Trebinje najbolje mjesto za život nakon odlaska u penziju

-

29. decembar 2021. | 12:05

Od oktobra prošle godine u Srbiju se iz inostranstva vratilo 92.300 građana, a većina su visokobrazovani, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić na četvrtoj godišnjoj konferenciji “Talenti na vezi 4.0”.Premijerka je iznela procenu programa “Tačka povratka”, a na osnovu podataka tima UNDP-a koji, kako je objašnjeno, na neformalan način, kroz Fejsbukov algoritam za oglašavanje prati migracije, odnosno neto razliku između priliva i odliva iz zemlje.

Brnabićeva je ukazala da istovremeno i dalje postoji problem sa niskokvalifikovanom radnom snagom u sektorima kao što su vozači, električari i varioci, koji odlaze trbuhom za kruhom u zemlje Zapadne Evrope.

“Sada gledamo kako da i taj problem rešimo, da oni ostaju i vraćaju se u Srbiju, što verujem da ćemo uspeti kako naš ekonomski rast bude sve dinamičniji i kako imamo sve više stranih i domaćih investitora”, rekla je Brnabić.

Istakla je da se svake godine sve više građana vraća u Srbiju i da je prema istraživanju Bečkog instituta za međunarodne odnose od 2015. do 2019. godine Srbija uspela da preokrene trend odliva mozgova.

“Umesto odliva imali smo neto priliv i to visokokvalifikivanih povratnika svih starosnih kategorija, a pre svega u starosnoj grupi od 24 do 29 godina. To je prava revolucija, to je najbolja garancija za prosperitetnu i bolju budućnost i kvalitetniji život u Srbiji”, rekla je premijerka na onlajn konferenciji na kojoj je odgovarala na pitanja građana koji su doneli odluku da se vrate u Srbiju ili razmišljaju o povratku.

Navela je da je mnogo razloga što je sve više povratnika iz dijaspore, ističući, pre svega, to što je Srbija pokazala da ume da se nosi sa kriznim situacijama, kao i da je u 2019. godini privreda Srbije imala najmanji pad u Evropi.

“Ove godine naš ekonomski rast će biti značajno iznad sedam odsto, što je malo ko očekivao”, rekla je premijerka.

Istakla je da je u poslednjih pet godina mnogo toga urađeno u digitalizaciji, a da je sledeći korak investiranje u razvoj veštačke inteligencije, podsetivši da je u Srbiji osnovan Institut za razvoj veštačke inteligencije.

Naglasila je i važnost investiranja u biomedicinu i biotehnologiju, navodeći da je nedavno otvoren Centar za sekvenciranje genoma.

“Pravo je vreme vratiti se u Srbiju i učestvovati u njenom razvoju i pravljenju jedne drugačije budućnosti”, poručila je premijerka.

Na pitanje kakva je situacija za građane iz društvenog sektora koji bi se vratili u zemlju, Brnbićeva je rekla da se osim investiranja u informacione tehnologije u svim oblastima, ulaže i u kulturu i društveno-humanističke nauke kao sve važniji pravac razvoja.

“U 21. veku mnogo toga će biti automatizovano, ali ideje i kreativnost neće moći da se automatizuju, zemlje koje budu investirale u ideje biće konkurentnije i mnogo bolje za život”, rekla je Brnabićeva.

Dodala je da će iz Fonda za nauku, koji je osnovan 2019. godine, značajna sredstva biti investirana u društveno-humanističke nauke, podsetivši da će Fakultet muzičkih umetnosti prvi put dobiti svoju zgradu.

Brnabićeva je dodala da se nada da će izgradnja te zgrade početi sledeće godine.

Istakla je da se dodatno ulaže u infrastruktruru i najavila da će u 2022. početi izgradnja naučno-tehnoloških parkova u Kruševcu i Kragujevcu i dodatne zgrade Naučno-tehnološkog parka u Beogradu.

Na pitanje kako vidi odnos matice i dijaspore za pet godina, Brnabićeva je istakla da očekuje da će do 2026. Srbija biti etablirana kao zemlja novih tehnologija čija se privreda bazira na znanju, kreativnosti i idejama, kao i da će to uticati na odnos sa dijasporom.

“To će doneti novi kvalitet života, ako sve to uspemo, imaćemo drugačiju komunikaciju sa našom dijasporom i verujem da će mnogi odlučiti da se vrate, kao i da će mnogo stranaca doći da živi i radi u Srbiji”, zaključila je Brnabićeva.

Mladi se ljudi sele u Novu Škotsku a broj stanovnika je premašio 1 milion

Od

-

29. decembar 2021. | 06:24

Plima promena zahvatila je Novu Škotsku, ove godine se u ovu pomorsku provinciju preselilo više mladih ljudi ikada, a ukupna populacija prvi put premašila milion ljudi.

Tokom drugog tromesečja ove godine, Nova Škotska je zabeležila drugi najveći rast broja stanovnika u zemlji, sa međuprovincijskom migracijom od 4.678 ljudi, ispred je samo Britanska Kolumbija, prema statističkom zavodu Kanade.
Statistika pokazuje da su tri najveće starosne grupe međuprovincijskih migracije bili ljudi 20-24, 25-29 i 30-34 godine između decembra 2020 i decembra 2021. godine.
Te starosne grupe su činile oko 41 % ljudi koji su se doselili u pokrajinu u tom vremenskom periodu.
Rebekah Young, direktorka fiskalne i pokrajinske ekonomije u Scotiabank-u, nazvala je te brojke “bez presedana”.

Odliv ljudi iz Ontarija
Iako je COVID-19 verovatno ubrzao planove ljudi da dođu ili se vrate kući u Novu Škotsku, Young je rekao da je to trend koji je prethodio pandemiji, podržan snagom rastuće ekonomije pokrajine.
“Videli smo ljude koji su mogli dobiti posao ovde”, rekla je ona, dodajući da mnogi imaju veze sa regionom, a neke privlači kvalitet života i čini se da puštaju korene.
“Ali videli smo i stvari poput rada od kuće, koje omogućavaju ljudima da dođu sa svojim poslom ovde.”
Broj ljudi koji su došli u provinciju iz Ontarija bio je posebno visok – 9.970 ljudi između decembra 2020 i decembra 2021. Mnogi su čak kupili kuće, a da ih nikada nisu ni videli.
Nova Škotska doživljava procvat tržišta nekretnina sa kupcima izvan provincije koji kupuju kuće na neviđeno.
Honeidah Windross, 37, jedna je od takvih pridošlica. Windross, njen suprug i njihova trogodišnja kćerka nedavno su se preselili u malu ruralnu zajednicu Center Burlington, NS, iz Bramptona, ON. Windross je poreklom sa Mauricijusa, malog tropskog ostrva u Indijskom okeanu. Rekla je da je Nova Škotska podseća na njenu domovinu, samo bez snega.
“Osećam se kao da pripadam ovde i da mi je suđeno da budem ovde”, rekla je Windross u nedavnom telefonskom intervjuu.
“Ljudi su tako ljubazni. Nije kao u gradu u kojem ne poznajete ni svoje komšije. Ovde stalno viđate iste ljude, tako da se sprijateljite, a oni su od pomoći.”
Ona je rekla da su pristupačnost cena nekretnina i život u blizini okeana velika prednost. Njen muž koji je poreklom iz Newfoundlanda takođe je želeo seoski način života.

“Mi nismo baš ljudi iz grada. Volimo svoj prostor. Tako smo odrasli “, rekla je ona dodajući da uživa u obilasku pijace i kupovini domaćih proizvoda.
Windross je rekla da kompanija za koju su ona i njen suprug radili u Ontariju ima kancelariju u Halifaxu, pa su tako mogli da prebace i zadrže posao.

Halifax raste rekordnom brzinom

Glavni grad Nove Škotske takođe doživljava najveći rast u svojoj 272-godišnjoj istoriji.
Između jula 2020. i jula 2021., grad Halifax povećao je broj stanovnika za 11.394, čime je ukupna populacija iznosi oko 460.000 stanovnika.
Wendy Luther, predsednica i izvršna direktorka Halifax Partnershipa, rekla je da je kvalitet života u gradu i ravnoteža između urbanih, prigradskih i ruralnih sadržaja ono što pomaže privlačenju većeg broja mladih ljudi u regiju.
Ali ona je rekla da je sada izazov napraviti značajna ulaganja u stanovanje, zeleni transport i infrastrukturu kako bi se podržao taj rast i zadržali ljudi koji su odlučili da se presele ovde, od kojih mnogi pridaju veliku važnost održivosti.
Luther je rekao da njena organizacija ne predviđa usporavanje trenda.
“Ljudi koji dolaze ovde, doživljavaju sve što Halifax može ponuditi, i stvaraju više prilika za druge i ohrabruju svoje prijatelje i porodicu da također razmotre Halifax kao opciju”, rekla je.
“Sada je dobro vreme za Halifax.”

Izazovi pred nama

Imigracija je bila u zastoju tokom većeg dela pandemije, ali se očekuje da će dodatno podstaknuti rast stanovništva jer se stvari vraćaju polako u normalu.
Imigracija se reklamira kao glavni pokretač plana pokrajinske progresivne konzervativne vlade, da dostigne dva miliona stanovnika do 2060. godine.
Ali kako pokrajina raste, raste i pritisak na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i stanovanje, svi sektori koji se već suočavaju sa svojim izazovima.
To uključuje prenatrpanost škola, liste čekanja za porodične doktore i ordinacije, te stambenu krizu u celoj pokrajini.
Ministarka rada i imigracije Jill Balser rekla je posebno kada je reč o stanovanju da je deo vladinog plana privlačenje kvalifikovane radne snage kako bi se pomoglo u izgradnji većeg stambenog fonda.
“Zaista je važno da mladi ljudi čuju tu poruku, da ima posla, da imamo odličan kvalitet života, a želimo i da se ljudi ovde dosele”, rekla je Balser.
Ona je rekla da će nedavne promene tokova imigracije takođe pomoći privlačenju više zdravstvenih radnika, uključujući medicinske sestre, porodične lekare i pomoćnike za negu.

“Trebamo da dovedemo ljude ovde da pomognu, a to je upravo ono što nam je trenutno potrebno”, rekao je Balser.
U međuvremenu, Young je rekla da će prilagođavanje inflaciji, uključujući rastuće cene stanovanja, takođe biti izazov u narednim danima.

SERBIANNEWS/CANADA

Leonardo DiCaprio kaže da je govor iz filma ” Don’t look up “došao iz spoznaje da se svet raspada’

Od

-

29. decembar 2021. | 05:58

Leonardo DiKaprio je poznat po tome što je otvoreni borac za zaštitu životne sredine i strastveni borac za klimatske promene. No, iako se pojavljivao u dokumentarcima, prisustvovao konferencijama i donirao svoje vreme i novac u brojne dobrotvorne svrhe, nije uspeo pronaći film koji bi se direktno bavio planetarnim pitanjima.
Zatim je započeo saradnju sa piscom-rediteljom Adamom McKay-om (The Big Short, Vice) sa Don’t Look Up, u mračnoj komediji o smrtonosnoj kometi koja se uputila ka Zemlji.
„Adam je stvorio ovaj film, koji je o klimatskoj krizi, ali je stvorio osećaj hitnosti time što je napravio film o kometi koja će udariti Zemlju za šest meseci i, kako je nauka postala politizovana“, govorio je DiCaprio tokom virtuelne konferencije za novinare ranije ovog meseca.

Prikazujući se najpre u bioskopima i sada dostupan na Netflixu, Don’t Look Up satirično prikazuje kako mediji i političari tretiraju klimatska pitanja. Zajedno sa dobitnicom Oscara Jennifer Lawrence koja glumi studentkinju Kate Dibiasky, DiCaprio glumi dr. Randall Mindy-ja, astronoma koji pokušava upozoriti planetu na predstojeću katastrofu samo da bi otkrio da nikoga nije briga.
Dok se čovečanstvo suočava s neizbežnom propašću, par razgovara sa političarima (predvođenim predsednicom Dženi Orlean inspirisanom Trampom- Meryl Streep), pohlepnim tehnološkim mogulom (Mark Rylance) i društvenom ravnodušnošću koju oličavaju dva voditelja na TV-u(Cate Blanchett i Tyler Perry).

DiCaprio, koji priznaje da je pomalo uplašen ” jer sat apsolutno otkucava”, rekao je da mu se film dopao, jer baca pozitivno svetlo na naučnike.

„Bio sam zahvalan što sam igrao osobu koji podseća na mnoge u naučnoj zajednici, a posebno na klimatske naučnike koji su pokušavali da prenesu hitnost ovog pitanja i osećaju se kao da su uvek na poslednjoj stranici novina”, rekao je oskarovac.
Debate o COVID-u i vakcinama dovele su do “potpuno novog naučnog argumenta koji se odvija”, dodao je da je Don’t Look Up “tako važan film da biste svi vi bili deo u ovom konkretnom trenutku”.
McKay — koji je započeo svoju karijeru kao pisac u emisiji Saturday Night Live pre nego što je prešao na filmove poput Anchorman, Talladega Nights i Step Brothers rekao je za Sun da se DiCapriju svidela ideja da ispriča priču koja rešava klimatsku krizu na jedinstven način.
“Video je ono što sam ja video, a to je: ne pričaju se priče o klimatskim promenama, priča se o nečemu što je prikrivena alegorija za klimatsku krizu i puštate publiku da se smeje”, rekao je.
„Već decenijama tražim film na ovu temu“, nastavio je Dikaprio. “Adam je zaista pogodio ovom naracijom. Ovakvi umetnici su potrebni da promene narativ i kreiraju razgovor.”
U jednoj od scena filma, DiCaprio kanališe scenu Petera Fincha “Ljut sam kao pakao” filma iz 1976. dok on pokušava da alarmira pretnju izumiranja koja juri prema Zemlji. To je govor, rekao je McKay, koji su iznova pisali uz doprinos Amy Mainzer, jedne od NASA-inih vodećih lovaca na asteroide.

“Pokušali smo to učiniti jednostavnim i sirovim i vratiti se ideji da se samo ljudi izražavaju”, rekao je McKay.

DiCaprio je dodao: “Radili smo na tom govoru verovatno 50 puta zajedno. I ono što sam zaista želeo je pokušati artikulisati frustraciju naučne zajednice. Kada neko sedi na propovedaonici i govori istinu.

„Zato smo mnogo radili zajedno na pokušaju da shvatimo frustraciju naučne zajednice i kako bi se neko shvatio da se svet raspada“, rekao je Di Kaprio.

SERBIANNEWS/CANADA

Ontario uvrstio jeftin antidepresiv na listu za lečenje od kovida

Od

-

29. decembar 2021. | 05:29

Provincija Ontario prva je u Kanadi, a verovatno trenutno i jedina na svetu, koja je preporučila jeftin i dobro poznati antidepresiv fluvoksamin za lečenje pacijenata obolelih od blagog oblika kovida, koji su u opasnosti od pogoršanja bolesti koje bi zahtevalo bolničko lečenje.

Gotovo istovremeno, Univerzitet Džon Hopkins iz Baltimora u SAD, uključilo je fluvoksamin u svoje smernice za lečenje pacijenata sa lakšom kliničkom slikom. Preporučuje se uzimanje u roku od sedam dana od pojave prvih simptoma pod uslovom da pacijentkinja nije u trećem tromesečju trudnoće.

Profesor iz Hrvatske Robert Likić spomenuo je fluvoksamin kao lek koji ima terapijskog potencijala u lečenju kovida. Rekao je i kako taj stari lek spada u grupu antidepresiva i deluje inhibicijom ponovne aktivacije serotonina (SSRI).

Likić je istakao i kako je veliko istraživanje iz Francuske pokazalo da primena SSRI-a deluje protektivno kod kovida. Hipoteza povoljnog učinka SSRI kod koronavirusa bazira se na njihovoj aktivaciji sigma1 receptora (S1R), koji je zadužen za regulaciju produkcije citokina u ćelijama. Likić je tada kazao: “Fluvoksamin je jaki S1R agonist, te njegovim vezanjem na ovaj receptor, dolazi do smanjenja sinteze citokina i na taj način se sprečava nastanak citokinske oluje. U dvostruko slepom kliničkom istraživanju koje je krajem prošle godine objavljeno u vrhunskom naučnom časopisu JAMA, Journal of the American Medical Association, u grupi od 80 pacijenata s kovidom, koji su odmah po dijagnozi kroz 14 dana uzimali fluvoksamin, ni kod jednog nije nastupilo pogoršanje kliničkog stanja koje bi zahtevalo bolničko ili intenzivno lečenje. U kontrolnoj grupi, u 6 od 72 pacijenta razvilo se kliničko pogoršanje, što je bila razlika, koja je govorila u prilog i protektivnog učinka fluvoksamina kod infekcije sa SARS-CoV-2.

Dakle, profesor Likić je upozorio na moguću delotvornost fluvoksamina, koji je selektivni inhibitor ponovne aktivacije serotonina (SSRI), antidepresiv koji se obično koristi za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnih poremećaja. Takođe profesor Likić je na portalu naučnog časopisa British Journal of Clinical Pharmacology objavio preliminarnu verziju istraživanja o delotvornosti leka fluvoksamin u lečenju bolesnika zaraženih kovidom.

Rusija uspešno testirala raketu nove generacije Angara

Od

-

28. decembar 2021. | 07:38

Rusija je izvela uspešno lansiranje rakete nove generacije Angara, objavila je svemirska agencija Roskosmos.

Raketa Angara-A5 poletela je sinoć sa vojnog kosmodroma Peseck na severu zemlje, navela je agencija Roskosmos u saopštenju.

Šef Roskosmosa Dmitri Rogozin je preko Tvitera objavio da je lansiranje bilo uspešno.

To je od 2014. godine, treće probno lansiranje rakete Angara, koja je razvijena u okviru programa namenjenog da zameni zastarele rakete nosače Proton čija tehnologija datira iz 1960-ih.

Angara, koja je dobila ime po reci u Sibiru, koristi čistiju tehnologiju i kerozinsko-kiseoničke raketne motore, koji mnogo manje zagadjuju nego oni s gorivom za pokretanje raketa Proton.

Medjutim, program čija ideja potiče iz 1990-ih, ipak kasni i nisu ispunjeni rokovi koji su postavljeni kada je izvršena prva proba, 2014. godine.

Ruski svemirski sektor je od raspada Sovjetskog Saveza pogodjen nizom skandala oko koprupcije, budžetskim rezovima, kašnjenjima i neprijatnim tehničkim incidentima.

Taj sektor poslednjih meseci nastoji da pokaže bolje lice, objavljujući, izmedju ostalog, planove o ambicioznom svemirskom turizmu, poput nedavnog slanja japanskog milijardera u orbitu.

Kako izaći na kraj sa negativnim ljudima?

Od

-

28. decembar 2021. | 07:29

Beautiful girl of city Helsinki smiling, Helsinki Cathedral on the background and it's a sunny summer day, Image: 152646254, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Profimedia, Alamy

Ako želimo, možemo zadržati pozitivno stanje duha, čak i kada smo prisiljeni da budemo okruženi negativnim osobama, bilo na poslu, bilo u porodici ili u drugim situacijama u kojima ih ne možemo izbeći. U redovima koji slede, otkrijte šta možete uraditi po tom pitanju.

1. Zaštitite sebe

Bez obzira na to šta drugi rade, uvek možete kontrolisati svoja osećanja i ponašanje. Možete se zapitati kako reagujete u datoj situaciji i šta možete da promenite. Ne možete uticati na reakcije drugih, ali možete na svoj odgovor i pažnju. Svako je odgovoran za sebe. Zlikovac ionako sebi nanosi štetu. Ali, trudite se da se ogradite od te priče. Možete, na primer, prizivati scenario u kome ga nema.

2. Oživite ljubav

Možda vam u tom trenutku pomogne da se prisetite nečega što vas uviek smiruje, bilo da je to pomisao na dete, ljubimca, voljenu osobu, nešto što volite… Osetite tu ljubav i pozitivne vibracije koje niko ne može da vam uskrati.

3. Odgovorite na lep način

Još jedna sjajna taktika za suočavanje s teškim ljudima je taktika obrnute reakcije. Kada se neko ponaša negativno, pokušajte učiniti upravo suprotno. Ako je netko pesimističan, budite optimistični. Ako netko viče, govorite mirno. Ako vas netko kritikuje, vi ga hvalite. Ako neko deluje s mržnjom, vi odgovorite ljubavlju. Ako vas neko preko gleda, vi mu se ljubazno nasmešite. Što pozitivnije odreagujete, osećaćete se bolje.

4. Ne primajte k srcu

Kad god je neko negativan, setite se da ta osoba može imati vrlo loš dan, da prolazi kroz teško razdoblje u životu, ili da može nositi ogromnu količinu stresa i tuge. Ne znate šta se događa s njom. Stoga je vrlo važno da njenu reakciju ne shvatate previše lično.

Đoković nije otkazao učešće na ATP kupu u Sidneju

Od

-

28. decembar 2021. | 07:25

Najbolji teniser sveta Novak Đoković nije otkazao učešće na ATP kupu u Sidneju, saopštili su danas organizatori, a prema nezvaničnim informacijama skoro je izvesno da će „svetski broj 1” otputovati u Australiju.

To bi automatski trebalo da znači da će nastupiti i na Australijan openu, gde brani trofej i trebalo bi da „napadne” 10. titulu i ukupno 21. gren slem.

Prethodnih dana Đokovićevo učešće u Melburnu bilo je „goruća svetska tema” zbog obavezne vakcinacije i činjenice da srpski teniser nije želeo da otkriva da li je vakcinisan, javlja Tanjug.

Teniseri Srbije 1. januara na ATP kupu igraju protiv Norveške, dok je Australijan open na programu od 17. do 30. januara.

Brnabić: Prema Zakonu o rudarstvu i energetici Srbija ne može da kaže ‘ne’ Rio Tintu

Od

-

28. decembar 2021. | 07:21

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da ne postoji dokument prema kome Srbija ima obaveze prema kompaniji Rio Tinto, ali da prema Zakonu o rudarstvu i energetici ima obavezu prema toj kompaniji.

“Kada date investitoru pravo da istražuje, ukoliko investira svoj novac i ne nadje ništa, može da izadje iz tog projekta i nikom ništa ne duguje. Ukoliko nešto nadje i ispuni dalje sve uslove u skladu sa zakonima, onda vi po zakonu ne možete da kažete ne”, rekla je Brnabić novinarima u Skupštini Beograda.
Istakla je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio jasan kada je rekao da će projekat Rio Tinta “Jadar” koji se odnosi na istraživanje nalazišta litijuma u okolini Loznice, zavisiti od procene uticaja na životnu sredinu i od javnog uvida.

“Ako po zakonu studija o proceni uticaja na životnu sredinu kaže da to ne možete da uradite jer će biti negativnog uticaja na životnu sredinu, onda možete da izadjete iz toga, zato je to ključni dokument, ali mi do te studije uopšte nismo ni došli,” rekla je Brnabić.

Ona je kazala da, ako studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokaže da je to u redu, ali gradjani na referendumu kažu ne, onda će se “verovatno ići na arbitražu”.

“Ako gradjani na referendumu kažu ne, onda mi kao država kažemo ne, a šta će dalje da se desi, ja zaista u ovom trenutku ne znam”, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da se Srbija obavezala kao zemlja kada je 2004. godine data prva dozvola za istraživanje, jer je Rio Tinto tada uložio novac i dodala da misli da je Rio Tinto do sada u Srbiju uložio oko 400 miliona dolara.

Izjavila je da nikada nije samo jedna osoba u Vladi zadužena za komunikaciju sa pojedinačnim investitorom, ali da ona jeste komunicirala sa Rio Tintom i da nema dokumenta na osnovu kog postoje neke obaveze prema Rio Tintu.

Brnabić je istakla da je poslednji put bila u Loznici 26. februara 2020. godine kada je završena studija o izvodljivosti i da “je tada niko nije pitao ništa o Rio Tintu”.

Ona je rekla da je Rio Tinto uložio u to što je zaposlio ljude u Srbiji, platio rudarsko-geološke kompanije da rade bušotine, kupio zemljište od gradjana, a da Srbija nije dobila ništa sem novca od prava na istraživanje, koje je uvedeno 2016. godine.

“Vlada nije menjala zakone, menjala je samo to da mi možemo da naplatimo za istraživačke radove koje ranije nismo mogli da naplatimo”, kazala je Brnabić.

Savez ekoloških organizacija Srbije najavio nove blokade puteva za 3. januar

Od

-

28. decembar 2021. | 07:19