U hram Svete Bogorodice u Gračanici doneta je odežda Svetog kralja Milutina sa njegovih moštiju iz hrama Svete Nedelje u Sofiji, i biće trajno izložena u manastirskoj crkvi na Kosovu i Metohiji.

Srpski i bugarski sveštenici služili su liturgiju u Sofiji tokom koje je obavljen svečani čin presvlačenja odežde moštiju.

Odežda doneta u Gračanicu je dar crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kod Obilića. Njome su mošti Svetog kralja Milutina obučene prošle godine, a prethodno skinuta odežda kralja Milutina trajno je izložena u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu.

Kralj Milutin je ktitor crkve u Gračanici, građene od 1315. do 1321. godine. Posvetio ju je Uspenju Presvete Bogorodice.

Prema zvaničnim istorijskim podacima, mošti srpskog kralja Milutina su pred turskim rušilačkim naletom, odmah nakon Kosovske bitke 1389. godine sklonjene u selo Trepča, a posle propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku.

Kralj Milutin podigao je i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu.

Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila na Kosovu i Metohiji, u Nerodimlju, odakle je prenesen u manastir Banjska.

U Srbiji se kult Svetog kralja Milutina neguje od 1324. godine, a još ga je Stefan Dečanski nazvao svetiteljem.

Rimokatolička crkva je bila protiv kanonizacije kralja Milutina. Međutim, ni Turci, ni helenizovana Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin čak ni mrtav vrati u Srbiju jer je bio suviše snažan simbol njene državnosti, moći i samostalnosti.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 i 4, za koje je dobila preporuku Evropske komisije, i dodala da je za dobijanje preporuke bilo potrebno da se oceni da je postignut napredak u oblasti vladavine prava.

Joksimović je za Tanjug kazala da je u Izveštaju EK o napretku Srbije notirano da je Srbija napredovala u svim oblastima, kako političkih, tako i ekonomskih kriterijuma.

„Spremni smo za klaster 3 i klaster 4 da budu otvoreni, što znači da smo spremni da otvorimo 12 poglavlja. Očekujem da, ako nastavimo ovaj zamajac sprovođenja reformi, da nova metodologija može da nam pomogne da održimo dinamizam”, kazala je Joksimović.

Ministar je ukazala da je pozitivan Izveštaj EK, koji notira da je Srbija u poslednjih godinu dana aktivno prihvatila novu metodologiju, pokazao da nismo bila neodgovorni u procesu evrointegracija.

„Kada u sred igre promenite pravila, kada Srbija pregovara i ima više od pola otvorenih poglavlja – 18, a ima ih ukupno 35, a onda se potpuno promene pravila igre, oportunistički nastrojene vlade bi rekle i iskoristile to kao razlog za nesprovođenje reformi ili smanjenje tempa. Mi smo uradili sve suprotno”, kazala je Joksimović.

Dodaje da je Srbija aktivno prihvatila novu metodologiju, a da je ona lično preuredila sve pregovaračke strukture, pojačala koordinaciju na nivou cele Vlade.

Novom metodologijom, kako podseća Joksimović, uključeni su direktno i najviši politički odlučioci, odnosno i predsednik Srbije i premijerka.

Podsetila je i da je proces evrointegracija dobio na dinamici novom metodologijom i dodala da će se tek pokazati da li je nova metodologija efikasnija ili strožija.

„Ranije smo svako poglavlje pregovarali pojedinačno, a sada su poglavlja grupisana u šest klastera po srodnim oblastima”, kazala je.

Na pitanje da li je naša zemlja spremna i za klaster u okviru kojeg se nalazi poglavlje vezano za zaštitu životne sredine, Joksimović kaže da jesmo, jer to spada u klaster 4 za koji je EK dala preporuku.

„Nije stvar u tome da li je Beograd jedan od najzagađenijih gradova. Naravno da se to dešavalo i ranije i to postoji kao problem, ali ne samo u Beogradu, već u celoj Evropi. Mi radimo na tome da se taj problem reši, kao i cela Evropa”, kazala je.

Odgovarajući na pitanje da li u okviru evrointegracija Srbije može doći do problema, s obzirom da je primećena intenzivirana saradnja sa Rusijom i Kinom, Joksimović kaže da to nije novo, niti bi bilo koga trebalo da čudi.

„Strukturno su poremećeni međunarodni odnosi i to se reflektuje i na očekivanja prema nama. Očekivano je da se na nas ta vrsta političkih očekivanja prelije, ali o tome su govorili i predsednik i premijerka i u ovoj fazi procesa mi možemo naše političke i ekonomske interese da na neki način unapredimo dobrom političkom i ekonomskom saradnjom sa Rusijom i Kinom, a da to strukturno ne remeti našu orijentaciju ka EU i sve reforme i sve ono gde učestvujemo u zajedničkim evropskim politikama”, navela je.

Na pitanje da li je za Srbiju „opasna” podrška koju ima od Mađarske kada je reč o evrintegracijama naše zemlje, ministar smatra da bismo bili neodgovorni ljudi i političari kada bi odbili tu podršku samo zato što je neko sa nekim u sukobu.

„Smatram da treba da prihvatimo tu podršku i zahvalna sam na toj podršci. Da li to može da izazove kod nekih članica neku vrstu podozrenja, to nije tema kojom mi treba da se bavimo”, kazala je Jadranka Joksimović.