Astronomi su oduševljeni mogućnostima teleskopa „Euklid“ u pravljenju neverovatno složenih snimaka mračnog dela univerzuma i odgonetanja misterije tamne materije i energije, proučavajući milijarde galaksija.
„Nikada do sada nismo videli ovakve astronomske snimke koji sadrže ovoliko detalja. Još su jasniji i detaljniji nego što smo se nadali i pokazuju nam mnogo pre ovoga nepoznatih stvari čak i u, kako smo prethodno mislili, dobro istraženim delovima svemira“, kaže Rene Laureijs, jedan od naučnika koji rade na projektu.
Teleskop „Euklid“
Vrhunski stručnjaci su se okupili u Darmštatu u Nemačkoj kako bi prikazali i diskutovali o prvim snimcima koje je napravio teleskop. Prve probne snimke „Euklid“ je napravio krajem jula, ali su oni prikazali tek delić njegovih sposobnosti.
Raskošnih boja i bogati detaljima, snimci prikazuju prethodno nepoznate stvari u dobro proučenim delovima svemira, što potvrđuje astronomima da je teleskop spreman za ambiciozni zadatak – mapiranje mračne i nevidljive strane našeg univerzuma.
Nadaju se da će otkriti misterije tamne materije i tamne energije proučavajući milijarde galaksija koje se nalaze na udaljenosti do 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.
U jednom gledanju, teleskop može da snimi ogromne delove neba, prostranstva 100 puta veća od onih koje teleskop „Džejms Veb“ može da snimi. Svaka od „Euklidovih“ fotografija visoke rezolucije sadrži 600 miliona piksela, što omogućava naučnicima da jasno vide duboko u dalekim delovima univerzuma.
„Euklidu“ je bio potreban samo jedan dan da snimi pet kosmičkih objekata čije su fotografije danas predstavljene.
Skrivena galaksija
Jedna od prvih galaksija koje je „Euklid“ posmatraju nosi nadimak „Skrivena galaksija“ i nalazi se na oko 11 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
Prigodno nazvana, leži iza diska koji čini naša galaksija Mlečni put. Skrivena galaksija se zato obično posmatra kroz kosmički gas i prašinu, ali „Euklid“ pomoću svojih infracrvenih instrumenata može da gvirne kroz taj „pokrivač“ i sakupi svetlost od bleštavih zvezda.
Skrivena galaksija, odnosno IC-342 kako je astronomi zovu, spiralna je galaksija kao i Mlečni put. Baš zato što se nalazimo u njoj, teže nam je da je proučavamo, pa zato astronomi moraju da se pouzdaju u proučavanje drugih galaksija. Proučavajući IC-342 zbog toga može da nas nauči mnogo čemu u Mlečnom putu.
Stare i nove galaksije u klasteru Persej
Snimak prikazuje više od hiljadu galaksija u sazvežđu Persej, koje leži na 240 miliona svetlosnih godina od Zemlje. U njemu se nalazi hiljade galaksija okruženih superzagrejanim gasom, a to jato galaksija se smatra jednim od najmasivnijih u univerzumu.
Najveći „članovi“ jata mogu da se poznaju po svojim bleštavim žuto-belim oreolima, poput uličnih svetiljki u magli. Na „Euklidovom“ snimku vidi se veliki broj njih dok se, primera radi, na snimku „Džejmsa Veba“ jasno vidi tek šest izrazito bleštavih objekata.
Međutim, iza ovih džinova primećuje se aktivnost 100.000 drugih galaksija, koje se vide kao bezbroj belih, crvenih i žutih tačkica.
Ružičaste zvezde
Na samo 1,6 miliona svetlosnih godina od Zemlje, NGC-6822 ne liči mnogo na galaksiju već na finu maglu. Čini se da njene ružičaste zvezde plutaju u svemiru.
Naučnici kažu da je to zato jer je u pitanju galaksija koja se tek formira i da će tek u dalekoj budućnosti dobiti strukturu poput naše.
NGC-6822 čini i prvu nepravilnu galaksiju koju je „Euklid“ posmatrao. Iako je deo istog klastera galaksija sa Mlečnim putem, NGC-6822 sadrži elemente teških metala koji se obično ne viđaju u mladim galaksijama koje se tek formiraju.
Jato zvezda na ivici Mlečnog puta
Kružni klaster NGC-6397 je kolekcija hiljada zvezda koje su vezane gravitacijom i kruže u disku Mlečnog puta na oko 7.800 svetlosnih godina od Zemlje.
Astronomi su posebno zainteresovani za one blede zvezde koje se nalaze na ivici jata, jedva osvetljene u gustoj pozadini, koje bi se na drugim snimcima udavile u sjaju svojih mnogo bleštavijih komšinica.
„Zapravo je ovo baš onakva fotografija kakvoj smo se nadali“, istakao je Đuzepe Raka, projektni menadžer u Evropskoj agenciji za istraživanje svemira.
Maglina Konjska glava kakva do sada nije viđena
Poslednja fotografija je izuzetno detaljan prikaz poznate magline Konjska glava, velikog i tamnog molekularnog oblaka oko 1.500 svetlosnih godina udaljenom od Zemlje u sazvežđu Orion.
Veoma bleštava zvezda Sigma Orionis, iznad Konjske glave i izvan polja vidokruga „Euklida“, vidi se kako emituje ultraljubičastu radijaciju u zvezdano porodilište. Konjska glava je mračna jer gusti oblaci vodonika blokiraju pozadinsko svetlo.
Oblaci magline su se već raspršili, dok će se stub Konjske glave rasuti za oko pet miliona godina, navode astronomi. Koristeći „Euklidove“ sposobnosti, naučnici se nadaju da će spaziti mnogo zagasitijih, mladih i prethodno skrivenih planeta veličine Jupitera i mladih zvezda.
Naučnici se nadaju da će objaviti prve naučne rezultate misije „Euklida“ početkom naredne godine.
