straživanje svemira oduvek je bilo pokretač ljudske radoznalosti, a danas, zahvaljujući naprednoj tehnologiji, ulazimo u novu eru otkrića. Jedan od najambicioznijih projekata u astronomiji je teleskop Vera C. Rubin, koji će uskoro početi da mapira nebo i beleži promene u svemiru s neverovatnom preciznošću, omogućavajući otkrića milijardi novih nebeskih tela. U intervjuu za BIZLife, astrofizičar dr Darko Donevski govori o svom putu od dečje fascinacije kosmosom do rada na vrhunskim svetskim projektima, uključujući i saradnju na ovom teleskopu.
Dr Darko Donevski je srpski astrofizičar sa impresivnom međunarodnom karijerom. Trenutno je docent na Grupi za astrofiziku u Nacionalnom nuklearnom institutu u Varšavi, ali njegov profesionalni put obuhvata mnoge prestižne institucije širom sveta. Pre nego što je stigao u Varšavu, radio je na Univerzitetu u Torontu, SISSA u Trstu, Univerzitetu Lajden, kao i na Univerzitetu Novi Sad. Doktorat je stekao na Univerzitetu Eks-Marsej u Francuskoj, a danas vodi međunarodni projekat “Prašina u ranom svemiru”. Njegovo naučno ime postalo je prepoznatljivo zahvaljujući tome što je bio vođa tima koji je prvi identifikovao dvostruko poreklo infracrvenog zračenja u galaksijama u ranom svemiru, što predstavlja jedno od ključnih dostignuća u njegovom polju.
On za naš portal otkriva kako će Vera Rubin pomoći u razumevanju galaksija, šta ga najviše fascinira u istraživanju svemira i zašto su ovakva istraživanja važna ne samo za nauku, već i za ceo svet.
-
Kako ste se zainteresovali za astronomiju i šta Vas je dovelo do rada na projektu vezanom za teleskop Vera C. Rubin?
Još kao osnovac sam zavoleo nauku i istraživanja, ali da astronomija i astrofizika budu moj profesionalni život odlučio sam tek na studijama fizike. Te 2002. godine čitao sam jedan artikal koji se zvao “Kosmička prašina i poreklo života”, odgovor koji sam želeo da nađem je bio – „kakve su to čestice prašine u svemiru, i mogu li ja da otkrijem njihovo poreklo?“ Sada, 20 godina nakon toga, ja se upravo bavim istraživanjem porekla kosmičke prašine, organskog materijala koji je nastao davno u svemiru – jedan moj veliki san je ispunjen, i osećam se privilegovano zbog toga!
Ja sam 2022. godine počeo da vodim jedan veliki međunarodni projekat koj se tiče najmasivnijih galaksija u ranom svmiru, i to me je preporučilo da 2023. godine, ispred moje grupe za Astrofizku na Nuklearnom institutu u Varšavi, budem predložen kao saradnik na pripremi naučnih ciljeva opservatorije Vera Rubin.
-
Možete li da nam ukratko objasniti šta je teleskop Vera C. Rubin i po čemu se razlikuje od drugih teleskopa?
Opservatorija Vera C. Rubin je velika astronomska opservatorija nove generacije, u finalnoj fazi izgradnje. Kada bude otvorena u avgustu ove godine, biće jedna od najvećih na Zemlji. Teleskop od 8.2 metara smešten je u suvom pustinjskom predelu planine Cero Pehon u Čileu, na 2600 m nadmorske visine. Inače, ime je dato po jednoj od pionirki moderne astronomije, američkoj naučnici Veri Rubin, koja je prva pružila dokaze o indirektnom postojanju tamne materije.
Rubin je jedan od najambicioznijih naučnih projekata koje smo ikada imali – ne samo zbog tehnoloških inovacija koje nam donosi, već prevashodno zbog veličine onoga što će pokušati da postigne. Vera Rubin će snimati mapu južne nebeske hemisfere svake treće noći, i to neprekidno deset godina. Na ovaj način, Rubin će moći da zabeleži promene na nebu iz noći u noć – od bljeskova supernova, pa do prolaza asteroida. Sve ovo zajedno znači da će Rubin prikupiti ogromnu količinu podataka – procenjuje se da će tokom svoje desetogodišnje misije otkriti nekoliko milijardi objekata na nebu, a dnevno će isporučivati oko 30 terabajta podataka.
-
Kakav je Vaš konkretan doprinos ovom projektu i kako izgleda Vaš svakodnevni rad na njemu?
Mom timu i meni rad na pripremi Vera Rubin projekata nije jedini fokus. Mi svakodnevno radimo na analizi podataka sa svemirskog teleskopa Džejms Veb, verovatno najspektakularnijeg naučnog uređaja koji je ikad napravljen. Svakog dana detaljno izučavamo masu sastavnih delova dalekih galaksija koje smo otkrili u podacima. Razvijamo metode da izmerimo masu njihovih zvezda, zatim gasa sačinjenog od vodonika, i naravno masu čestica prašine sastavljenih od silikata i ugljenika. Sad bi čitaoci mogli da se pitaju – zašto to radimo? Zato što prašina u galaksijama apsorbuje veliki deo zračenja koje galaksija emituje. Tako gusti oblaci prašine mogu da budu veliki izazov da tako daleke i naizgled blede obrise galaksija vidimo optičkim kamerama. To je upravo zadatak moje grupe – da procenimo koliko će galaksija u svemiru, od svih koje Vera Rubin teleskop bude snimio, biti zaklonjeno oblacima ugljenične prašine.
-
Koliko je napredna tehnologija ovog teleskopa i koje vrste podataka će nam pružiti?
Najvrednija inovacija je kamera od 3,2 gigapiksela, najveća kamera koja je ikad instalirana na neki zemaljski instrument. Ona će snimiti oko 250 hiljada snimaka svemira godišnje. Na svakom od tih snimaka moći će da se identifkiuje više miliona galaksija.
-
Kako biste objasnili značaj ovog teleskopa nekome ko ne zna mnogo o astronomiji? Zašto je ovo istraživanje važno za obične ljude?
To je sjajno pitanje. Što se prvog dela pitanja tiče nekome ko je zainteresovan za astronomiju, a još uvek ne zna puno o njoj, možemo reći da je ovaj teleskop značajan zato što će omogućiti da precizno proverimo od čega je svemir sastavljen. Da bismo to utvrdili, moramo da identifikujemo na milione i milijarde galaksija (u svakoj se nalazi isto toliko zvezda), i da onda analiziramo njihova svojstva. Dakle, Vera Rubin će pomoći da precizno izmerimo koliko je vidljivih objekata u svemiru. To nam pomaže i da razumemo kako je evoluirao organski materijal i život u njemu.
Teleskop Vera C. Rubin, Foto: RubinObs/NOIRLab/SLAC/NSF
Što se drugog dela pitanja tiče – javnost često ljutito reaguje kada objavimo koliko se novca ulaže u astronomska istraživanja. Recimo, izgradnja svemirskog teleskopa Veb koštala je oko 10 milijardi dolara, dok je za Vera Rubin izdvojeno oko 750 miliona dolara. To zvuči kao veliki novac, ali mnogi ne znaju da se naše tehnike statističke analize podataka koriste i u medicini, takođe u analizi rizika. Dalje, razvoj astronomskih kamera doveo je do razvoja tehnika spektroskopskih snimanja u medicini. Verovatno dva najvažnija značaja su taj da je jedan od glavnih ciljeva astronomije izučavanje porekla nastanka organskih elemenata koji su nam doneli život. Drugi veliki značaj odnosi se na obrazovanje i popularizaciju nauke. Ranije, teleskopi su bili izgrađeni samo u ekonomski bogatijim zemljama, pa je i nauka bila dostupna samo određenoj privilegovanoj populaciji ljudi. Danas se najveći svetski teleskopi nalaze u Čileu, Indiji, Južnoj Africi.
-
Da li postoji neki fenomen ili otkriće za koji se nadate da će ovaj teleskop omogućiti?
Postoji nekoliko, a meni je najinteresantniji odgovor na pitanje da li naš Sunčev sistem ima 9 planetu, tzv. Planetu X za koju kolege iz SAD pretpostavljaju da se nalazi u spoljnjem delu Sunčevog sistema, u takozvanom Kuijperovom pojasu koji počinje nakon planete Neptun. Takođe, videćemo po prvi put direktne snimke eksplozija dalekih supernovih.
-
Šta Vas lično najviše fascinira kod teleskopa Rubin i njegovih mogućnosti?
Brzina. Biće to najbrži veliki teleskop ikada instaliran na Zemlji. Vera Rubin teleskop ima inovativni dizajn, sa tri ogledala i vrlo kompektnim oblikom, koji mu omogućava da se brzo pomera od jedne tačke do druge. Tako ćemo moći da pratimo brze pomerajuće fenomene u svemiru, poput bljeskova, kometa, asteroida, takođe rutinski ćemo locirati iz kojih galaksija nam dolaze gravitacioni talasi, za čije je otkriće data Nobelova nagrada pre nekoliko godina.
Mi smo pre nekoliko dana imali priliku da vidimo prvi test snimak koji je napravila manja kamera, od 1 gigapiksela. Utisci se I dalje sležu, jer smo svi bili ushićeni kvalitetom snimka. Na njemu se golim okom vide na stotine svetlih tačaka koje jasno otkrivaju galaksije i njihovu morfologiju.
-
Kako zamišljate da će izgledati nauka i svemirska istraživanja za 100 godina i koja je Vaša poruka za ljude koji žele da saznaju više o svemiru?
