MENISNC
Pretraga
17 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1029

Cene nekretnina u Kanadi će rasti, a kupci koji kupuju po prvi put zanemaruju upozorenje Centralne Banke

Od
Dara Milovanović
-
0

Cene nekretnina u Kanadi će ponovo rasti u narednim mesecima jer investitori i kupci koji po prvi put kupuju, žele kupiti pre nego što kamatne stope porastu, ignorišući upozorenje Banke Kanade da postoji veliki rizik od naglog pada cena.

Zamenik guvernera Centralne Banke Paul Beaudry rekao je potencijalnim kupcima nekretnina u utorak da razmisle da li je “dobro vreme za kupovinu ili ne”, ukazujući na uzburkana tržišta u određenim gradovima i obnovljenu aktivnost investitora.
Ti uslovi bi mogli “izložiti tržište većoj šansi za korekciju”, rekao je on.
Banka Kanade je prošlog meseca signalizirala da bi osnovna kamatna stopa, koja je trenutno na rekordno niskih 0,25%, mogla početi rasti u 2022. Još jedna žurba oko kupovine je verovatno već u toku, kažu analitičari.
„Pre nego što kamatne stope počnu da rastu, ljudi ulaze na tržište, uključujući investitore. Dakle, videćete ubrzanje aktivnosti u narednih nekoliko meseci”, rekao je Benjamin Tal, zamenik glavnog ekonomiste u CIBC Capital Markets.
Cene nekretnina u Kanadi su u martu 2021 odletele u nebo sa plusom od čak 31,6% u odnosu na prethodnu godinu i dosegle rekordnu vrednost pre nego što su se malo ohladile tokom leta. Cene sada ponovo skaču, s prosečnom cenom u oktobru skoro kao i u martu 2021.

Agencije za ocenjivanje redovno obaveštavaju ljude o tome.Fitch kaže da je  stambeno tržište Toronta precenjeno čak 32%, a Vankuversko 23%. Moody’s Analytics takođe kaže da je tržište u Vancouveru precenjeno 23% , a tržište u Torontu čak 40% dok je tržište u Hamiltonu rekorder sa čak 73% precenjenosti.
Prosečna cena nekretnine u Torontu, najvećem kanadskom gradu, u oktobru je dostigla 1,2 miliona kanadskih dolara, što je 19,3 % više u odnosu na prethodnu godinu, a kuće sada u proseku koštaju 1,5 miliona kanadskih dolara.
Kanadski premijer Džastin Trudo obećao je da će reagovati na napumpanom tržištu, ali kritičari primećuju da su cene nekretnina porasle za 77% u celoj zemlji otkako je preuzeo dužnost 2015. godine, a on nikada ništa nije uradio, već je samo obećavao.

Hipotekarni broker iz Toronta Ron Butler kaže da je svakim satom sve zauzetiji sa klijentima koji očajnički žele da uđu na tržište.
„Vidim to, bukvalno, iz sata u sat… ljudi kažu: “Cene će rasti zauvek, moram da kupim sada što pre”.
Butler je rekao da radi s jednim dugogodišnjim klijentom koji godinama renta u Torontu i koji godinama čeka da cene padnu kako bi mogao ući na tržište. Sada kupuje nekretninu na sat vremena vožnje zapadno od Hamiltona, jer je zabrinut da li će ikada posedovati kuću.
Strah “nije dobar motivator kada kupujete nekretninu “, rekao je Butler, dodajući da i investitore sve više obuzima “strah od propuštanja kupovine”.

“Žurba pre povećanja stope”
Butler procenjuje da investitori,  oni koji kupuju nekretnine da bi ih iznajmljivali ili držali radi spekulativne dobiti, čine oko 25% ljudi koji kupuju u ovom trenutku, s tim da je taj broj daleko veći u velikim gradovima, a posebno sa nekretninama u izgradnji.
Banka Kanade je saopštila da se kupovina od investitora udvostručila od početka pandemije COVID-19, ali ekonomisti vide da se potražnja stabilna.
“Ne očekujemo kolaps. Ali vidimo da će sledeće godine cene biti blizu ovih sadašnjih”, rekao je Jimmy Jean, glavni ekonomista Desjardins grupe u Montrealu, dodajući da se očekuje da će potražnja ostati “ pristojna”, ukazujući na jaku imigraciju.

Doug Porter, glavni ekonomista u BMO Capital Markets, takođe očekuje kratkoročnu „navalu kupaca sa željom da preteknu povećanje kamatnih stopa“, ali onda i umereno povlačenje sa tržišta koje je bila pojačano zbog pandemije.
“Istorija trzista nekretnina poslednjih 15 godina bila je pretrpana onima,  koji su govorili o krahu na kanadskog tržišta nekretnina, ali se to iznova i iznova pokazuje kao pogrešno”, rekao je Porter.

SERBIANNEWS/CANADA

Trudo:”Lobiraćemo za Kosovo”

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski premijer Džastin Trudo sastao se sa predsednicom privremenih institucija u Prištini Vljosom Osmani tokom njenog boravka u Kanadi.

On je tom prilikom rekao da će ta zemlja nastaviti da lobira za priznanje KiM i njegovo članstvo u medjunarodnim organizacijama.

To je saopšteno iz Trudoovog kabineta u kome se navodi i da Kanada ostaje posvećena podršci KiM u procesu evrointegracija.

“Premijer i predsednica razgovarali su i o stabilnosti Zapadnog Balkana koja je trenutno u opasnosti i razmenili stavove o rešavanju lokalnih tenzija kroz strateški dijalog i saradnju”, navodi se u saopštenju.

Osmani boravi u Kanadi gde prisustvuje bezbednosnom forumu u Halifaksu.

Tajni sastojak za najbolji pire krompir

Od
miki
-
0

Pire krompir je najjednostavnije životno zadovoljstvo koje nam nikada ne dosadi. Savršena je pratnja praktično svakoj hrani, a pomoću jednog trika biće ukusniji nego ikad, piše Zadovoljna.rs.

Da biste napravili najbolji mogući pire krompir, potreban vam je jedan tajni sastojak, koji ne dodajete krompiru kada ga gnječite, piše Zadovoljna.rs.

Zapravo, u pitanju je tečnost u kojoj ga kuvate.

Najbolje je da kuvate krompir u bujonu, jer će ga to ispuniti ukusom pre nego što dodate začine. Ova mala promena može da podigne celokupnu paletu ukusa vašeg pire krompira na potpuno novi nivo.

Kuvanje krompira u običnoj vodi im daje nula ukusa, a čak i slana voda može dodati samo malo, dok su temeljac ili bujon idealno rešenje.

Dok iskusni kuvari koriste ovaj trik već godinama, postao je popularan i moderan početkom 2021. godine kada je korisnica TikTok-a objavila video u kom objašnjava da je to savet njene bake.

Dok ključa, voda upija ukus svega u loncu. Korišćenje bujona za pire krompir je genijalan trik koji može poboljšati ovo omiljeno jelo mnogo bolje od dodavanja začina ili maslaca.

Fudbaleri Partizana otputovali u Estoniju na utakmicu sa Florom

Od
miki
-
0

Fudbaleri Partizana otputovali su danas u Talin, na utakmicu protiv Flore, u petom kolu Lige konferencija.Kako su saopštili crno-beli, čarter letom iz Beograda u Estoniju otputovao je 21 fudbaler.

Utakmica u Talinu igra se u četvrtak od 16.30.
Crno-beli bi pobedom osigurali plasman u nokaut fazu Lige konferencija.

Na tabeli Grupe B prvi je Gent sa 10 bodova, Partizan je drugi sa sedam, a Flora i Anortozis imaju po dva boda.

U utakmici u Beogradu, Partizan je pobedio Floru sa 2:0.

Šabić: Gradjane Srbije treba da brine budžet za 2022. i zbog načina usvajanja i zbog sadržaja

Od
miki
-
0

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je danas da budžet za 2022. koji je Skupština Srbije usvojila, treba da brine gradjane zbog načina kako je to uradjeno, kao i zbog niza elemenata njegove sadržine, poput povećanja iznosa za kazne i penale koje plaćaju državni organi.

“Skupština je vitalno važan akt za svaku državu, budžet, sa grupom pratećih akata i sa još petnestak zakona usvojila na sednici koja je trajala samo nekoliko sati, bez bilo kakve ozbiljne rasprava o smislu i opravdanosti niza budžetskih stavki. Teško da se u uporednoj parlamentarnoj praksi može naći sličan primer odnosa poslanika prema tako važnim pitanjima u toj meri neodgovoran, lišen suštine i formalizovan”, naveo je Šabić u saopštenju.
Prema njegovim rečima, pored smanjenja rashoda za obrazovanje, skromnog povećanja izdataka za zaštitu životne sredine, a značajnog povećanja za subvencije stranim investitorima, jedna od budžetskih stavki koja se odnosi na izdatke za penale i kazne je “apsurdna i krajnje zabrinjavajuća”.

“Za kazne i penale koje plaćaju državni organi u budžetu za sledeću godinu izdvojeno je čak 280 miliona evra. Ministarstvo finansija za kazne i penale potrošiće 140 miliona evra, sudovi i Ministarstvo pravde 30 miliona, MUP 10 miliona i Ministarstvo odbrane oko sedam miliona evra. Ovakvo planiranje izdataka zaslužuje pažnju i reakciju javnosti”, istakao je Šabić.

Kako je objasnio, taj iznos je “ogroman, gotovo 10 puta veći od iznosa koji su u ovu svrhu u budžetu planirani pre dolaska aktuelne vlasti”.

“To što se iz godine u godinu povećavaju rashodi za plaćanje kazni i penala ne može se dovesti u sklad sa politikantskim proklamacijama o uredjenoj državi, odgovornoj vlasti, uvodjenju reda, borbi protiv zloupotreba i korupcije. To što se stiglo do neslavnog rekorda govori o spremnosti da se nemar, nerad, neznanje, neodgovornost tolerišu, čak i stimulišu a da cenu toga plaćaju gradjani”, ocenio je Šabić.

Dodao je da je još gore što je “sasvim netransparentno šta konkretno stoji iza ovih ogromnih iznosa””.

“Zar je na primer normalno i prihvatljivo da se samo pretpostavlja ili spekuliše da je veliki deo ogromnog iznosa na računu Ministarstva finansija planiran za gubitak investicionog spora pred medjunarodnom arbitražom, a da o tom sporu javnost ne zna gotovo ništa”, zapitao se Šabić.

Podsetio je da Zakon o budžetskom sistemu “princip transparentnosti predvidja kao jedan od fundamentalnih”, što, kako je dodao, podrazumeva da su finansijske informacije dostupne na način koji omogućava delotvornu javnu provera vodjenja politike i stanja javnih finansija i da oni koji su odgovorni ne smeju da ih uskraćuju.

“I bez zakona mora biti nesporno da gradjani Srbije, koji obezbedjuju novac za funkcionisanje vlasti, imaju pravo na potpune informacije o tome kako vlast taj novac troši, a pogotovo ako ga troši u problematične svrhe koje izvesno nisu u interesu gradjana”, zaključio je Šabić.

Mali: Još 1,2 milijarde dinara za sportske klubove

Od
miki
-
0
Ministar finansija

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će sutra na sednici Vlade Srbije biti usvojena posebna uredba za finansijsku podršku sportskim organizacijama i “da će za 309 klubova, u 17 sportova, biti izdvojeno dodatnih 1,2 milijarde dinara”.

„Već naredne nedelje na račune 309 klubova u Srbiji leći će 1,2 milijarde dinara. Govorim o karateu, atletici, tekvondu, boksu, veslanju, rvanju, kajaku, plivanju, stonom tenisu, tenisu, džudou, streljaštvu, košarci, odbojci, vaterpolu, rukometu“, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

On je rekao da će svi klubovi iz prve i druge lige, i ženski i muški, dobiti novčanu pomoć od Vlade Srbije.

Mali je naveo da će za paraolimpijski sport biti izdvojeno još 20 miliona dinara.

Mali je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će od 1. januara 2022. godine za svako prvorođeno dete biti isplaćena jednokratna pomoć od 300.000 dinara.

„Povećavamo jednokratnu pomoć sa 100.000 na 300.000 dinara kako bi podstakli mlade bračne parove, mlade ljude da rađaju decu“, rekao je Mali i dodao da novi autoputevi, fabrike, nove i brze železničke pruge ne znače ništa ukoliko nemamo decu koja će se tim autoputevima i prugama voziti.

On je rekao da je, uzimajući u obzir broj prvorođene dece u Srbiji, to negde oko 5,7 milijardi dinara podrške i veće pomoći u 2022. godini.

Žena u BC-u kažnjena sa $ 5700 jer granična policija nije znala za nova pravila oko putovanja koje je izdala kanadska vlada

Od
Dara Milovanović
-
0

Marlane Jones je mislila da je radi pravu stvar kada je krenula preko granice kako bi kupila benzin u SAD-u. Umesto toga, njeno 10-minutno putovanje završilo se kaznom od 5.700 dolara i vikom kanadskih policajaca na graničnom prelazu Pacific Highway u Surrey-u, BC.

“Bila sam u suzama i uplašena. Nisam znala šta će mi se dogoditi”, rekla je ova 68-godišnjakinja.
Jones je rekla da je odlučila da se ode do Blaine-a, Washington, nakon što je videla vesti iz Ottawe, da je odobreno izuzeće ljudima iz BC-a, iz područja pogođenih poplavama da mogu ići na kratka putovanja u SAD, po benzin ili osnovne stvari bez negativnog PCR testa.
Izuzeće je uvedeno kako bi se olakšale nestašice u lancu dostave, koje su rezultat nedavnih ekstremnih padavina, koje su odsekle autoputeve i železničke pruge na jugozapadu BC-a, a mere su najavljene u nedelju, od ministra za vanredne situacije Bill Blair-a.
Ali granični agenti s kojima je Jones imala posla u ponedeljak nisu znali ništa o tome.
” Agent je bio prilično strog i rekao je da kršim zakon o karantinu jer nisam imala PCR test. Rekla sam im da je taj propis promenjen, ali oni to nisu prihvatili”, rekla je Jones .
Jones je rekla da su joj tamošnji agenti, nakon što su poslani u kancelariju, dali dve opcije: prihvatiti veliku kaznu ili se okrenuti i vratiti se u USA na PCR test i moguće čekanje na rezultate od 72 sata.

“Takođe su rekli da sam deveta osoba koju su tog jutro kaznili. Rekla sam da bi možda trebali gledati TV i videti šta se dešava.”

Blair je u utorak priznao da je došlo do zabune oko ovog izuzeća.
“Taj smer je dat graničnim službama i očigledno je bilo potrebno neko pojašnjenje. Ali to je sada dato”, rekao je on.
On je rekao da slučajeve onih koji su možda kažnjeni greškom razmatra Agencija za javno zdravlje Kanade, koja nadgleda kršenje karantina.

Kanadska agencija za granične službe (CBSA) rekla je da može postojati prelazni period koji “može dovesti do nekih nedoslednosti” kada se operativne smernice promene.

“Radimo na tome da osiguramo jasnu primenu ovoga na granici”, rekao je CBSA u izjavi za CBC News.
Džons je rekao da je iznenađujuće da granični agenti nisu znali za izuzeće, posebno zato što su tu vest novinske agencije naširoko objavile.
U međuvremenu, otišla je u sud u Surrey-u kako bi pokrenula spor oko kazne i nada se da će čuti da je kazna ukinuta.
“Niko me nije zvanično nazvao i rekao mi da mi je kazna odbijena”, rekla je. “Pretpostavljam da će dokaz doći kada odem da platim osiguranje u januaru.”

CBSA podseća ljude da se izuzeće u BC-u se ne odnosi na diskreciona, nebitna putovanja.
“To znači da će se putnici koji ulaze u SAD u svrhu kupovine neesencijalnih dobara, ili da jedu u restoranima, posete prijatelje ili prisustvuju događajima, smatrati diskrecionim i neće biti izuzeti od zahteva za molekularne [PCR] testove”, saopštila je agencija.

SERBIANNEWS/CANADA

Ništa od ambicija Liberala i o “velikom resetovanju”

Od
Dara Milovanović
-
0

Sećate li se priče o velikom resetu? Teorija, koja je dostigla svoj vrhunac pre otprilike godinu dana, bila je da Džastin Trudo & Co planiraju transformisati kanadsko društvo i ekonomiju, u najmanju ruku po dramatično socijalističkijim linijama ( nalik Skandinaviji ) ili, ako ste slušali one pesimističnije, u totalitarni pakao u kojem je privatna svojina ukinuta, a vladini snajperisti gađaju pešake koji hodaju.
Čak i ako bi ostali na skandinavskom kraju spektru ovog predviđanja, bio je besmisleno ovaj ambiciozan cilj pripisati Trudou. Parlamentarni govor u utorak je, međutim, zvučao kao povlačenje od ambicija koje su Liberali iskazivali tokom i pre izborne kampanje.
Pokrećući tu kampanju, Trudo je insistirao da je to „stvarno važan trenutak u kanadskoj istoriji” , kao najvažniji savezni izbori od 1945. (Zabavno, kada se osvrnete na izbore 1945. Liberalski slogan je pod Mackenzie Kingom bio je “nastavite graditi novi društveni poredak za Kanadu.” )
Nije to bilo samo to „najvažnije“ jer su konzervativci sa Erin O’Toole-om predstavljali sile tame, čekajući da odvuku kanadsko društvo nazad u srednji vek . Zašto bi se vrlo udobna manjinska vlada prepustila takvim zastrašujućim idejama? U najmanju ruku, implikacija je bila da su Liberali imali neku vrstu transformativne nove vizije za koju je bilo potrebno odobrenje biračkog tela, možda ne za veliki reset, ali barem nešto poput “ponovo izgraditi bolje”.

Očigledno da se to nije dogodilo. Stari specifični prioriteti su novi specifični prioriteti: 1) otežati život jezičkim manjinama u Kvebeku “jačanjem” zakona o službenim jezicima; 2) pretvaranje “web divova” u de facto vladine cenzore “štetnog onlajn sadržaja”; 3) „završetak zabrane konverzione terapije“, što zapravo neće zabraniti konverzionu terapiju za odrasle osobe koje pristanu; 4)  borba protiv vatrenog oružja “obaveznim otkupom zabranjenog oružja u stilu napada”.
5) Dnevna i zdravstvena nega ostaju primarne oblasti fokusa. Sveobuhvatni ciljevi i dalje uključuju borbu protiv klimatskih promena i pomirenje s autohtonim narodima.

Parlamentarni govori retko su uzbudljivi ili puni iznenađenja, ali govori prate tako besmislene vežbe, kao što su savezni izbori ovog 20. septembra. I dok se od tada dogodilo mnogo toga, nema dokaza da je u Otavi proisteklo blistavo novo razmišljanje kako bi se to pozabavilo.
Ako se iza kulisa u Otavi događa bilo kakvo ponovno razmatranje kinesko-kanadskih odnosa, o tome se užasno ćuti. Nedavno obećanje novopečene ministarke spoljnih poslova Mélanie Joly, da će se prema međunarodnim odnosima Kanade odnositi sa „odvažnošću“ možda je zvučalo dobro liberalima u stranci, a mnogima će to zvučati kao tradicionalna predanost Kanade suprotnom: hvalisavom jeftinom oprezu.
Liberali nastavljaju sa svojim detinjastim napadima na nevakcinisane konzervativce, a presednik Parlamnenta Mark Holland igra glavnog tužioca. Nakon što je uspostavio različite obaveznosti oko vakcinaciju, uključujući i Parlament preko odbora za unutrašnju ekonomiju, i nakon što je insistirao na tome da će medicinska izuzeća biti vrlo teško dobiti, Holland sada krivi konzervativce, što imaju više od jednog poslanika sa medicinsko izuzeće.

“Statistički je malo verovatno” da će više od jednog poslanika zahtevati izuzeće, tvrdi Holland, na osnovu smernica glavnog službenika za javno zdravstvo Ontarija dr. Kierana Moorea, koji veruje da je “otprilike jedan do pet na 100.000 ljudi” zaista imaju potrebu za izuzeće. Naravno, po istoj logici bilo je malo neverovatno kako su Liberali nedavno dali izuzeće jednom nevakcinisanom poslaniku. Ko je to bio? Šta se promenilo? Zašto poslanici konzervativaca ne bi mogli biti u istoj situaciji? Nije nam dozvoljeno da pitamo.
Liberali žele da do Božića učine nezakonitim ” pristup nevakcinisanim bilo kojoj zgradi koja pruža zdravstvene usluge, uključujući bolnice, klinike za vakcine, centre za testiranje,i apoteke“. I ako bi bilo koji konzervativac pitao zašto je to potrebno, ili zašto bi policija sprovodila ovaj zakon, Holland koji se zaklinje da će sprovesti Liberalsku agendu kroz parlament, a bez sumnje će ih optužiti da su anti-vakseri.

Status quo se oseća svuda, u osnovi. A moglo bi biti i gore: Kanađani nisu mnogo skloni revoluciji. Ali moglo bi biti i mnogo bolje. I treba se zapitati koliko radosti navodno transformativni političar kao što je Trudo može imati sa ovoj agendom.

SERBIANNEWS/CANADA

MINI PAVLOVE

Od
miki
-
0
MILIN KUVAR

3 belanceta, Premia domaća jaja
150 g Premia šećera
1 kašičica limunovog soka
1 kašičica gustina

Fil:
250 g maskarpone sira
100 ml slatke pavlake
80 g Premia šećera u prahu

Dodatno:
Premia ekstra džem od šumskog voća
Sveža nana, Maxi pijaca

Priprema:

Rernu zagrejte na 130 stepeni, a pleh obložite papirom za pečenje. Belanca penasto umutite mikserom a zatim postepeno dodajte šećer i mutite dok ne dobijete sjajnu i glatku teksturu. Dodajte gustin i limunov sok, pa ponovo mutite minut-dva da se sve sjedini. Sipajte smesu u špric kesu sa okruglim nastavkom i istisnite male puslice. Vrhom kašičice napravite malo udubljenje u svakoj. Stavite u rernu i pecite 1 sat. Ispečene puslice ohladite.

Pripremite fil tako što ćete maskarpone razmutiti sa šećerom u prahu pa dodati slatku pavlaku i sjediniti u fil. Stavite u dresir kesu sa zvezdastim nastavkom. Na puslice stavite po malo džema koji ste prethodno malo izmešali da postane mekši. Najlakše je da stavite u dresir kesu i tako istisnete. Preko stavite fil od maskarpone sira pa ukrasite listićima nane ili nekon drugom dekoracijom po vašoj volji.

Servirajte ove kolačiće neposredno nakon filovanja, da biste u njima uživali na pravi način, dok su puslice još uvek hrskave i lepe.

28 filmskih zanimljivosti o filmu ”Ko to tamo peva”

Od
miki
-
1

U narednim redovima donosimo vam (filmske) zanimljivosti, odnosno neke stvari za koje verovatno niste ni znali o kultnom jugoslovenskom filmu “Ko to tamo peva”!. ….

Na samom početku da vam kažemo da je u beogradskom bioskopu Kozara, 3. oktobra 1980. godine, ovaj film imao premijeru, film uz koji i dan danas se smeju i mlađe i starije generacije…

Da ne bi dalje dužili pred vama je 28 filmskih zanimljivosti o yu filmu “Ko to tamo peva” :

1. Prvobitno je zamišljeno da to bude savremena priča, TV drama od pedesetak minuta. Odigrava se u autobusu GSP-a, a glavni lik bio je starac koji je krenuo da poseti sina koji služi vojsku u Beogradu.

2. U prvoj verziji dramu je trebalo da režira Goran Paskaljević, koji je odustao da bi počeo snimanje filma “Zemaljski dani teku”.

3. Tada mladi reditelj i slikar Slobodan Šijan je predložio da se scenario promeni i da se umesto televizijskog snimi bioskopski film, na šta je Dušan Kovačević rado pristao.

4. Direktor filma bio je Nikola Popović, koji je ranije radio ogromne partizanske spektakle, poput “Bitke na Neretvi”. On je najviše zaslužan što je “Ko to tamo peva” uprkos početnom odlaganju uopšte i snimljen.

5. Kako se Televizija Beograd nije bavila snimanjem filmova namenjenih bioskopu, morao je da se traži drugi producent. Krenulo je jurcanje okolo po filmskim preduzećima, da bi na kraju iza filma u nastanku stao tada moćni “Centar film”.

6. Glavna uloga bila je namenjena Miji Aleksiću, koji je prvog dana snimanja obavestio redakciju Dramskog programa da se ne oseća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano.

7. Snimanje je počelo 4. aprila 1980. i što je prava retkost – sve je išlo redom, od početne pesme, pa nadalje. To je bilo bitno za glumce, koji onda mogu prirodno da razvijaju likove, da vide šta je njihov partner uradio u prethodnoj sceni, pa da se onda ravnaju po tome.

8. Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno.

9. Nisu koristili reflektore, pa je ceo film je u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.

10. Ekipa se za snimanje okupljala svakog jutra oko 5 sati, ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu.

11. Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao “težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije”, ispostavilo se da je Vuisić svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan.

12. Čuveni predeo “negde u Srbiji” glumila je Deliblatska peščara.

13. Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček.

14. Dragan Nikolić kao šlager-pevač nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, i da je sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.

15. Čiču Stanojla Milenkovića, limara iz okoline Svilajnca, a ovde u ulozi orača državnog druma, Šijan je pronašao 1978. tokom audicija za naturščike za TV film “Najlepša soba”. Kasnije je priznao da mu je bila urnebesno smešna kombinacija kromanjonske face i izuzetne inteligencije.

16. Izrazito visok momak koji buši gume autobusa je Milovan Tasić – Tasa (214 cm), traktorista iz Inđije i član šampionske generacije KK Radnički sa Crvenog krsta (1973.)
{loadmoduleid 719}
17. Umesto Pavla Vuisića čiču (koji dolazi da poseti sina) je na kraju glumio Mića Tomić.

18. U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. U vezi s njom postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, onda da baba u stvari pazi na prasiće, do toga da je u pitanju maskirani Predrag Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla.

19. Jednog od dvojice muzičara, Miodraga Kostića, Šijan je sreo na vojnoj vežbi na radaru iznad Ralje. Mića je svirao na koncertu priređenom da zabavi vojsku, a kada je pao na kolena, pred Usnijom Redžepovom, sa sve harmonikom, Šijan je to zapamtio. Godinama posle potražio ga je i ponudio mu ulogu.

20. Mlađeg muzičara glumio je tada 11-godišnji Nenad Kostić, Mićin rođak. On nikako nije uspevao da nauči da svira drombulje, pa je snimano na plejbek. Nenad danas vozi autobus na liniji 17.

21. U završnim scenama, kada putnici optuže muzikante da su čiči ukrali novčanik, pa svi krenu da ih biju, Šijan je tražio krupan plan. To će reći da je Bata stvarno morao da ošamari malog glumca. Zveknuo mu je toliko jaku šamarčunu da je Nenadu “zazvonilo” u ušima, a na oči odmah udarile suze. Pobegao je iz autobusa čak do Pančeva. Tamo se negde sakrio, a ekipa ga je ceo dan tražila. Kada su ga konačno našli, uz preklinjanje da se vrati da završe film, Bata mu je doneo najveću bombonjeru koja je mogla da se kupi, i čvrsto obećao da više neće da ga bije.

Pročitajte još…  Kratke zanimljivosti o mostovima i jezerima
22. Pre početka snimanja ekipa je dobila modernu kameru, tek nabavljenu za “Filmske novosti”, a za pratnju poseta Josipa Broza Tita svetu. Kamera je dobro radila posao, sve negde do 25. aprila. Tog dana snimala se scena u kojoj Bata Stojković juri zeca, takozvana “Pustite mene, ja sam brži i spretniji”. Odjednom, na setu su se pojavila trojica ljudi u civilu, pokazala legitimacije i uzela kameru. Niko nije smeo da pita za razlog, samo su nastavili da snimaju starim kamerama, od kojih je jedna bila veličine ormana.

23. Scenograf Veljko Despotović je autobus za snimanje našao u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film “Doviđenja u sledećem ratu”. Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe.

24. Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.
{loadmoduleid 719}
25. Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od kultnih.

26. Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.

27. Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu “Kozara”, koji danas više ne postoji. Film je odmah prevazišao sva očekivanja. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine, kao posle veća. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.

28. Iako su na setu dali sve od sebe, neki od glumaca su kasnije priznali da su bili ubeđeni da tada snimaju svoj najgori film. Pitali su se čemu to mlataranje po pustari, ko će to da gleda. Jedini je Pavle Vuisić verovao u film i potpuno mu se posvetio.

1...1.0281.0291.030...1.535Stranica 1.029 od ukupno 1.535

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković