Konzumerizam i klimatska kriza – pretnja čovečanstvu

Stalna degradacija životne sredine i klimatska nestabilnost gurnuli su Zemlju izvan granica bezbednosti, kažu autori studije, članovi Komisije za dobrobit Zemlje, globalnog tima naučnika. Njihova misija je da se definiše siguran i pravedan put ka budućnosti za ljude i našu planetu.

Međutim, kako ističu, i dalje postoji mogućnost da se obezbedi budućnost u kojoj bi svi mogli da napreduju. Taj utopijski ishod zavisio bi od radikalne transformacije globalne politike, ekonomije i društva kako bi se obezbedila pravednija raspodela resursa, brzog ukidanja fosilnih goriva i širokog usvajanja niskougljeničnih, održivih tehnologija i načina života, navodi se u saopštenju.

To bi verovatno značilo da se moraju postaviti ograničenja na višak potrošnje i da se porez mora koristiti za rešavanje nejednakosti i povećanje prihoda za ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu.

Razmere neophodnih promena uznemiriće mnoge vlade, priznao je jedan od vodećih autora studije. „To neće biti dočekano sa odobravanjem. Donekle, to je zastrašujuće, ali pokazuje da još uvek postoji prostor za ljude i druge vrste“, rekla je Džojita Gupta, bivša kopredsedavajuća Komisije za Zemlju i profesorka životne sredine i razvoja na globalnom jugu na Univerzitetu u Amsterdamu.

Rad je „misaoni eksperiment“ od 62 stranice na kojima međunarodni tim od 65 stručnjaka prirodnih i društvenih nauka nastoji da opiše kako bi 7,9 milijardi ljudi na svetu moglo da ima pristup neophodnim količinama hrane, vode, energije, skloništa i transporta. Zatim predviđa kako bi se ovo moglo promeniti do 2050. godine, kada će na planeti verovatno biti 9,7 milijardi ljudi.

Objavljen u naučnom žurnalu Lancet Planetary Health, rad najpre navodi elementarne delove standardizovanog života, definisane kao 2.500 kalorija hrane, 100 litara vode i 0,7 kilovatčasova struje, zajedno sa stambenim prostorom od 15 kvadratnih metara i godišnji prevoz za pređenih 4.500 kilometara.

Naučnici su zatim izračunali koliko prostora ima između ovog i „sigurnosne granice“, definisane granicama planete, koje predstavljaju procenu koliko čovečanstvo može da izvrši pritisak na klimu, ekosisteme, hranljive materije i izvore fosfora i vode a da se pri tome ne destabilizuju Zemljini sistemi.

Tone nove garderobe završe svake godine na deponijama

Rezultati su pokazali da je uz važeće izuzetno nejednake društvene i ekološke uslove, koji uključuju intenzivno korišćenje fosilnih goriva, nemoguće obezbediti da svi ljudi žive u zdravoj sredini u okvirima bezbedne i pravedne raspodele resursa. To naglašavaju i prethodne studije koje pokazuju da je sedam ili osam planetarnih granica već probijeno.

Što siromašniji to ugroženiji

U radu se identifikuju lokacije širom sveta na kojima je stanovništvo najugroženije zbog klimatskih poremećaja, gubitka biodiverziteta, zagađenja i nestašice vode.

Ovo uključuje Indiju, gde otprilike milijardu ljudi živi na degradiranom zemljištu; Indoneziju, gde je 194 miliona ljudi izloženo nedozvoljenim nivoima azota; i Brazil, gde je 79 miliona ljudi izloženo vazdušnom zagađenju. U Kini, Indiji i Pakistanu, više od 200 miliona ljudi je takođe izloženo opasno visokim temperaturama uz globalno zagrevanje između jednog i dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Još ima nade za spas

Sve ovo bi se moglo izbeći. U studiji se navodi da je bezbedan i pravedan prostor i danas teoretski moguć smanjenjem upotrebe resursa 15 odsto najvećih emitera i brzim usvajanjem politike obnovljive energije i drugih održivih tehnologija. Što se promene više odlažu, to će problem biti veći u godinama koje su pred nama, posebno u pogledu klime.

„Ako se sada ne izvrše značajne promene, do 2050. godine neće biti bezbednog i pravednog prostora. To znači da, čak i kada bi svi na planeti imali pristup resursima za elementarne delove standardizovanog života 2050. godine, klimatske granice Zemlje biće probijene i to mnogo“, upozorava se u izveštaju.

Prema rečima Johana Rokstroma, kopredsedavajućeg Komisije za Zemlju i direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, manevarski prostor je skoro nepostojeći.

Rokstrom je istakao da ovaj „šokantan“ rezultat treba iskoristiti kao podsticaj za hitne popravne mere.

Veća pravičnost je ključna komponenta predloženih rešenja. „Ograničavanje onoga što je moguće za neke ljude omogućava otvaranje mogućnosti za druge“, navodi se u izveštaju.

Napominje se da pojedinci u ekonomskim sistemima koji daju prioritet javnom zdravlju, jednakosti i demokratiji obično imaju niže nivoe potrošnje. Ograničavanjem potražnje, procenjuje se da bi emisije mogle da se smanje za 40 do 80 odsto i da imaju uglavnom pozitivne efekte po dobrobit ljudi.

U toku je potraga za načinima za dostizanje ovih ciljeva, uz mere koje uključuju progresivno i primenljivo oporezivanje, postepeno određivanje cena resursa, planiranje korišćenja zemljišta, zelene tehnologije i subvencije za održive proizvode.

Najbolja šansa za promene u bliskoj budućnosti, naglašava se u radu, je na nivou grada i biznisa, koji su često spretniji od nacionalnih vlada i manje privrženi korporativnim interesima. Ali, dugoročno gledano, naučnici pominju pozive generalnog sekretara UN za globalni pakt solidarnosti i reformu UN u efikasnije regulatorno telo za upravljanje Zemljom koje bi kvantifikovalo minimalna prava pristupa resursima i razvilo sigurne i pravedne smernice.

Autori su naglasili da trenutna globalna situacija pogoršanja nejednakosti i rastuće nacionalističke politike možda ne izgleda kao pogodna za postizanje pravednog i bezbednog plana koji je postavljen, ali da vlade mogu da se promene, kao i javno mnenje – posebno u vreme intenziviranja klimatske krize.

„Zato je ova nauka važna da podseti sve da pravdu treba shvatiti ozbiljno, jer će u suprotnom ona uzvratiti u smislu društvene nestabilnosti, migracija i sukoba. Ako ste patriota koji želi da smanji migracione tokove, onda je bolje da ozbiljno shvatite globalnu pravdu“, zaključio je Rokstrem dodajući da je pravda sastavni deo bezbednosti, a bezbednost sastavni deo pravde.