ovoj izložbi.
Tim povodom razgovarali smo sa predsednicom „Etno mreže” i izvršnom direktorkom Naleda
Violetom Jovanović, Ivom Radić, Milicom Terzić i Katarinom Mandić kako bismo se bolje upoznali s proizvodima i tehnikom izrade tradicionalnih rukotvorina iz Srbije koji kreću na put da osvoje svet.
– Na izložbi „Dubai ekspo” izložićemo tradicionalne rukotvorine, prilagođene zahtevima savremenog čoveka, njegovim potrebama i ukusima, koji su inovativnog dizajna i imaju upotrebnu vrednost u svakodnevnom životu. U pitanju su odabrani komadi za to tržište, s kojim već imamo iskustvo i koje veoma dobro reaguje na ovu vrstu proizvoda. Tu su replike proizvoda koji su se nekad radili, prostirke, tkanice, podmetači, ali imamo i savremeni program: torbe za laptop računare, futrole za mobilne telefone, priveske za ključeve, koje smo odabrali zajedno s timom Srbija stvara – predstavlja našu ponudu Violeta Jovanović, predsednica „Etno mreže”.
Dodaje i da su u „Etno mreži” za svaki proizvod pripremili i priče na srpskom i engleskom da bi kupci i posetioci izložbe mogli da upoznaju našu baštinu.
– U tim pričama su informacije iz kojeg je kraja motiv, šta znači, kako se nekada taj proizvod koristio. To su uglavnom te priče s dušom, koje animiraju i zainteresuju ljude da požele da imaju takav proizvod – kaže Violeta Jovanović.
Poseban adut na izložbi, uvereni su naši predstavnici, biće jastuci upečatljivih boja i motiva, kreatorke Katarine Mandić, koja već punih 11 godina živi od svog nekadašnjeg hobija.
– Jastučnice su izrađene ručnim tkanjem i jednom od najzahtevnijih tkačkih tehnika – tehnikom klečanja. To je stara tradicionalna tehnika tkanja koja iziskuje kako veštinu, tako i iskustvo tkalje. Za izradu jednog jastučeta potrebno oko deset do dvanaest sati rada – objašnjava Katarina Mandić.
Utkivanja kleče – šare u tkaninu bila je na balkanskim prostorima poznata sigurno pre turskog perioda, a po svoj prilici i još pre naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo. U samoj tehnici tkanja najviše se koristi vuna, ali neki predmeti se izrađuju i od pamuka.
– U današnje vreme teško je naći materijale koji su se originalno koristili u tradicionalnoj izradi nekih predmeta, kao što je na primer staparski ćilim, koji bi trebalo da se tka s posebnom konopljom, čija proizvodnja više ne postoji – dodaje Katarina.
Iva Radić pojašnjava da će proizvodi „Etno mreže” oplemeniti prostor paviljona Srbije, naravno, moći će da se kupe, ali uz to članice će u Dubaiju organizovati i radionice starih zanata.
– Trudićemo se da tokom tih radionica bar deo srpskih tradicionalnih veština približimo posetiocima jer kod nas stranci uvek rado sednu na razboj, pa je to u svojoj skorijoj poseti učinio i princ Čarls – podseća Iva Radić.
Šara za ceo svet
„Etno mreža” postoji još od 2005. godine i osnovana je s ciljem da se sačuva naše kulturno nasleđe, ali i poveže kultura i preduzetništvo, tako što će se pomoći ženama da se veštine kojima se bave afirmišu i tako dokažu u svojim sredinama. One najagilnije među njima mogu da steknu stalni izvor prihoda i da se samozaposle, kao što je to slučaj s Katarinom.
Proizvodi vrednih članica „Etno mreže” biće dostupni za kupovinu u paviljonu Srbije tokom celog trajanja izložbe, a imajući u vidu očekivanja domaćina da će ovu manifestaciju posetiti preko 25 miliona posetilaca za šest meseci, sigurni smo da će srpska šara obići ceo svet.
Decenija i po „Etno mreže”
Tokom 15 godina postojanja, kroz programe „Etno mreže” prošlo je više od 1.000 žena, čiji je sastavni deo obuke bio i rad s dizajnerima na osmišljavanju i pakovanju proizvoda kao i jačanje veština prezentacije i marketinga proizvoda koji nas čine ponosnim pred svetom.
Pustovana lopta
Pustovane lopte smatraju se najstarijom igračkom koju su deca nekada pravila ručnim valjanjem životinjske dlake, najčešće sa željom da prekrate vreme i zabave se tokom čuvanja stoke. Danas ih žene u „Etno mreži” izrađuju najstarijom tehnikom ručnog valjanja vune, u različitim veličinama, s najraznovrsnijim šarama, a neke u sredini imaju pirinač u orahovoj ljusci koji prijatno zvecka tokom kotrljanja lopte. Koriste se i kao ukras za jelku.
Futrola za laptop
Futrola s motivom tradicionalne srpske tkanice predstavlja rafiniran spoj tradicije i modernog vremena. Upečatljivog dizajna, prati savremene trendove i predstavlja originalni deo asesoara. Posebnim ojačanjima štiti laptop, a po narodnom verovanju motivi tkanice jakih boja i prepoznatljivih prepletaja štite onoga ko ga nosi.
Tkanica
Tkanica je univerzalni pojas u muškoj i ženskoj narodnoj nošnji i zastupljena je u svim krajevima Srbije. Služi za pričvršćivanje donjih delova nošnje za struk, u muškoj nošnji pantalona, a u ženskoj suknji, pregača ili kecelja. Prema narodnom verovanju tkanica ima i zaštitnu ulogu, da svojim jarkim bojama i šarama štiti od zlih duhova i tako preuzima ulogu dušapaziteljice i putevoditeljice.
SAD trenutno zabranjuju direktan ulazak osobama koje nisu državljani USA ili koji nemaju stalno prebivalištem u USA, za sve koji su boravili u šengenskom prostoru Evrope ili u Velikoj Britaniji u poslednjih 14 dana, bez obzira na status oko vakcinisanja.
SERBIANNEWS/CANADA
Na protestu advokata zbog promene stava Vrhovnog kasacionog suda o troškovima obrade kredita u sporovima između građana i banaka došlo je do gužve na stepenicama ispred zgrade VKS.
U jednom momentu, više desetina advokata koji protestuju pokušalo je da uđe u sud da predaju zahteve, ali i da kako kažu, pogledaju kolege sudije u oči.
Play VideoDošlo je do naguravanja, zbog čega je morala da interveniše policija. Ulaz je dozvoljen samo delegatima.
Nema privedenih.
Kosovske policijske snage bacile su danas suzavac na okupljene građane kod prelaza Brnjak, potvrđeno je Tanjugu.
U toku je intervencija policijskih snaga, a nešto ranije iz Prištine su upućene dodatne snage Rosu na sever Kosova i Metohije.
Specijalne policijske jedinice Rosu raspoređene su još jutros na severu KiM, što je izazvalo veliku uznemirenost kod Srba koji tamo žive.
Veliki broj Srba na Merdaru čeka probne tablice
MERDARE – Veliki broj Srba iz Gračanice i okolnih srpskih sela je i na prelazu Merdare kako bi izvadili probne tablice, javlja reporter Kosovo onlajna.
Da bi se izvadile probne tablice neophodno je da se uđe automobilima u centralnu Srbiju kako bi kosovska policija evidentirala ulaz i izlaz.
Službenik kosovske policije potvrdio je za Kosovo onlajn da se od sutra privremene tablice mogu izvaditi u opštinskim registracionim centrima.
Policija zaustavlja vozila sa srpskim tablicama i upozorava vozače da imaju rok od pet dana da izvade privremene tablice, javlja Tanjug.
Na prelazima Jarinje, Brnjak kao i na Merdaru od jutros je počela primena reciprocnih mera vlade iz Prištine za automobile sa srpskim registarskim oznakama koji ulaze na Kosovo i Metohiju.
Vozači su tom odlukom primorani da sa automobila skinu registarske oznake Republike Srbije i postave privremene „RKS” tablice koje koštaju pet evra i važe dva meseca.
Pripadnici specijalne jedinice Rosu su jutros stigli na dva administrativna prelaza na severu Kosova sa oko 20 vozila, od čega više od 10 blindiranih, prenosi Sputnjik.
Kako Kosovo onlajn saznaje još dva blindirana vozila sa pripadnicima Rosu nalaze se i na magistralnom putu Leposavić-Mitrovica, kod skretanja za manastir Banjska.
Pripadnici Kosovske policije su juče i u noći između subote i nedelje na Jarinje dopremili i desetak montažnih kontejnera, šti je izazvalo zabrinutost Srba na severu Kosova.
„Mi nemamo odgovore iz Kosovske policije o čemu se radi, čemu ovi potezi kojima se destabilizuje situacija svega par dana nakon posete Miroslava Lajčaka. Pozivam građane da budu uzdržani i ne nasedaju na provokacije, a mi ćemo pažljivo analizirati novonastalu situaciju”, rekao je juče predsednik opštine Leposavić Zoran Todić.
Nadležni iz Kosovske policije potvrdili su kasnije za pojedine medije kontejneri na Jarinju se postavljaju radi poboljšanja uslova za rad i nadzor prelaza, navodi Sputnjik.
Tim povodom se juče oglasio i direktor Kancelarije za KiM Petar Petrović koji je rekao da ima saznanja da vlasti u Prištini planiraju da u toku današnjeg dana „počnu da skidaju srpske registarske tablice na administrativnim prelazima i zamenjuju ih takozvanim privremenim prištinskim probnim oznakama”.
Simić: Rosu na prelazima, građani uznemireni
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić potvrdio je da su specijalne jedinice Rosu jutros na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak jutros rasporedile 20 vozila, od kojih više od 10 blindiranih, i dodao da su pripadnici te jedinice „naoružani do zuba”.
On je saopštio da je Predsedništvo Srpske liste tim povodom održalo sednicu i da su u toku pokušaji da se u kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice ukaže na opasnost situacije i pronađe rešenje.
Begunac koji je pre skoro 30 godina pobegao iz zatvora u Australiji, Darko Dešić, predao se policiji jer je postao beskućnik zbog pandemije koronavirusa…
Dešić je pobegao iz Grafton zatvora 1. avgusta 1992. godine, rekli su iz policije Novog Južnog velsa
On je bio osuđen na 13 meseci zatvora od tri i po godine zbog uzgoja marihuane.
Sumnja se da je pobegao u Sidnej, a živeo je u kući u predgrađu po imenu Avalon. Nije mogao da plati kiriju jer nije imao novca zbog pandemije koronavirusa, pa je morao da napusti dom koji je iznajmljivao
Rođen u bivšoj Jugoslaviji, Desić je policiji rekao da je pobjegao iz zatvora jer je mislio da će biti deportovan nakon što odsluži kaznu, izvještavaju novine. Uplašio se da će biti kažnjen jer nije odslužio vojni rok u svojoj bivšoj zemlji, koja se od tada raspala na nekoliko nacija.
Nije jasno u koju zemlju bi mogao biti deportovan,jer nije državljanin Australije. Novine su rekle da su imigracioni zvaničnici odustali od njegovog traženja i 2008. odobrili mu boravak u Australiji piše sky news
Desić je policiji rekao da je čitavo vreme proveo na slobodi na severnim plažama Sidneja u predgrađu Avalona i da, prema pisanju novina, u to vreme policiji nikada nije skrenula pažnju.
Spavao je na plažama Sidneja, sve dok nije odlučio da se preda policiji.
Tako se i predao se u nedelju u policijskoj stanici Dee Vhi. Odbijena mu je kaucija kada se u utorak pojavio na sudu, optužen za bekstvo iz pritvora 1992. godine, navodi se u saopštenju policije. Optužba nosi potencijalnu kaznu od sedam godina zatvora.
Krajem meseca će ponovo biti saslušan.
Kopenhagen je najbezbedniji svetski grad, prema indeksu koji je objavio Economist Intelligence Unit, a rangira 60 međunarodnih odredišta na osnovu digitalne, zdravstvene, infrastrukturne i lične bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, što je nova kategorija uvedena ove godine.
Kopenhagen je prvi put proglašen najbezbednijim gradom na svetu, postigavši 82,4 boda od 100.
“Jedan od ključnih činilaca koji Kopenhagen čine tako bezbednim gradom je njegova niska stopa kriminala, koja je trenutno na najnižem nivou u više od decenija”, kaže gradonačelnik Kopenhagena Lars Veis.
“Kopenhagen takođe karakteriše velika društvena kohezija i relativno mali jaz u bogatstvu. To je mešoviti grad u kojem se i čistačica i direktor sreću u lokalnom supermarketu i imaju decu u istoj školi”, dodao je.
Kanadski Toronto zauzeo je drugo mesto s 82,2 boda, dok je Singapur treći s 80,7 bodova. Iako je Sidnej zauzeo četvrto mesto s 80,1 bodom, australijski grad bio je na vrhu kategorije digitalne bezbednosti, dok je Tokiju dodeljeno 80 bodova, čime je japanski grad pao na peto mesto.
Holandski Amsterdam je šesti sa 79,3 boda, dok je novozelandski Velington zauzeo sedmo mesto sa 79 bodova. Melburn je na osmom mestu sa 78,6 bodova, dok je švedski Stokholm zaokružio prvih 10 sa 78 bodova.
Njujork deli 11. mesto sa španskom Barselonom (oba grada dobila su 77,8 bodova). Vašington DC je na 14. mestu, dok su London i San Francisko izjednačeni na 15. mestu, prenosi Index.
Na dnu popisa su nigerijski Lagos, egipatski Kairo, venecuelanski Karacas, pakistanski Karači i mjanmarski Jangon.
