6.8 C
Vancouver

Da se ne zaboravi Milunka Savić

Mi­lun­ka Sa­vić iz se­la kod Jo­ša­nič­ke Ba­nje ro­đe­na je 1892. go­di­ne. Kad je ok­to­bra 1912. ob­ja­vlje­na mo­bi­li­za­ci­ja, od­lu­či­la je da ob­u­če uni­for­mu svog bo­le­šlji­vog bra­ta i pri­ja­vi se re­grut­noj ko­mi­si­ji u Be­o­gra­du pod ime­nom Mi­lun Sa­vić. Ta­ko pre­o­bu­če­na bo­ri­la se u bal­kan­skim ra­to­vi­ma 1912. i 1913. Ka­da je u Bre­gal­nič­koj bi­ci ra­nje­na, bol­nič­ko oso­blje je ot­kri­lo pre­va­ru. Upr­kos sve­mu, Mi­lun­ka se kao hra­bar bo­rac is­ta­kla i do­bi­la pr­vu me­da­lju za hra­brost, a na kra­ju Dru­gog bal­kan­skog ra­ta do­bi­ja i čin ka­pla­ra.

Ubr­zo je po­čeo i Pr­vi svet­ski rat i Mi­lun­ka se od­mah pri­ja­vi­la kao do­bro­vo­ljac. Pred­la­ga­li su joj da se pri­ja­vi kao bol­ni­čar­ka, što je ener­gič­no od­bi­la zah­te­va­ju­ći da se bo­ri sa voj­skom u pr­vim bor­be­nim re­do­vi­ma. Kad su ko­man­dan­ti to od­bi­li, išla je da se ža­li voj­vo­di Put­ni­ku, a na kra­ju i sa­mom re­gen­tu Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću, ko­ji ju je po­slao u ču­ve­ni „Gvo­zde­ni puk”.

Is­ta­kla se kao iz­vr­stan bom­baš u Ko­lu­bar­skoj bi­ci i za pri­ka­za­no he­roj­stvo do­bi­la Ka­ra­đor­đe­vu zve­zdu s ma­če­vi­ma. U je­sen 1915. te­ško je ra­nje­na u gla­vu u bor­ba­ma u Ma­ke­do­ni­ji i ta­ko po­vre­đe­nu nje­ni sa­bor­ci su je pre­ne­li do Kr­fa, oda­kle je po­sla­ta na le­če­nje i opo­ra­vak u Bi­zer­tu. Br­zo se vra­ća, di­rekt­no na So­lun­ski fr­ont i već kra­jem 1916. uče­stvu­je u te­škim bit­ka­ma.

Sa „Gvo­zde­nim pu­kom” is­ta­kla se u bi­ci na Kaj­mak­ča­la­nu, gde je na Cr­noj re­ci za­ro­bi­la 23 bu­gar­ska voj­ni­ka. I tom pri­li­kom je lak­še ra­nje­na.

Po­lo­vi­nom 1918. Vr­hov­na ko­man­da sa­ve­znič­kih armi­ja na­re­di­la je da se po­hva­la ju­na­štvu srp­skog na­red­ni­ka Mi­lun­ke Sa­vić pr­o­či­ta pred stro­jem u sta­vu „mir­no” svim je­di­ni­ca­ma An­tan­te. Ta­kva po­čast ni­je uka­za­na ni­jed­nom ofi­ci­ru ni ge­ne­ra­lu. Mi­lun­ka Sa­vić je je­di­na že­na do­bit­nik fran­cu­skog orde­na Rat­ni krst sa zlat­nom pal­mom. Od­li­ko­va­nje joj je uru­čio lič­no ko­man­dant So­lun­skog fr­on­ta, ge­ne­ral Fran­še d’Epe­re.

Mi­lun­ka Sa­vić, na­ša srp­ska he­ro­i­na, je že­na s naj­vi­še voj­nih od­li­ko­va­nja u isto­ri­ji. Iz­me­đu dva svet­ska ra­ta po­što­va­li su je ši­rom Evro­pe. Po­zi­va­li su je na pr­o­sla­ve ju­bi­le­ja, obi­la­ske ra­ti­šta, po­la­ga­nje cve­ća na gr­o­bo­ve pa­lih rat­ni­ka. Na te su­sre­te s rat­nim dru­go­vi­ma od­la­zi­la je uvek u šu­ma­dij­skoj na­rod­noj no­šnji a na nje­nim gru­di­ma bli­stao je niz naj­vi­ših od­li­ko­va­nja.

Ko­li­ko su stra­ni voj­ni­ci i ge­ne­ra­li bi­li odu­še­vlje­ni nje­nim pod­vi­zi­ma i he­roj­stvom, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su Mi­lun­ki po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta nu­đe­ni fran­cu­sko dr­ža­vljan­stvo i pen­zi­ja, a u me­đu­vre­me­nu je čak dva pu­ta do­bi­la i orden Le­gi­je ča­sti. Pr­o­zva­li su je čak i Srp­skom Jo­van­kom Orle­an­kom. Ipak, Mi­lun­ka se ni­je dvo­u­mi­la i od­lu­či­la je da se vra­ti u Sr­bi­ju.

Po za­vr­šet­ku ra­ta i stva­ra­nju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je do­bi­ja po­sao u Mo­sta­ru, u voj­noj slu­žbi, gde upo­zna­je Velj­ka Gli­go­ri­je­vi­ća za ko­ga se uda­je. Već 1920. Mi­lun­ka kao voj­ni ve­te­ran do­bi­ja od dr­ža­ve osam ju­ta­ra ze­mlje u Ste­pa­no­vi­će­vu kraj No­vog Sa­da, sa su­pru­gom je sa­zi­da­la ku­ću, a 1924. do­bi­li su i kćer­ku Mi­le­nu. Su­prug Velj­ko, ko­ji je ra­dio u po­šti, do­bi­ja pre­me­štaj za Ba­nja­lu­ku i nji­hov brak se ras­pa­da.

Ostav­ši sa­ma s če­tvo­ro de­ce, u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom od­la­zi za Be­o­grad, gde je me­se­ci­ma po­ku­ša­va­la da na­đe po­sao. Us­pe­la je, za­hva­lju­ju­ći ini­ci­ja­ti­vi sa­bo­ra­ca, da se 1929. go­di­ne za­po­sli u ban­ci kao či­sta­či­ca. Hra­bro je, kao sa­mo­hra­na maj­ka, us­pe­la da sa­gra­di ku­ću na Vo­ždov­cu, či­ste­ći i u ne­ko­li­ko obli­žnjih ka­fa­na, a no­ću je ši­la voj­ne uni­for­me. No­vac joj je bio neo­p­ho­dan jer je, osim svo­je de­ce, po­ma­ga­la da se od­ško­lu­je i oko tri­de­se­to­ro de­ce iz nje­nog kra­ja. Po­ziv rat­ni­ka za­me­ni­la je bri­gom za mla­de ne ža­le­ći se­be. Skrom­na i do­sto­jan­stve­na, hra­bro se bez iči­je po­mo­ći bo­ri­la i uspe­va­la da za­ra­di do­volj­no za sve.

Do­šla je sta­rost, de­ca su oti­šla, a s osta­re­lom i obo­le­lom Mi­lun­kom, osta­la je da ži­vi sa­mo usvo­je­na ćer­ka Zor­ka. No­ve ko­mu­ni­stič­ke vla­sti 1945. go­di­ne Mi­lun­ki do­de­lju­ju pen­zi­ju.

Ne­prav­du pre­ma ovoj že­ni ko­li­ko-to­li­ko je is­pra­vio gra­do­na­čel­nik Bran­ko Pe­šić, ko­ji joj je na Vo­ždov­cu do­de­lio jed­no­so­ban stan na če­tvr­tom spra­tu u zgra­di bez lif­ta. Na­ža­lost, u nje­mu ni­je du­go uži­va­la, već sle­de­će 1973. go­di­ne je umr­la, a nje­ni zem­ni osta­ci tek 2013. go­di­ne pre­ba­če­ni su u Ale­ju ve­li­ka­na.

Da­nas, na­ža­lost, ima lju­di ko­ji ne zna­ju za nju i nje­ne pod­vi­ge. Ime Mi­lun­ke Sa­vić od­la­zi u za­bo­rav na ve­li­ku sra­mo­tu po­to­ma­ka za ko­je ona ni­je ža­li­la da da i svoj ži­vot.

Ka­ko da se do­sto­jan­stve­no odu­ži­mo že­ni ko­ja je svo­jom hra­bro­šću za­di­vi­la ceo svet? Šta bi sa­mo da­le ne­ke ze­mlje da su ima­le ta­kvu he­ro­i­nu u svo­joj isto­ri­ji.

Uze­ću se­bi za pra­vo da pred­lo­žim da se deo Bu­le­va­ra oslo­bo­đe­nja od tr­ga Sla­vi­je do Auto­ko­man­de od sa­da zo­ve bu­le­var Mi­lun­ke Sa­vić i da se na tr­gu Auto­ko­man­de po­dig­ne mo­nu­men­tal­ni spo­me­nik na­šoj he­ro­i­ni.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

OSTALI KOMENTARI

KANADA

Najnovije vesti i priče

Nezapamćen debakl Mančester Sitija, Totenhem slavio na “Etihadu” 4:0

Fudbaleri Mančester Sitija poraženi su večeras od Totenhema rezultatom...

Košarkaši Srbije večeras dočekuju Dansku, ukoliko pobijede plasiraće se na EP

Košarkaška reprezentacija Srbije dočekuje večeras od 20.00 časova selekciju...

Ferstapen postao četvorostruki šampion u Las Vegasu

Holanđanin Maks Ferstapen osvojio je petu poziciju u trci...

Radovanu Vujoviću uručena nagrada „Raša Plaović“

Dan Narodnog pozorišta u Beogradu svečano je obeležen uručivanjem...

Posle 44. godine brže starimo – kažu naučnici

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno...