Više izlazaka napolje tokom dana može da dovede do lakšeg uspavljivanja tokom noći, prema novoj studiji koja je otkrila vezu između godišnjih doba i promena u obrascima spavanja.
Dok je studija otkrila da je broj sati sna tokom leta, jeseni i proleća bio sličan, u zimskim mesecima učesnici istraživanja su odlazili na spavanje kasnije uveče i budili se kasnije ujutru, piše Science alert.
U skladu sa ranijim istraživanjima, tim koji stoji iza nove studije smatra da manje izlaganje svetlosti tokom dana može da bude odgovorno za promene u našem telesnom satu koje onda znače da smo manje spremni za spavanje kada dođe noć.
„Naša tela imaju prirodni cirkadijalni sat koji nam govori kada da spavamo noću“, kaže biolog Horacio de la Iglesija sa Univerziteta Vašington (UV) u Sijetlu i dodaje da „ako ne budete dovoljno izloženi dnevnoj svetlosti, to će pomeriti početak sna noću.
U studiji je učestvovalo 507 studenata postdiplomskih studija UV, a podaci su prikupljeni između 2015. i 2018. putem monitora koji su učesnici nosili na zglobu. Monitori su merili i aktivnost spavanja i izloženost učesnika svetlosti.
Tokom zime, učesnici su odlazili na spavanje u proseku 35 minuta kasnije, a budili su se u proseku 27 minuta kasnije nego leti.
Istraživači ukazuju na to da izloženost svetlosti ima različite uticaje na cirkadijalni sat u različito doba dana. Veća je verovatnoća da će izloženost svetlosti tokom dana uticati na to da zaspite ranije, dok će svetlost noću, čak i iz veštačkih izvora, pomeriti to vreme, što znači da će vaše telo biti pospano kasnije.
Analiza podataka je otkrila da je svaki sat izlaganja dnevnoj svetlosti, čak i tokom oblačnih dana, pomerio cirkadijalne faze učesnika unapred za oko 30 minuta. Međutim, svaki sat izlaganja večernjoj, veštačkoj svetlosti, pomerio je ove faze unazad za oko 15 minuta.
„To je taj efekat guranja i povlačenja“, kaže biolog i dodaje da su otkrili da, budući da učesnici nisu bili dovoljno izloženi dnevnoj svetlosti zimi, njihovi cirkadijalni satovi su kasnili u odnosu na letnje.
Na sve nas u određenoj meri utiču naši cirkadijalni ritmovi, koji se odvijaju u ciklusu od približno 24 sata. Na rad ovog sata mogu da utiču naše godine, ishrana i upotreba raznih uređaja, poput mobilnih telefona i kompjutera.
Ova, nova studija, pokazuje da izlaganje prirodnoj svetlosti tokom dana i veštačkoj svetlosti tokom noći takođe ima uticaj, pri čemu veštačka svetlost igra ulogu još od pronalaska električne sijalice. Naše aktivnosti više nisu ograničene dnevnim satima kao što su nekada bile.
Bez obzira na naše godine ili način života, više izlaganja prirodnoj svetlosti može da bude ključno za održavanje naših cirkadijalnih faza stabilnijim, i odlazak u krevet u isto vreme svake noći.
„Mnogi od nas žive u gradovima i mestima sa puno veštačke svetlosti i načinima života koji nas drže u zatvorenom prostoru tokom dana“, kaže biolog.
On ističe da ova studija pokazuje da moramo da izađemo napolje, čak i na kratko, a posebno ujutru, da bismo bili izloženi prirodnoj svetlosti.
„Uveče, manje vremena provodite pred ekranom i pod veštačkim osvetljenjem kako biste mogli lakše da zaspite“, savetuje biolog.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Journal of Pineal Research“.
