Potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u registru „Ne zovi”

Primena novog Zakona o zaštiti potrošača počinje 20. decembra, a najveća novina koju donosi jeste Registar „Ne zovi” preko kojeg će svi potrošači, koji ne žele da im se roba ili usluge nude preko fiksnog ili mobilnog telefona, moći da zaustave takvu  dosadašnju praksu trgovaca.

To je za Tanjug rekla pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Višnja Rakić i dodala da je ovaj Registar uveden upravo zbog čestih žalbi građana na „nasrtljive trgovce” koji ih često zovu u popodnevnim i večernjim satima i nude neke proizvode.

„Uvođenje Registra ,Ne zoviʼ biće za naše potrošače veliki spas. Potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u Registru. Potrošač će popuniti jedan obrazac, koji će mobilni operator proslediti RATEL-u koji vodi evidenciju tih telefona koji ne žele da budu pozivani”, objasnila je Rakićeva.

Ističe da će ubuduće trgovac, pre nego što krene sa svojom komercijalnom porukom i pozivanjem potrošača, biti u obavezi da uđe na sajt RATEL-a i da pogleda da li se na tom spisku nalazi telefon koji on želi da pozove.

„Ukoliko se broj nalazi u Registru, a trgovac ga pozove, biće u prekršaju”, rekla je Rakićeva.

Govoreći o ostalim novinama iz Zakona o zaštiti potrošača, Rakićeva je navela za Tanjug da je jedna od njih i uvođenje prekršajnih naloga koji će, kako je objasnila, rasteretiti sudove, a potrošačima omogućiti da lakše ostvare svoja prava.

Navela je da to u praksi znači da će inspektor moći na licu mesta da napiše prekršajni nalog ukoliko utvrdi nepravilnost kod trgovca.

Rakićeva kaže da je prekršajni nalog predviđen za 33 prekršaja, kao i da su svi ti prekršaji u fiksnom iznosu, te tako za pravno lice iznosi 50.000 dinara, za preduzetnika 30.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara.

„Ukoliko inspektor utvrdi nepravilnost kod trgovca i trgovac prihvati da je stvarno u prekršaju, inspektor mu ponudi da preko prekršajnog naloga uplati pola iznosa u određenom roku, a taj rok je osam dana i ta kazna je onda prepolovljena”, navela je Rakićeva.

Dodaje da ukoliko ne plati u roku od osam dana, da će inspektor pokrenuti prekršajni postupak.

Rakićeva navodi Zakon o zaštiti potrošača predviđa visoke kazne za određen prekršaje, te se tako one za pravna lica kreću od 300.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.

Predstavnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Nikica Jovanović kaže da ta organizacija smatra da novi zakon donosi niz novina koji će doprineti boljoj i efikasnoj zaštiti potrošača.

Ona je pozdravila donošenje Registra „Ne zovi”, jer će se na taj način, kako kaže, „stati na put” telefonskim pozivima trgovaca koji na taj način nude robu i usluge.

„To je bila česta prijava potrošača, pogotovo kada su uznemiravani čestim pozivima na fiksni telefon, neretko i na mobilni telefon. Do sada su bili pokretani prekršajni postupci, ali mislimo da sistem kažnjavanja u ovom smislu nije bio dovoljno efikasan, jer je mnogo toga na sudu zastarevalo”, objasnila je Jovanovićeva u izjavi za Tanjug.

U tom smislu, pozdravila je i usvajanje prekršajnog naloga u okviru novog zakona, dodajući da podrazumeva da će za neke prekršaje koji su odmah vidljivi, tržišni inspektor moći da izrekne kaznu koja je automatski naplativa i da nije neophodno dalje opterećivati sudstvo i pokretati prekršajni postupak.

Jovanovićeva je ukazala da su novina i postupci vansudskog rešavanja sporova, odnosno medijacija, koja je, kako je objasnila, postojala i pre donošenja novog zakona, ali ne u formi da je bila obavezujuća za trgovca.

„Potrošač koji smatra da je oštećen tokom reklamacionog postupka, odnosno odbije mu se reklamacija i ne reši svoj spor sa trgovcem, od sada će trgovac biti u obavezi da prisustvuje medijaciji ukoliko potrošač to zahteva”, navela je Jovanovićeva.

Ističe da NOPS smatra da je ta novina dobar korak, ali da čeka da prođe određeni vremenski period kako bi videli koliko će ta novina biti efikasna u praksi i da li će doprineti tome da se smanje sudski postupci i da se dosta toga reši vansudskim putem.

Jovanovićeva navodi da je u okviru novog zakona novina i to što će za sve usluge čija je cena veća od 5.000 dinara izdavati predračun.

Dodaje da se to naročito odnosi na majstore koji vrlo često za obavljanje neke usluge ne daju cenu unapred, a kada obave posao kažu cenu koja bude prilično visoka, te je izdavanje predračuna još jedan vid zaštite potrošača.

Jedina primedba NOPS-a je što i dalje nema kolektivne tužbe koja se tiče Zakona o parničnom postupku, kaže Jovanovićeva.

„Kolektivna tužba se koristi i u okviru Evropske unije, mi je nemamo, i mislimo da bi ona značajno doprinela zaštiti potrošača, jer bi u određenom broju slučajeva potrošači mogli biti obeštećeni, a ne kao što je sada situacija da kada dođe do povrede kolektivnog interesa, trgovci budu sankcionisani i kažnjeni, a potrošači se ne obeštete”, rekla je ona.

Dodaje da bi se kolektivna tužba odnosila na situacije kada je veći broj potrošača povređen i tada bi NOPS, ukoliko bi bio izabran prema određenim kriterijumima, mogao da zastupa potrošače i da ih pred sudom zaštiti na bolji i efikasniji način, a ne da se pokreću pojedinačni sporovi.

„Kada bismo imali kolektivnu tužbu, mogli bismo da kažemo da imamo jedan zaokružen sistem zaštite potrošača”, naglašava Jovanovićeva.

Pomoćnica ministra Višnja Rakić kaže da NOPS često insistira na kolektivnoj tužbi i dodaje da Ministarstvo trgovine nema ništa protiv uvođenja kolektivne tužbe, ali da o tome odlučuje Ministarstvo pravde.