Uprkos lošijim poslovnim rezultatima preduzeća, država uveliko garantuje nove kredite

Pred republičkim poslanicima trenutno je, između ostalih, i predlog Zakona o davanju garancije Srbije za kredit koji je uzelo preduzeće Elektrodistibucija Srbije. Preciznosti radi, garancija se daje OTP, Poštanskoj Štedionici i Intezi, a ukupan iznos tri kredita je 52,5 miliona evra.

Kod pomenutih banaka Elektrodistribucija Srbije zadužuje se zbog unapređenja distibutivne mreže. I to kod OTP banke 10 miliona evra, kod Poštanske Štedionice duplo više, dok Banka Inteza kreditira ovo državno preduzeće sa preostalih 22,5 miliona evra.

Kada bude usvojen, ovaj zakon biće šesti ovakog tipa od početka 2025. godine. Preostalih pet već je verifikovano pre izbora nove Vlade Srbije. Sadržaj je u svima gotovo isti. Najveća razlika je naziv preduzeća umesto kojeg će država vraćati uzeti kredit kod komercijalnih banaka ili međunarodnih kreditora, ukoliko oni ne budu to mogli da učine sami.

Srbijagas, rekorder po garancijama

Izuzimajući jednu garanciju datu EPS-u, država je od početka godine zakonski odobrila čak četiri garancije Srbijagasu.

Prema podacima iz Službenog glasnika i sa sajta Ministarstva finansija, u martu ove godine Skupština je usvojila Zakon o davanju garancije u korist Poštanske Štedionice i to preduzeću Srbijagas. Reč je o kreditu za izmirenje obaveza ovog preduzeća za finansiranje razvoja distributivne mreže, kao i jačanje kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Kredit, kako piše u zakonu, ne može biti veći od 51 miliona evra.

Istom preduzeću Srbija je garantovala i kredit od 60.000.000 evra. Ovog puta, za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac – Vranje. Kredit su Srbijagasu dale Poštanska Štedionica i Banka Inteza.

I treća garancija data je opet Srbijagasu i to za pozajmicu istog iznosa, ali ovog puta za kredit koji su odobrile Poštanska Štedionica i OTP banka. Sa prvom je ugovoren kredit maksimalnog iznosa 15 miliona evra, dok je kod druge to 45 miliona. Sa ovim bankama potpisan je ugovor o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.

Četvrti zakon kojim se garantuje kredit Srbijagasu dat je Banci Inteza i to u iznosu od 30 miliona evra. Reč je o izmirenju obaveza Srbijagasa po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda Beograd – Valjevo – Loznica.

Što se tiče garancije za kredit EPS-a, on je dat u korist Nemačke razvojne banke KFW, a reč je o izgradnji EPS-ovog vetroparka Kostolac. Vrednost ugovora je do 30 miliona evra.

Kome će država garantovati nove kredite

Prema Zakonu u budžetu za 2025. godinu, u ovoj godini mogu se izdati garancije do iznosa od 3,11 milijardi evra. Naime, u najvažnijem fiskalnom dokumentu stoji 15 takvih garancija, a sve one daju se upravo državnim i javnim preduzećima. I to onima iz oblasti energetike.

Forbes/N1/Marina Pupavac

Tako je planirano da izuzev pomenute garancije EPS-u za kredit za vetropark Kostolac, država garantuje još pet kredita. Neki od njih su od međunarodnih finansijskih institucija, poput EBRD-a, EIB-a i KFW, dok su ostali krediti komercijalnih banaka. Njihova ukupna vrednost je 2,4 milijarde evra. Najvredniji je, svakako, kredit koji se uzima od poslovnih banaka za izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana. Njegova vrednost je 1,9 milijardi evra.

I Elektrodistribucija planira dodatno zaduživanje pored ovog koji je na redu trenutne skupštinske sednice. Njegov iznos je 100 miliona evra.

Država će dati garanciju i za kredit preduzeću Transnafta, za naftovod Srbija – Mađarska, a reč je o 150 miliona evra.

U planu je i garancija za dva kredita akcionarskog društva Srbijavoz ukupne vrednosti 132 miliona evra.

I EMS planira uzimanje kredita, uz garanciju Srbije, u ukupnom iznosu od 47 miliona evra.

Poslovanje državnih preduzeća

Pravila ovakvih garancija su jasna. Država kreditorima garantuje da će „neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv izmiriti dug zajmoprimca prema kreditoru, odnosno bankama“. Takođe, to mora učiniti u skladu sa uslovima propisanim ugovorom o kreditu i u roku dospeća obaveza.

„Ukoliko garant ne izvrši svoje obaveze, banka će imati pravo da proglasi dospelim sve iznose koju su plativi u skladu sa odredbama ugovara o kreditu. U slučaju aktiviranja garancije, banka će imati pravo da od garanta naplati iznos svojih dospelih, a neizmirenih potraživanja. Garant se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu sredstva neophodna za izvršenje preuzetih obaveza po ovoj garanciji“, stoji u jednom od ovih ugovora.

Podsetimo, većina javnih i državnih preduzeća koja su do sada objavila finansijski izveštaj, poslovala je u prethodnoj godini lošije nego godinu pre toga. EPS je tako, ostvario znatno lošiji neto rezultat u poređenju sa 2023. kada mu je dobit bila pet puta veća.

Prema finansijskom izveštaju Transnafte, i njihova neto dobit je u 2024. smanjena za oko 20 odsto. Srbijavoz se, pak, 2024. godine upisao kao gubitaš. On je u prošloj godini ostvario gubitak od 231 milion dinara, za razliku od dobiti od 176 miliona u 2023.

I javno preduzeće Srbijagas obelodanilo je pre neki dan svoje finansijske rezultate za 2024. godinu. Nalik ostalim, i ono je u prošloj godini imalo pad dobiti. I to za oko 30 odsto. Ona je, naime, u 2024. godini iznosila 8,3 milijarde dinara, dok je godinu pre toga bila 12 milijardi.

U ovom izveštaju vidi se da je Srbijagas imao rast i poslovnih i ukupnih prihoda. Prvih za oko sedam, a drugih za devet milijardi dinara. Ono što je, međutim, uslovilo lošiji krajnji rezultat, to jeste pad profita, je poreski rashod koji je u poređenju sa 2023. povećan za gotovo četiri milijarde dinara. Razlog može biti plaćanje i tekućih i nekih zaostalih poreskih obaveza.