U svetu prirode gde je sistem životinja-jede-životinju, izbegavanje predatora je igra velikih uloga koja zahteva snalažljivost. Primer A: pauci koji se maskiraju kao mravi kako bi ostali živi.
Zašto oponašaju mrave pored svih drugih stvorenja? Mravi mogu agresivno da se brane, što ih čini manje privlačnim za zglavkare koji traže ručak.
„Imaju snažan ugriz kao i ubodni otrov, i mogu da pozovu desetine saboraca iz gnezda“, rekao je paleobiolog Džordž Poinar mlađi.
„Pauci, s druge strane, nemaju hemijsku odbranu i usamljeni su, što ih čini ranjivim u odnosu na velike paukove, ose i ptice, predatore koji bi radije izbegavali mrave. Dakle, ako pauk može da bude kao mrav, verovatnije je da će ga izbegavati“.
Poinar, redovni profesor u penziji, na odseku za integrativnu biologiju na Univerzitetu Oregon Stejt, koji je inspirisao nauku u filmu Park iz doba Jure, autor je studije koja opisuje novu vrstu pauka koji oponaša mrave koji su pronađeni zakopani u fosilizovanoj smoli. Studija, objavljena ranije ovog meseca, pojavila se u časopisu Historical Biology.
Kada se lepljiva smola sa drveta stvrdne i fosilizuje, pretvara se u ćilibar i njegovog manje zrelog rođaka kopal. Kada se ovi materijali stegnu, često zarobe neki oblik života, pri čemu nude fantastičan pogled u daleku prošlost. Poinar je proučavao nešto poput kraljevske smole, nalaze zarobljene u ćilibaru od praistorijskog cveća do drevnih gljiva, majmunske krvi i nove vrste osa.
Smola koja sadrži pauka opisanog u studiji potiče iz Medelina u Kolumbiji. Zbog male veličine kopalnog bloka, ispitivanje starosti materijala na uobičajen način, upotrebom acetona i testa vruće igle, moglo je da ošteti pauka iznutra, istakao je Poinar. Kopal može da datira unazad i do tri miliona godina.
Ali čak i ako ne znamo tačno kada je sačuvani pauk pokušao da se predstavi kao mrav, uzorak kopala nudi redak fosilizovani uvid u intrigantno adaptivno ponašanje.
Majstori prerušavanja
Priroda sadrži mnogo primera stvorenja koja oponašaju druge životne forme kako bi izbegle predatore, menjajući boje na primer, kako bi se uklopili u svoje okruženje. Ali priličan je podvig za pauka, koji ima osam nogu i nema antene, da izgleda kao da imaju šest nogu i dve dugačke antene.
Da bi to postigli, pauci koji oponašaju mrave obično premeštaju dve prednje noge kako bi izgledale kao antene. Ali to nije sve što moraju da urade kako bi pobegli od ptica grabljivica, guštera, insekata.
„Stomak i glaveno-grudna regija pauka su čvrsto povezani, dok su kod mrava jednaki delovi tela razdvojeni uskim segmentom koji se zove peteljka“, rekao je Poinar u saopštenju.
„I ima još mnogo drugih manjih struktura koje treba da se modifikuju kod pauka kako bi ličio na mrava“.
Većina naučnika tvrdi da metamorfoza kod pauka počinje sa mutacijom, prilagođavanjem, a zatim prirodnom selekcijom. Ali Poinar sugeriše da tu može biti i više stvari u igri.
„Mislim da neki pauci uključuju rasuđivanje i logiku jer često modeliraju promene na svom telu prema određenim mravima u istom okruženju“, rekao je on.
„U prvim danima nam je rečeno da su sve navike insekata rezultat instinkta, ali to više nije slučaj“.
Ali dok su pauci koji oponašaju mrave možda zaslužili prvo mesto na listi najtalentovanijih akrobata prirode, njihove veštine izgleda koštaju. Druge studije su zaključile da su manipulacije potrebne da bi se prikrilo narušavanje sopstvene lovne sposobnosti pauka.
