MENISNC
Pretraga
15.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1033

Trudo je samit u Vašingtonu opisuje ” izuzetno efikasnim”, ali Bajden ne deli isti stav po mnogim pitanjima

Od
Dara Milovanović
-
0

VAŠINGTON/ OTAVA– Premijer Džastin Trudo pokušao je u četvrtak uveče da odnese moralnu pobedu, nakon što je učinio nešto malo da ublaži eskalirajući kontinentalni spor oko planova predsednika Džoa Bajdena da ohrabri Amerikance da kupuju više električnih vozila.
Trudo i nekoliko visokih ministara iz kabineta stigli su u američku prestonicu u nadi da će uveriti Bajdena da će njegov predloženi poreski podsticaj u vrednosti do 12.500 dolara za potencijalnog kupca novih e-automobila baciti na kolena kanadsku auto-industriju.
Oni se vraćaju u petak sa malo toga da pokažu Kanadi, ostavljajući iza sebe administraciju koja zvuči nespremna da ima drugačiji kurs i odlučna da svoje napore usmeri na prodaju automobila i kamiona proizvedenih u Americi napravljenih uz rad američkih radnika.

“U vezi koja je tako velika, duboka i sveobuhvatna za mnoge od nas, kao što je odnos između Kanade i Sjedinjenih Država, uvek će se pojaviti izazovi”, rekao je Trudo.

“Kako neke budemo rešavali, pojaviće se novi, a ono što je najvažnije je da imamo jake, direktne linije komunikacije i da se s njima na konstruktivan način bavimo. To je upravo ono što smo uradili.”
Tokom njihovog uobičajenog fotografisanja u Ovalnoj kancelariji, Bajden je ponudio malo dokaza da je bio pomirljivo raspoložen, nudeći uobičajene bilateralnu ljubaznost, ali je odmah odbacio pitanja o rastućem sporu.
“Razgovaraćemo o tome, do neke mere,postoji mnogo komplikovanih faktora”, rekao je Bajden
Kako se sastanak nastavio daleko od TV kamera, sekretarica za štampu Bele kuće Jen Psaki je odgovarala na pitanja o kanadskoj tvrdnji da predlog krši kontinentalni trgovinski sporazum SAD-Meksiko-Kanada.
“Mi na to ne gledamo tako”, rekla je Psaki.

“Komponenti paketi za električna vozila je nešto zbog čega je predsednik lično vrlo uzbuđen jer veruje da je to industrija budućnosti, industrija koja može pomoći u stvaranju dobro plaćenih poslova.

“To će pomoći potrošačima. To će pomoći u podsticanju kupovine električnih vozila i vožnje električnih vozila, što nešto što je dobro za našu klimu.”

Ali to nije bila jedina bolna tačka: Trudo je rekao da je direktno izrazio zabrinutost u vezi s oštrim protekcionističkim politikom Buy American, kao i oko prekograničnog naftovoda Linija 5, koji Michigan pokušava zatvoriti.
On je to rekao, kako je rekao, “izuzetno delotvornog” trilateralnog samita u Beloj kući sa Bajdenom i njegovim meksičkim kolegom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom, prvog ovakvog samita od 2016.

Trudo je bio neodlučan kada su ga pitali da li će savezna vlada razmotriti diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu, o čemu je Bajden ranije rekao da je nešto o čemu razmišlja. Trilateralni samit između Trudoa, Bajdena i Lopeza Obradora odvijao se u kitnjastoj istočnoj sobi Bele kuće.

Trudo je zahvalio Bajdenu što je bio domaćin i opisao sebe kao prijatelja sa zajedničkim prioritetom „okončanja“ COVID-19.
„Mi smo tri zemlje sa izuzetno jakim vezama između naših ljudi, sa čvrsto ujedinjenim vrednostima i vizijama za budućnost“, rekao je on.

On je opisao USMCA kao sporazum “svetske klase” koji štiti prava radnika i omogućava sve tri zemlje da rade zajedno na klimatskoj krizi.
Kanada i Meksiko složili su se da preraspodele milione doza vakcine protiv COVID-19 koje su primili iz Sjedinjenih Država u druge zemlje zapadne hemisfere.
Trojica čelnika takođe planiraju ojačati svoje udružene napore u rešavanju migrantske krize zbog koje su milioni tražioca azila iz Centralne Amerike probili granice Meksika. Očekuje se da će ekonomska i politička kriza u Venecueli dovesti oko šest miliona izbeglica do kraja godine.

Trudo je u sredu iskoristio svoj prvi dan u Washingtonu kako bi razgovarao o konkurentskoj mogućnosti Kanade u pogledu minerala, koji se koriste u baterijama za kompjutere, mobilne telefone, električna vozila i druge osnovne stvari.

SERBIANNEWS/CANADA

Balkanska dijaspora, Kanada i nevreme: „Redovi su veliki, nema mleka, a benzinske pumpe se zatvaraju”

Od
Dara Milovanović
-
0

Jedna žena je poginula, a četvoro ljudi se vodi kao nestalo nakon olujnog nevremena koje kanadski zvaničnici nazivaju „najgorim za poslednjih 100 godina”.

„Armagedon izazvan klimatskim promenama”, opisuje se u Kanadi nezapamćena oluja zbog koje je u zapadnoj provinciji Britanska Kolumbija proglašeno vanredno stanje.

Jedna žena je poginula u klizištu, dvoje se vode kao nestali, a oluja je prekinula putne i železničke veze prema najvećem gradu Vankuveru i njegovoj okolini.

Vlasti strahuju da bi broj žrtava mogao da bude veći, a kanadska vojska pomaže zaroblj

Mnovi stanovnici bili su primorani da napuste domove, a među njima i 7.000 meštana gradića Merit, udaljenog oko 200 kilometara od Vankuvera, kojima je u ponedeljak naređeno da se evakuišu.

Stanovnici drugih gradova u čijoj su se blizini izlile reke nalaze se na suvom, ali ne mogu nikuda jer su putevi uništeni.

„Redovi po dućanima su ogromni, mlijeka je ponestalo, a benzinske pumpe se zatvaraju jedna po jedna zato što nema nafte”, kaže za BBC na srpskom Zrinko Amerl iz Zagreba koji živi u gradu Čilivak, na oko stotinak kilometara istočno od Vankuvera.

Lokalni zvaničnici rekli su u četvrtak da bi cena obnove mogla premašiti milijardu kanadskih dolara (790 miliona dolara).

Britanska Kolumbija je pokrajina na krajnjem zapadu Kanade koja se prostire na ogromnoj teritoriji od 945.000 kilometara kvadratnih – nešto manja od Francuske i Nemačke zajedno.

Nevremenom u nedelju uveče je pogođen njen manji deo koji se graniči sa Amerikom – dolina Frejzer, površine oko 14.000 kilometara kvadratnih.

„Najgora oluja u poslednjih 100 godina“

Kiša je čest gost u Vankuveru i okolini, primetio je Predrag Blagojević iz Niša u prethodne tri godine, koliko živi u Kanadi.

„Nije čudno što stalno padaju kiše u ovo doba godine”, kaže Predrag, stanovnik Ričmonda, grada od oko 200.000 stanovnika koji pripada širem regionu Vankuvera i nalazi se južno od centra pokrajine.

„Ali nikada nisu ovoliko uporne da padaju danima i u toj količini”, dodaje.

Jug Britanske Kolumbije za vikend je pogodila atmosferska reka – meteorološka pojava tokom koje se iz oblaka oslobađaju ogromne količine vode koja se prenosi iz tropskih regiona ka polovima.

Za samo 24 sata, sručila se mesečna količina padavina.

Ovo je „najveća oluja u poslednjih 100 godina”, rekao je ministar saobraćaja Britanske Kolumbije Rob Fleming.

Ministar bezbednosti Majk Fajnvort ocenio je kako „nema sumnje” da je oluja povezana sa klimatskim promenama.

Pre desetak dana Vankuverom je takođe protutnjao i tornado, prvi put za više od pet decenija.

Predrag stanuje u centru Ričmonda i kaže da „nije ni osetio nevreme”.

„Veći deo grada je ostao bez struje zato što je oluja oborila drveće, pa smo supruga i ja podigli keš, koji nikada ne koristimo, za slučaj da bankomati prestanu da rade usled nestanka struje.

„Kupili smo i dvadesetak konzervi za svaki slučaj”, navodi.

Dodaje da trenutno nema gužvi u supermarketima u njegovom mestu.

Tamo su škole i dalje otvorene, pa njegovi sin i ćerka pohađaju nastavu, dok su u manjim gradovima u okolini Vankuvera zbog oluje i poplava zatvorene.

„Dobili smo imejl od direktora osnovne škole, da deca ponesu stvari za presvlačenje, ako se budu nakvasili da imaju”, kaže Predrag.

Dolazilo je i do povremenog nestanka struje, ali panike među lokalnim stanovništvom nije bilo, dodaje.

Njegova sugrađanka u Kanadi Marija Đukelić kaže da su ulice Ričmonda bile prekrivene vodom, a da je zbog jakog vetra i nemirnog mora luka bila zatvorena što je otežalo snabdevanje hranom.

„Vankuver je odsečen od ostatka Britanske Kolumbije jer su se aktivirala klizišta i odnela puteve”, kaže Marija za BBC na srpskom.

Među najteže pogođenim gradovima je Abotsford, pokrajinski centar industrije mlečnih proizvoda.

„Mnoge životinje su ugrožene”, tvrdi Marija.

Zvaničnici su pozvali stanovnike da ne paniče i ne kupuju previše hrane iz „obzira prema komšijama”, prenosi kanadski javni servis CBC.

„U pripravnosti smo iako je kiša stala zato što se najavljuju nove padavine”, navodi Marija.

Poplave su pokrenule i klizišta, pa su spasilački helikopteri poslati u blizinu grada Agasisa po oko 300 ljudi koji su ostali zarobljeni na odsečenom delu auto-puta.

Peter Ržaževskii, 41, živi u Burnabiju, Britanska Kolumbija, sa suprugom Karinom i dva psa.

Ali par je od nedelje zaglavljen u ruralnom gradu Houp posle posete porodici u Lejk Kantri.

Spavali su u kolima u nedelju i ponedeljak uveče pre nego što su utorak uveče proveli u podrumu crkve, a sredu uveče u jednom domu.

„Kad smo stigli u Houp bio je mrkli mrak, nigde svetla, struja je nestala.

„Parkirali smo se ispod nadstrešnice kod jedne od pumpi i prenoćili. Bilo je mnogo automobila, mnogo ljudi je spavalo u kolima.

„Bilo je kao Armagedon”, rekao je Ržaževski za BBC.

Gospodin Rzaževski se nada da će autoput 7 ostati otvoren dovoljno dugo da im omogući da se vrate kući.

Vanredno stanje proglašeno je u Britanskoj Kolumbiji u sredu.

Džon Horgan, premijer ove pokrajine, izjavio je na konferenciji za novinare da je ova hitna naredba stupila na snagu u podne po lokalnom vremenu.

„Ovi događaji postaju sve učestaliji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom”, dodao je.

Kanadski novinari su pitali ministra bezbednosti Majka Fajnvorta zašto nije upotrebljen sistem za rano uzbunjivanje koji provincija ima i stalno ga testira.

Ministar je odgovorio da se oglasio alarm za uzbunu od poplava i da je bilo „mnogo posla”.

Ni u Čilivaku gde živi Zrinko, ni u Ričmondu gde živi Predrag, nadležni nisu dali nikakve instrukcije stanovništvu, tvrde njih dvojica.

Zrinko kaže da je u Čilivaku posle četiri kišna dana naišlo „lepo i sunčano” vreme, ali su i dalje svi putevi poplavljeni, kao i prilaz gradu.

Dodaje da su sve ulice zatvorene do Abotsforda na zapadu, dok su prema istoku tri autoputa uništena, kao železnica.

„Tako da nema putničkog prometa, a i granični prelaz kod Sumasa za Sjedinjene Američke Države, kao i prvih 80 kilometara ka jugu, u američkoj državi Vašington, sve je poplavljeno”, navodi Zrinko.

Veruje da će za nekoliko dana put prema Vankuveru biti prohodan, dok će se prema istoku saobraćaj, ocenjuje, uspostaviti kroz par nedelja.

Luka u Vankuveru – najveća u Kanadi, bila je prinuđena da zatvori sve železničke prilaze zbog poplava i klizišta, obustavivši isporuke hrane, goriva i druge robe.

Kroz luku svakodnevno prođe teret u vrednosti od oko 390 miliona evra, prenela je agencija Rojters.

Iz predostrožnosti su na tom području isključeni i cevovodi za gorivo.

Britanska Kolumbija se letos suočila i sa toplotnim talasom koji je odneo više od 500 života i šumskim požarima koji su uništili čitav grad.

Popravke na autoputu između Hope-a i Merritt-a (Coquihalla) će trajati mesecima

Od
Dara Milovanović
-
0

Proći će meseci pre nego što bilo ko bude u mogućnosti da se vozi na Coquihalli između Hope i Merritt-a, prema najnovijim informacijama zvaničnika iz BC-a u četvrtak.Image

Ministar saobraćaja Rob Fleming kaže da će čak i privremene popravke potrajati, nakon što su ogromne delove glavne rute uništile poplave.
On kaže da će posade voditi računa o vremenskim uslovima i da će biti napravljeni privremeni popravci i/ili alternativne rute koje će pomoći u obnavljanju rute.
Tokom konferencije za novinare u četvrtak, Paula Cousins ​​iz ministarstva saobracaja je rekla: “Mislimo da će popravke trajati mesecima.”

“Naše ekipe pripremaju planove lokacije za početak privremenih popravki. Dok stručnjaci za inženjering, nabavku i građevinarstvo rade na utvrđivanju najboljeg i najbržeg načina da se koridor vrati u redovno stanje ”, dodala je.
Međutim, tačan vremenski okvir nije poznat.
Pokrajina kaže da će, iako ima značajnih oštećenja na autoputevima 3 i 99, oni ce se lakše popraviti i otvoriti ih za barem neophodna putovanja u kracem roku.

SERBIANNEWS/CANADA

Alkohol i antibiotici – loša kombinacija po zdravlje ili?

Od
miki
-
0

Izbegavanje alkohola dok pijemo antibiotike jedno je od onih logičnih zdravstvenih pravila u koje jednostavno bezuslovno verujemo, poput pravila da nakon obroka moramo da sačekamo 30 minuta pre nego uđemo u more…

Pravilo o alkoholu i antibioticima takođe je odličan izgovor ako subotu veče želite da provedete kod kuće, jer će je većina ljudi prihvatiti kao opravdanu. Ali koliko je ovo pravilo zaista istinito?

Iako postoje anegdote kako alkohol jače “udara” kada se meša sa antibioticima, ipak ne slušamo svaki dan priče o tome kako su ljudi morali u bolnicu jer su pomešali ove dve stvari.

Kada su antibiotici izumljeni smatrali su se super-lekom, a tada razarajuće bolesti (od običnih infekcija pa sve do sifilisa) odjednom su mogle da se izleče za samo nekoliko dana ili nedelja.

Sifilis, i ostale polno prenosive bolesti uzrokovane bakterijama takođe su počele da se leče uspešno sa antibioticima (tada otkrivenim penicilinom), i svi su mogli da izađu i proslave!

Stoga su 1950-ih i 1960-ih lekari savetovali svojim pacijentima da ne konzumiraju alkohol tokom terapije kako ne bi donosili loše odluke i širili bolest dok se potpuno ne izleče. Alkohol sam po sebi ne umanjuje efikasnost antibiotika

Veliki broj ljudi veruje kako će alkohol smanjiti sposobnost antibiotika da uništi bakterije s kojima se bori – čak 81% pacijenata u jednoj Londonskoj bolnici mislio je da je to slučaj. Ali čini se kako antibiotici nastavljaju da obavljaju svoju funkciju čak kada se u našem telu pojavi alkohol, međutim simptomi koje imate mogu da se pogoršaju.

Takođe, alkohol može da pogorša stanje vašeg imunološkog sistema, što onemogućava uspešnu borbu protiv infekcije. Problem leži i u činjenici da alkohol sprečava kvalitetan san i smanjuje visinu energije i dehidrira vaše telo, a sve su to važni faktori koji su bitni za potpuni oporavak (nezavisno o tome da li će antibiotici nastaviti normalno da deluju).

Alkohol može da pogorša nuspojave antibiotika

Iako će efikasnost antibiotika da ostane nepromenjena, neke nuspojave mogu da se pojačaju kada ih mešamo sa alkoholom. Najčešće nuspojave antibiotika uključuju mučninu, vrtoglavicu, osećaj slabosti i dijareju, a sve su to nuspojave i (preterane) konzumacije alkohola. Stoga ova kombinacija može jednostavno sve da pogorša.

U Japanu spavanje na poslu je obavezno!

Od
miki
-
0

Poslodavci u Japanu su odlučili da omugće spavanje svojim zapolsenima na na radnom mestu. Tako da to postaje sada postaje deo radnih obaveza svakog zaposlenog. ..

Tu se ne misli da će zaposleni dobiti nekoliko minuta da sklope oči ispred svog računara, već će na raspolaganje dobiti sobu za spavanje.

Odlučili su to nakon što je novo istraživanje pokazalo da pospanost zaposlenih, koja onda utiče na radnu efikasnost, japanske kompanije godišnje košta čak 138 milijardi dolara.

Stoga je predlog poslodavaca i japanskog Ministarstva zdravlja da zaposleni dobiji barem pola sata za spavanje u ranom poslepodnevu.

Nextbeat, japanske IT kompanija, odmah je prihvatila taj trend pa je za svoje zaposlene odmah uspostavila dve, kako kažu, “strateške spavaće sobe”. A ujedno im zabranila da rade posle 21 sat uveče i da ne rade prekovremeno do kasno u noć.

Sobe su opremljene uređajima za blokiranje buke, krevetima i sofama, a mobilni, tableti i laptopovi su najstrože zabranjeni.

Inače, u Japanu postoji nekoliko drugih praksi i obaveza koje promovišu redovne sate i podstiču radnike da se odmaraju. Na primer jednak kompanija koja se bavi organizacijama venčanja čak daje bodove zaposlenima koji spavaju više od šest sati dnevno.

Zaposleni potom mogu koristiti ove bodove i besplatno kupovati u kafeteriji kompanije. Koliko sati spavaju mogu meriti aplikacijom za mobilne telefone koju instaliraju na svoje telefone. Radnici mogu da sakupe bodove u vrednosti od čak 64 000 jena (589,70 dolara) na godišnjem nivou.

Prema istraživanju sprovedenom u 28 zemalja, prosečno vreme spavanja u Japanu je šest sati i 35 minuta dnevno. To je 45 minuta ispod međunarodnog proseka.

U drugim zemljama, na primer u Finskoj, ljudi spavaju u proseku 7 sati i 45 minuta, dok su prosečni sati spavanja u Estoniji, Kanadi, Belgiji, Austriji i Holandiji takođe iznad svetskog proseka.

Crveno-beli gosti Real Madrida u Evroligi

Od
miki
-
0
FOTO: KK CRVENA ZVEZDA

Košarkaši Crvene zvezde duelom sa Real Madridom u utakmici 11. kola Evrolige nastavljaju špansku mini turneju. Utakmica u Vizink Centru u Madridu počinje od 20.45, a njen tok i kretanje rezultata možete pratiti na našem portalu.

Crveno-beli su na prvom gostovanju ubedljivo poraženi od Baskonije sa 93:74 i pokušaće da se u duelu sa Real Madridom, koji se smatra faviritom u meču, vrate na pobedničke staze.

Biće to nimalo jednostavan zadatak timu Dejana Radonjića koji zbog povreda igrača ima problema sa sastavom ekipe.

Na drugoj strani domaćini žele da dođu do pobede koja ih vodi na vrh tabele.

Real Madrid je trenutno drugoplasiran sa osam pobeda i dva poraza dok je Crvena zvezda na sredini tabele na 11. mestu sa 4 pobede i 6 poraza.

Utakmica Real Madrida i Crvene zvezde u Vizink Centru u Madridu počinje od 20.45, a njen tok i kretanje rezultata možete pratiti na našem portalu.

Plasman Zvezde u osminu finala Kupa

Od
miki
-
0

Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u osminu finala Kupa Srbije, pošto su danas u zaostalom meču, kao gosti, pobedili Inđiju 1:0 (1:0).

Jedini gol, ujedno i prvenac u crveno-belom dresu, postigao je Rišario Živković u 24. minutu.

Domaćin, lider Prve lige, pružio je snažan otpor braniocu trofeja, imao nekoliko odličnih šansi, ali je golman crveno-belih Zoran Popović ostao nesavladan, prenosi Tanjug.

I Zvezda je imala još dobrih prilika, a najbolju Aleksandar Katai, koji u petom minutu nije realizovao penal, odnosno njegov udarac odbranio je Darko Vukašinović.

Kad vide uniforme putnici odmah stavljaju maske

Od
miki
-
0
FOTO POLITIKA

Za kršenje mera izriče se kazna u visini od 5.000 dinara, u slučaju da je „krivac” plati u roku od osam dana, iznos je upola manji.

„Devojče, šta ono beše staje na Slaviji? Daj mi pomozi! Žuri deda”, raspitivao se vremešni sugrađanin na autobuskom stajalištu na Terazijama. Mlada žena uzdiše duboko i pokušava da pomogne zbunjenom čoveku, a ljudi koji su stajali na stanici odjednom su se uskomešali.

„Pusti, čiča, sad to… Evo, dolaze ’komunalci’. Još samo i kontrola da naiđe i biću ’na konju’, pošto se švercujem… Gde mi je maska?”, nervozno mrmlja mladić i vadi iz džepa zgužvanu masku od platna sa amblemom poznatog sportskog kluba. Za tili čas svi putnici na stajalištu bili su propisno „maskirani” i spremni kao zapete puške da se ukrcaju u vozila javnog gradskog prevoza. Ljubazni komunalni milicioneri, Milan Krndija i Milan Divović, poveli su naše reportere u kontrolu nošenja maski u javnom prevozu, a kako kažu, brza reakcija putnika na stajalištu nije ih iznenadila.

„Sugrađani prepoznaju naše uniforme. Čim nas vide, oni koji ne nose, odmah stave maske”, objašnjavaju momci u plavom. Pozivaju nas da se zajedno sa njima ukrcamo u trolejbus na liniji 29. Pozdravljaju vozača, ulazimo u vozilo, a malobrojni putnici koje smo zatekli unutra nisu obraćali pažnju na nas. Što i ne čudi, zato što su svi do jednog nosili maske. Pitamo naše vodiče da li je ovo uobičajena slika sa terena ili puka slučajnost.

„Stariji i sredovečni putnici poštuju mere”, kaže milicioner Krndija i dodaje da među mlađim putnicima ima onih koji ne nose maske u prevozu. Za ovaj prekršaj, kako naglašavaju, izriče se kazna u visini od 5.000 dinara. U slučaju da je „krivac” plati u roku od osam dana, onda je iznos upola manji, odnosno 2.500 dinara. Ovo pravilo, međutim, ne važi u slučaju maloletnih putnika koji često „hvataju krivine”.

„Ako putuju bez roditelja ili staratelja, ne možemo da im pišemo kazne zato što ne nose maske”, navode Krndija i Divović i dodaju da nije poenta u novčanoj kazni, koliko u tome da putnici shvate ozbiljnost epidemiološke situacije i da bi zbog toga trebalo da poštuju mere. U toku kontrole, kako smo uočili, vozilo stoji, a pošto su komunalni milicioneri obavili svoj posao, oni su izašli a trolejbus je  nastavio put. Naša sledeća „stanica” bio je autobus na liniji 31. Otvaraju se vrata kod vozača, ulazimo, pozdravljamo „majstora” i mimoilazimo se sa putnicima u vozilu.

„Šta li se ovde desilo? A pa to su komunalci….”, kaže starija sugrađanka. Putnici znatiželjno gledaju u momke u plavim uniformama, ali čini se da nisu bili iznenađeni, niti uplašeni. Svi su nosili zaštitu preko nosa i usta, a neki su blagim klimanjem glave pozdravili posetioce u plavim uniformama, koji su im uzvratili pozdrav. Ponovo smo se zatekli na autobuskom stajalištu, zanimalo nas je da li komunalni milicioneri i u civilu kontrolišu nošenje maski i da li tada susreću više onih koji krše mere. Momci se smeše i potvrdno klimaju glavom.

„Pljušte izgovori i objašnjenja… Neki putnici tvrde da ne smeju da nose masku iz zdravstvenih razloga, neki da su preležali virus korona, neki se pravdaju kompletnom vakcinacijom…”, priča Krndija i napominje da nije teško saslušati šta putnici imaju da kažu u svoju odbranu.

„Ako ne pokažu neki papir koji potvrđuje njihove reči, ne možemo da prihvatimo opravdanje”, objašnjavaju Krndija i Divović, pozdravljaju nas i ulaze u službeni belo-crveni automobil na kome plavim slovima piše „komunalna milicija”. Beograđani i Beograđanke koji su stajali na autobuskom stajalištu mrmljaju sebi u bradu da ovi komunalci izlaze niotkuda, da ih ima ko žutih mrava, da će uskoro početi da izlaze i iz frižidera… Maske, koje su neki stavili čim su ih ugledali, međutim, nisu skinuli ni onda kada se milicionersko vozilo izgubilo iz vidokruga.

Kanađanima koji se vraćaju sa kratkih putovanja u inostranstvo uskoro neće biti potreban PCR test kaže izvor

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Potpuno vakcinisani Kanađani koji napuste zemlju na manje od 72 sata uskoro više neće morati da bacaju na stotine dolara za PCR test da bi se vratili kući, kaže izvor.
Očekuje se da će svi detalji izmena politike biti službeno objavljeni već u petak i verovatno će ih kanadski putnici, poslovne grupe i zajednice u blizini američke granice dočekati sa olakšanjem.
Ne očekuje se da će se ublažavanje zahteva za ponovno testiranje promeniti za Kanađane koji napuste zemlju duže od tri dana, za one koji nisu u potpunosti vakcinisani ili za strane putnike koji posećuju Kanadu, prema vladinim izvorima.

Sada, svi stanovnici Kanade koji putuju u inostranstvo moraju pokazati negativan PCR test urađen u roku od 72 sata od ponovnog ulaska u zemlju, kako bi mogli proći granicu, bez obzira na status oko vakcinacije.

Ali ti testovi mogu biti skupi, jer su neki Kanađani prijavili da plaćaju i do 300 dolara za PCR. Takođe može potrajati i do 48 sati da se rezultati isporuče i daleko su manje dostupni na međunarodnom nivou u poređenju sa brzim testovima na antigen.
U poslednje vreme, liberalska vlada je pod snažnim pritiskom američkih i kanadskih zvaničnika i putnika, da odustane od ovog zahteva za Kanađane koji su potpuno vakcinisani , posebno za kratka prekogranična putovanja.

Na primer, najviši američki zvaničnici su prošle sedmice pisali ministarki spoljnih poslova Mélanie Joly tražeći da njena vlada ukine zahtev za PCR test.

“Trenutno, kanadska vlada zahteva od vakcinisanih putnika koji ulaze u zemlju da urade molekularni test na COVID-19 pre dolaska, što može biti skupo. Ovaj trošak bi mogao obeshrabriti turizam i biće preterano skup za pojedince koji redovno putuju preko naše severne granice”, napisali su senatori Chuck Schumer, Amy Klobuchar, Susan Collins i Mike Crapo.
Prema Perrin Beatty-ju, predsedniku i izvršnom direktoru kanadske privredne komore, trenutni zahtev za PCR test je „apsurd“ i treba ga odbaciti, zajedno sa mnogim drugim zahtevima za putovanja koji se trenutno nameću Kanađanima.
„Vreme je da primenimo zdrav razum. Povucite PCR test, suvišan je”, rekao je Beatty u intervjuu u kojem je istakao svoju podršku predstojećoj najavi.
„Na kraju dana, fokus mora biti na tome da li smo vakcinisani ili ne, a ne na skupim testovima.

Više vladinih izvora govorilo je u sredu, da su neki ključni detalji o promeni politike još uvek u nacrtu, uključujući tačan datum kada će PCR zahtev biti ukinut za kratka putovanja (trenutno se razmatra za 30. novembar), ili da li će se od putnika tražiti da umesto toga pokazuju negativan brzi test za ponovni ulazak. Ministar zdravlja Jean-Yves Duclos je u utorak obećao da će ažuriranja oko zahteva za putovanje za Kanađane koji se vraćaju u zemlju stići “uskoro”.
Ranije ove jeseni, glavna doktorka kanadske agencije za javno zdravlje Theresa Tam rekla je da vlada preispituje zahteve za PCR testiranje za putnike i njihovu potrebu u budućnosti.
Očekuje se da će izmene stupiti na snagu neposredno pre praznika kako bi se omogućilo da se prekogranična kupovina nastavi pre početka meseca decembra.

U Sjedinjenim Državama, potpuno vakcinisani putnici koji ulaze avionom takođe moraju pokazati dokaz o negativnom testu na COVID-19, ali vlada dozvoljava da to bude и brzi test na antigen.
Beatty veruje da bi Kanada trebala mnogo bolje uskladiti svoju graničnu politiku sa komšijama na jugu. „Ono što bismo trebali imati na kanadsko-američkoj granici su isti propisi kada idemo na sever kao i kada idemo na jug,“ rekao je. “I trebali bi biti isti bez obzira na način transporta koji se koristi.

SERBIANNEWS/CANADA

Vanredno stanje u BC-u zbog poplava: Premijer poziva stanovnike da “ne paniče” i da ne gomilaju namirnice

Od
Dara Milovanović
-
0

Premijer Britanske Kolumbije John Horgan objavio je da je u provinciji proglašeno vanredno stanje zbog poplava koje su raselile ljude iz njihovih domova i poremetile transportne rute.

“Naredba će zadržati osnovni pristup uslugama i potrepštinama za zajednice širom pokrajine”, rekao je on na konferenciji za novinare u sredu.
Horgan je takođe pozvao stanovnike da ne gomilaju hranu jer su police nekih prodavnica već prazne.
“Uradite pravu stvar”, rekao je. “Setite se šta vam je mama govorila kad ste bili mali. Što ne želiš sebi ne radi drugima. Poštuj činjenicu da ti ne treba 48 jaja, 12 ti je dovoljno, a ostalo prepusti nekom drugom.”

OČEKUJE SE VIŠE SMRTNIH SLUČAJEVA
Poplave širom pokrajine do sada su odnele najmanje jedan život, a pokrajina očekuje izveštaje o novim smrtnim slučajevima kako proces oporavka bude u toku.
“Nažalost, očekujemo da ćemo potvrditi još smrtnih slučajeva u narednim danima”, rekao je Horgan.
U utorak, BC RCMP je izdao saopštenje u kojem se navodi da je telo žene izvučeno s mesta odrona na autoputu 99 između Pembertona i Lilooeta.
Policija nije otkrila identitet žene, ali je rekla da je iz Metro regije.

NA HILJADA ŽIVOTINJA SA FARMI SU UGINULE
Hiljade domaćih životinja umrle su od posledica poplava, a hiljade drugih će biti u “kritično  zbog hrane” u narednih nekoliko dana, izjavila je pokrajinska ministarka poljoprivrede Lana Popham.
“Ovo je veoma teško vreme za poljoprivredu u BC i naše proizvođače”, rekla je ona na konferenciji za novinare u sredu.
“Tokom poslednja dva dana, uspela sam voditi FaceTime razgovore sa farmerima, a neki od njih su u svojim štalama, a neki od njihovih štala su poplavljene i možete videti životinje koje su uginule”, dodala je. “To je srceparajuće.”
Popham je takođe obećao sredstva za pomoć u slučaju katastrofe za poljoprivrednike pogođene poplavama i rekao da je BC radi sa saveznom vladom, drugim provincijama i privatnim preduzećima kako bi osigurala resurse, uključujući hranu i medicinsku potrebe, za sve preživele životinje.

BARŽA NA PLAŽI SE NEĆE POMERATI DO VIKENDA
Odbegla barža koja se nasukala na Sunset Beach u Vancouveru nakon što se oslobodila svojih sidrišta tokom oluje neće se pomerati pre u nedelje.
Vlasnik barže rekao je za CTV News da je plovilo bilo propisno vezano i osigurano kada je naišla ova istorijska oluja. Takođe su rekli da je izazov da je ponovo pomeramo, to što je plima narasla na oko 14,8 stopa kada je barža legla na kopno, a ne očekuje se da će se plima ponovo približiti toj visini pre vikenda.
Napori da se barža odvuče sa plaže u utorak su propali.
Plovilo je otplovilo na plažu oko kilometar dalje od mosta u ulici Burrard, što je navelo gradske vlasti da privremeno zatvore ovaj most.

PRESELJENI PACIJENTI I KORISNICI DOMOVA ZA DUGOTRAJNU NEGU
Na desetine  pacijenata i korisnika domova za dugotrajnu negu premešteno je iz poplavnih zona, izjavio je pokrajinski ministar zdravlja Adrijan Diks.
Oko 200 ljudi premešteno je iz objekata u Merrittu i Princetonu, a oba su bila podvrgnuta nalozima za evakuaciju.
“Moja najdublja zahvalnost ekipama za hitne slučajeve, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u zdravstvenim institucijama, službi hitne medicinske pomoći BC-a i osoblju ministarstva za sve što su učinili u proteklih nekoliko dana kako bi zaštitili ljude”, rekao je Dix tokom konferencije u utorak.
“Ovo uključuje značajne napore za sigurno premeštanje pacijenata i korisnika domova za dugotrajnu negu van poplavnih područja.”

BRANA JE IZGRAĐENA U ABOTSFORDU, ALI SITUACIJA JE I DALJE  ‘KRITIČNA’
U utorak kasno uveče, zvaničnici grada Abbotsforda izdali su hitan zahtev svima u preriji Sumas da se odmah evakuišu, pošto su poplavne vode zapretile pumpnoj stanici Barrowtown.
Zvaničnici su rekli da su uslovi u oblasti Sumas Prairie “eskalirali” i da predstavljaju “značajan rizik po život zbog neizbežnog kvara” pumpne stanice.
Govoreći na konferenciji za novinare u sredu, gradonačelnik Abbotsforda Henry Braun rekao je da su preko noći 184 osobe evakuisane iz tog područja, dodajući da su ti napori u toku.Abbotsford flooding
Prema Braunu, iako je situacija “i dalje kritična”, ekipe i volonteri su uspeli izgraditi branu preko noći kako bi zaštitili pumpnu stanicu.
“Reka Fraser u poslednja 24 sata opala je za dva metra”, rekao je. “Treba da padne još jedan metar pre nego što otvorimo kapije u Barrowtownu.”
Rekao je da će, ako se to dogodi u toku narednog dana, oni moći da oslobode pritisak na pumpnoj stanici Barrowtown.

VOJNICI STIGLI U BC
U tvitu od srede ujutro, kanadski ministar pripravnosti za vanredne situacije Bill Blair potvrdio je da će grupa od 300 pripadnika kanadskih oružanih snaga (CAF) biti raspoređena da pomogne u BC-u.
Blair je rekao da će članovi CAF-a pomoći u naporima evakuacije, podržati rute lanca snabdevanja i pomoći u zaštiti stanovnika u BC-u.
Blair je rekao da je razgovarao s pokrajinskim ministrom javne sigurnosti Mikeom Farnworth-om, da “damo do znanja da stojimo uz stanovnike Britanske Kolumbije u ovom izuzetno teškom vremenu i naporno radimo na pružanju podrške koja im je potrebna što je pre moguće.”

NAREDBA ZA EVAKUACIJU SE NASTAVLJA
U ažuriranju objavljenom u sredu ujutro, zvaničnici grada Merritta rekli su da naredba za evakuaciju izdata u ponedeljak ostaje na snazi.
“Gradsko osoblje fokusirano je na obnavljanje vitalnih usluga, uključujući vodu za piće, tretman otpadnih voda i pristup mostu”, navodi se u saopštenju.
Greg Lowis, službenik za informacije iz centra za hitne slučajeve, rekao je da će inženjeri u sredu biti u gradu kako bi pregledali te sisteme i kako bi utvrdili koji posao treba uraditi da bi se “vratili u rad “.
“Znamo da postoje neki ljudi koji su odlučili da ostanu u Merrittu i ogorčeni su zbog nedostatka usluga”, rekao je on u saopštenju. “Nažalost, kada su ti ljudi odlučili da ostanu u gradu koji je bio pod naredbom za evakuaciju, oni su odabrali da budu ovde bez vode za piće, bez kanalizacije, a u nekim delovima grada bez hitne pomoći.”
Lowis je rekao da grad “nema kapacitet” da pruži usluge ljudima koji su odlučili da u ovom trenutku ostanu u gradu.

SMEŠTENI MOTORISTI I VOZAČI
Otprilike 300 vozača koji su ostali zarobljeni duž autoputeva u gradu Agassiz zbog klizišta je smešteno, rekla je za CTV Sylvia Pranger, gradonačelnica okruga Kent.
Od tih ljudi, Pranger je rekla da samo nekolicina još nije pronašla hotel ili smeštaj za sada.
Prema Prangerovim riječima, zvaničnici ne znaju koliko je ljudi nestalo. Ona je rekla da zvaničnici sada preduzimaju napore za oporavak te oblasti.
Pranger je rekao da je zajednica “vrlo dobro”, s obzirom na sve stvari.

ZATVORENI AUTOPUTEVI
U upozorenju objavljenom u sredu ujutro, BC Transportation izdao je upozorenje o putovanju u kojem se navodi da je jedna traka autoputa 7 zapadno od Agassiza ponovo otvorena samo za vozila hitne pomoći.
Agencija je zamolila javnost da izbegava to područje dok traju radovi na obnovi autoputa. Brojni drugi putevi su zatvoreni ​​širom pokrajine, uključujući delove autoputeva 1, 3, 5, 7, 8, 11 i 99.

NAPORI ZA OPORAVAK SU U TOKU
Jim Mandeville je viši menadžer projekta za Large Loss North America. Pomaže u koordinaciji timova za oporavak na terenu u BC-u.
On je u sredu za CTV rekao da ekipe unapred postavljaju resurse kako bi pomogli u čišćenju jer će se voda “nadajmo se uskoro povući”.
Mandeville je rekao da će pre svega ekipe raditi na obnavljanju kritičnih poslova.
“Mislim, zajednice moraju biti u mogućnosti da kupuju hranu, moraju biti u mogućnosti da kupuju plin, moraju biti u mogućnosti da podignu novac iz banke i trebaju pristup zdravstvenoj zaštiti i kritičnim životnim uslugama”, objasnio je. “Bez tih stvari, ljudi se ne mogu vratiti svojim domovima bez obzira u kakvom su stanju.”
Mandeville je pozvao ljude da slede savete i smernice vlasti.
“Moj savjet je da uvek treba slušati vlasti “, rekao je. “Vi ne ugrožavate samo sebe, već ugrožavate i živote onih koji prvi reaguju i koji će doći da vas izvuku odatle.”

SERBIANNEWS/CANADA

1...1.0321.0331.034...1.535Stranica 1.033 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković