Do 9:23 ujutro 2. januara 2025. godine, 100 najplaćenijih generalnih direktora u Kanadi već je zaradilo ono što prosečni kanadski radnik zaradi za celu godinu, prema novom izveštaju.
Ovaj važan pokazatelj dolazi iz podataka koje je prikupio kanadski centar za političke alternative (CCPA), koji je pratio zarade najplaćenijih rukovodilaca u Kanadi.
Proračun se zasniva na prosečnoj godišnjoj zaradi radnika od 65.548 dolara i trenutnoj prosečnoj zaradi generalnog direktora od 16,2 miliona dolara (ili 248 puta većoj od prosečne zarade radnika), što je premašilo prethodni rekord od 14,9 miliona dolara iz 2022. godine, kada je razlika iznosila 246 puta veća od proseka.
Sada, top rukovodioci zarade godišnju platu za nešto više od osam radnih sati.
David Macdonald, autor izveštaja i viši ekonomista CCPA-e, rekao je u intervjuu za CTV News da je vremenski marker namenjen da stavi u perspektivu obim nejednakosti.
„Teško je zamisliti taj jaz“, rekao je Macdonald.
CCPA je utvrdio da su plate top menadzera porasle za 49 posto od 2020. godine, u poređenju sa samo 15 posto za radnike.
Iako je razlika u platama oduvek postojala, Macdonald primećuje da je dramatično porasla u poslednjih nekoliko decenija. U 80-im godinama, generalni direktori su zarađivali gotovo 40 do 50 puta više od prosečne plate radnika. Do 90-ih, taj odnos je skočio na 100 puta.
„Sav taj dodatni novac koji ljudi plaćaju u trgovinama, plaćajući stanarinu i kamate na hipoteku, to negde odlazi“, rekao je Macdonald. „Jedno od mesta gde odlazi je mnogo veći korporativni profit u Kanadi.“
Izveštaj: Bonusi, a ne plate, utiču na plate generalnih direktora
Prema izveštaju, osnovne plate generalnih direktora, koje iznose skoro 1,3 miliona dolara, nisu se drastično promenile u poslednjih 10 godina.
Međutim, ono što se promenilo jeste struktura plata rukovodilaca.
Izveštaj je pokazao da je 2024. godine više od 84 posto kompenzacije generalnih direktora dolazilo od bonusa u obliku novčanih isplata, nagrada u deonicama i deoničkih opcija.
„Izvršni direktori su se nekada tretirali kao menadžeri“, rekao je Macdonald. „Sada se prema njima postupa kao prema superzvezdama kojima su potrebni ogromni bonusi kako bi ih sprečili da odu, iako je većina izvršnih direktora interno zaposlena osoba u kompaniji cesto decenijama.“
U izveštaju se navodi da su kanadske kompanije pre pandemije zarađivale oko 400 milijardi dolara godišnje dobiti pre oporezivanja. Dok je korporativni profit naglo opao tokom pandemije COVID-19, od tada se popeo na više od 600 milijardi dolara godišnje, delom zbog inflacije.
Tokom tog perioda, generalni direktori su i dalje primali znatne bonuse nakon što su kompanije promenile svoju formulu za obračun bonusa, prema Macdonaldu.
„Kada su rezultati loši, jednostavno promenite formulu i obratite se vladi za pomoć, a to je slučaj i kada su u pitanju korporativne plate“, rekao je Macdonald.
“Njegov jedini cilj je jedan put: prema gore.”
Između januara 2020. i januara 2025. godine, prosečna cena robe i usluga za Kanađane porasla je za 18 posto, a plate radnika su se povećale za 15 posto, navodi se u izveštaju.
„To znači da se radnicka plata smanjila za tri posto. Plata je porasla, ali su cene svega što kupuju rasle brže, tako da su do kraja 2024. godine završili u gorem položaju“, navodi se u izveštaju.
Bankarski tornjevi u finansijskom okrugu Toronta, 16. jun 2010. THE CANADIAN PRESS/Adrien Veczan
Nejednakost odražava moć, a ne produktivnost
Viši istraživač CCPA-e DT Cochrane, viši ekonomista u kanadskom laburističkom kongresu i vanredni profesor na Univerzitetu Carleton, rekao je da je rastuća razlika u platama manje vezana za produktivnost, a više za moć.
„Ortodoksna ekonomska teorija kaže da su naši prihodi u konačnici određeni time koliko vrednosti proizvodimo“, rekao je za CTV News.
S obzirom na to da su naknade rukovodilaca vezane za profit i cene dionica, Cochrane je rekao da kompanije imaju malo podsticaja za povećanje plata ako se profit može održati povećanjem cena ili smanjenjem troškova.
Cochrane dodaje da je gustoća sindikata u Kanadi opala, ugovorni i privremeni rad se proširio, a nesigurnost posla se povećala, što sve slabi sposobnost radnika da pregovaraju o višim platama.
„Korporacije su jasno dale do znanja da neće samo apsorbovati veće troškove“, rekao je. „Oni će ih preneti na druge. I tako su sada radnici ti koji su prisiljeni apsorbovati te troškove.“
Cochrane kaže da sindikati daju kolektivnu prednost kako bi preuzeli veći udeo u ekonomskom učinku, a istovremeno poboljšavaju sigurnost na radu, penzije i pristup beneficijama.
Ta sigurnost jača pregovaračku moć radnika, „ali to nije ono što vlasnici ovih kompanija, rukovodioci… To nije ono što oni žele“, dodao je.
‘Skandalozno i bezobrazno’: predsednica Unifora
Nacionalna predsednica Unifora, Lana Payne, izjavila je da rastuća razlika u plaćama odražava dublju neravnotežu moći u kanadskoj ekonomiji.
„To je apsolutno skandalozno i bezobrazno“, rekao je Payne za CTV News u intervjuu.
Payne kaže da radnici osećaju pritisak rastućih troškova sa svih strana, zbog čega se mnogi Kanađani bore da održe korak s tržištem.
„Čak i kada ekonomija dobro stoji, radnicima se govori: ‘Oh, smanjite svoje zahteve. Utišajte svoje zahteve.’ To je stvarnost onoga što čujete, iz dana u dan“, rekla je Payne.
„Mislim da to odražava vrstu ljutnje i nezadovoljstva koje imamo. Uopsteno, u našem društvu trenutno postoji razlog zašto su mladi ljudi uznemireni stanjem stvari“, nastavila je. „Postoji razlog zašto radni ljudi govore: ‘Ovo nije fer’, jer nije fer.“
Payne i Macdonald ističu poresku politiku kao još jedan ključni pokretač nejednakosti. Dok radnici plaćaju porez na gotovo sav svoj prihod, veliki deo naknada generalnih direktora, posebno plata zasnovana na deonicama, oporezuje se po nižim stopama.
Prema kanadskom Zakonu o porezu na dohodak, radnici koji zarađuju putem deoničkih opcija oporezuju se na razliku između tržišne vrednosti prilikom izvršenja i cene izvršenja. Odbitak od 50 posto primenjuje se ako su ispunjeni određeni uslovi, čime se efektivno oporezuje samo polovina beneficija.
Predložene reforme, uključujući veće poreze na kapitalnu dobit za one s najvećim primanjima, napuštene su nakon reakcija korporativnih čelnika.
„Bogati Kanađani imali su sposobnost da utiču na javnu politiku“, rekla je Payne. „Mislim da to sve više vidimo. Ako pogledate šta se trenutno dešava u Sjedinjenim Državama, u smislu vrste uticaja koji imaju vrlo bogati generalni direktori i najbogatije korporacije, to ima uticaj na nivo vaše demokratije.“
„Ako imaju bolji pristup, očigledno je da se poreske politike određuju tako da odgovaraju bogatima, a ne masama, onda je to problem.“
Bez značajnih promena politike, Macdonald upozorava da će jaz verovatno nastaviti rasti.
„Korporativni profiti su na putu da ponovo dostignu nove maksimume“, rekao je. „Ako se ništa ne promeni, plate generalnih direktora će nastaviti da rastu, bez obzira na to šta se dešava sa radnicima.“
SERBIANNEWS/CANADA
kanada je pstala jedno veliko sranje