.jpg.webp)
“Bešiktaš ima ogromnu bazu navijača i infrastrukturu, takođe se nalazi u jednom od najvećih i najlepših gradova Evrope i sveta. To su važni preduslovi za vrhunska takmičenja poput Evrolige”, kaže selektor Srbije za Mozzart Sport
Druga utakmica polufinala Evrokupa, u dvorani Bahčešehira još nije bila ni gotova, a sa dela tribine gde su se nalazile pristalice Bešiktaša zaorilo se: “Dušan, Dušan…”
Kasnije, dok su igrači slavili na parketu, Dušan Alimpijević otišao je do tribine i podelio radost sa onima koji ekipu i njega guraju napred i prate na svakom koraku. Izuzetno je poštovanje koje mladi sprski trener uživa na Bosforu, među navijačima čija je baza veća od 20.000.000 ljudi. Takvu dozu uvažavanja i ljubavi prema jednoj osobi daleko od kuće doživeo je među srpskim trenerima samo Željko Obradović i to baš u gradu na dva kontinenta, u vreme dok je vodio Fenerbahče.
Dušan Alimpijević, može se reći, uživa status filmske zvezde kada se pojavi pred navijačima Bešiktaša. Društvene mreže zasute se video snimcima na kojim se kliče njegovo ime, posle ulaska u finale Evrokupa u klubu iz Istanbula svi sanjaju prvi evropski trofej – u prvom finalu Evrokupa – posle FIBA Evročelendža 2012. godine i prvog pehara generalno još iz te sezone, kada je osvojeno i tursko prvenstvo.
Dok se u Istanbulu fanatično slavi, Dušan Alimpijević spušta loptu i podseća da ništa još nije urađeno i da najvažniji posao tek predstoji. Protiv Turk Telekoma ili Burga, što ćemo znati u sredu… Finale kreće 22. aprila.
“To je sve prolazno (pokliči navijača). Dok ima rezultata, postoji i podrška. Kada rezultati izostanu, stvari se brzo menjaju. Za sada stvari idu u dobrom pravcu i ljudi prepoznaju energiju i posvećenost koju smo preneli na ceo klub, od igrača do navijača. Ali u ovom poslu morate biti spremni na sve, jer to je život”, s osmehom će Alimpijević na početku javljanja za Mozzart Sport.
Kakav je osećaj biti ponovo u finalu Evrokupa?
“Finale u takmičenju kao što je Evrokup, koje ima dodatnu težinu zbog plasmana u Evroligu, zaista je pre svega izazovno i veoma zahtevno. Dvadeset klubova ima isti san, da osvoji Evrokup i obezbedi mesto u Evroligi. To je i dalje jedino takmičenje u Evropi koje direktno vodi u Evroligu i zbog toga ima poseban značaj za sve klubove koji nisu deo tog elitnog ranga”, kaže selektor Srbije i dodaje:
“Biti dva puta u finalu u tom vremenskom periodu izuzetno je značajno, za mene lično i sada za sve u klubu. Osećaj je odličan, ali to je za sada samo finale i ništa više od toga”.
BURSA JEDNA OD NAJNEOBIČNIJIH PRIČA EVROPE, BEŠIKTAŠ U SEZONU UŠAO AMBICIOZNO
Četiri godine ste iskusniji u odnosu na finale sa Bursom protiv Virtusa. Možete li da uporedite taj osećaj tada i sada?
“Pre svega, svi u Bešiktašu smo iskusniji u ove tri godine zajedničkog rada. Klub je u tom periodu rastao kao organizacija i još ima prostor za napredak, pre svega zbog broja ljudi uključenih u njegovo funkcionisanje. Postali smo pametniji i u organizacionom smislu, posebno kada je reč o igranju u različitim dvoranama. Sa bazom od oko 20.000.000 navijača, prirodno je da se velike utakmice igraju u većim halama. Pored naše zvanične dvorane, koristimo i Sinan Erdem i Abdi Ipekči. U prethodnim godinama smo se često selili i imali utisak da smo u nekim utakmicama sami sebi otežali posao, stvarajući osećaj kao da igramo u gostima, iako smo imali prednost domaćeg terena. Iskusniji smo i kada je reč o selekciji tima. Kada to uporedimo sa Bursom, to je potpuno drugačija priča. Bursa je tada bila potpuni autsajder. Na kraju sezone smo izračunali da smo uz prodaju igrača, uzimanje ‘buyout’ klauzula i uz otpuštanje igrača, za roster potrošili oko 1.200.000 miliona evra. Govorim isključivo o igračima, ne mislim na celu organizaciju”.
.jpg.webp)
