„Posle tri godine i dva meseca medijske tiranije, u kojoj sam već prvog dana, od svih državnih medija, predstavnika vlasti pa i samog predsednika države, proglašen krivim, došao je trenutak da se o mojoj eventualnoj krivici izjasni, jedina merodavna institucija. Sud Republike Srbije.
Ja sam čovek koji veruje u pravdu. I Božiju, i ljudsku. Što pravde manje ima, u njenu neophodnost, verujem više. Sa tom verom kročio sam u ovu sudnicu. Sa tom verom stojim i sada ovde.
Iako od početka znam, kao što i svi u ovoj sudnici, a verovatno i u celoj Srbiji, od početka znaju, da je kojim slučajem bilo obrnuto, i da je Antonijević uradio meni isto ono što sam ja njemu uradio te noći u Nišu, ovakav sudski postupak se nikad ne bi desio. (Pitanje je da li bi bilo i prekršajnog postupka).
Iako smo od prvog dana suđenja bili suočeni sa nekompletnim video materijalom iz hotela Ambasador u Nišu. Falila su dva minuta i nije dostavljen snimak sa jedne od četiri kamere. Interesantno je da su falila baš ona dva minuta kada je sukob započeo i kada mi je oštećeni prvi put dobacio. Zaista je teško poverovati da od četiri sata kontinuiranog video materijala, slučajno fale baš ta dva minuta. I to na obe kamere. Baš samo ta dva minuta. Ja sam ta dva minuta imao prilike da vidim u istražnom postupku u Nišu“, rekao je, između ostalog, Bjelogrlić u svojoj završnoj reči prošle sedmice.