Vojin Tankosić, jedan od najintrigantnijih srpskih oficira s početka 20. veka, rođen je 28. septembra 1880. godine u selu Ruklade kraj Valjeva. Kao dečak, sa porodicom se preselio u Beograd, gde je završio šest razreda gimnazije, a potom i Vojnu akademiju. Po završetku akademije, raspoređen je u 6. pešadijski puk, čime je otpočela njegova vojna karijera, koja će se ubrzo pretvoriti u niz sudbonosnih i dramatičnih istorijskih epizoda.
Bio je učesnik najvažnijih događaja početkom 20. veka na Balkanu.
Jedan od osnivača tajne organizacije “Ujedinjenje ili smrt” odnosno Crna Ruka.
Odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima.
Zbog pomaganja ustanika u Vardarskoj Makedoniji nosio je titulu četničkog vojvode. Važio je za prekog, ali pravičnog starešinu.
Tankosić se nije ženio, a govorio je da se “venčao za Srbiju”.
Mrzeo je nepoštene političare i lopove. Ove poslednje smatrao je svojim neprijateljima, i bespoštedno se obračunavao sa njima u svakoj prilici.
Poslednje reči velikog majora i četničkog vojvode Voje Tankosića bio je citat Njegošev:
„Ne bojim se vražijega kota, neka ga je ka’ na gori lista, no se bojim od zla domaćega.”
31. oktobra 1915. godine biva teško ranjen od šrapnel granate na Igrištu kod Velikog Popovića a od posledica ranjavanja, umro je 2. novembra 1915.
Njegovi vojnici su ga odneli i zakopali tajno.
Kada su Nemci stigli u ovaj kraj, apotekar Svetolik Trajković otkriva nemcima gde se nalazi Tankosićev grob, oni ga otkopaju i nakon ustanovljivanja identiteta, slikaju leš, kako bi uverili javnost da je mrtav slavni srpski major.
Njegovo telo su kasnije ostavili da psi raznesu i pojedu, ali je jedan seljak ipak uspeo da deo ostataka sačuva koji su nakon Prvog svetskog rata preneti na Novo groblje u Beogradu.
Jedan je od retkih kojeg su se neprijatelji i mrtvog plašili.
Major Vojin Tankosić ostaje upamćen kao čovek koji je učestvovao u nekim od najvažnijih i najkontroverznijih događaja u modernoj srpskoj istoriji – od Majskog prevrata i četničkih borbi, preko Balkanskih ratova, do Sarajevskog atentata. Njegov život je bio život čoveka fronta, zavere i hrabrosti, ali i čoveka koji je često delovao iz senke – odlučan, neustrašiv i nepredvidiv.
