Osećajući pritiske društva koje je pogođeno sa klimatskim promenama, sa rastućim cenama kuća, ekonomskom nejednakošću i siromaštvom, mnogi mladi Kanađani kažu da su mnogo manje optimistični u pogledu pravca kretanja naše nacije.
Ne sviđa im se put kojim Kanada ide i navode bejbi bum generaciju kao jedan od osnovnih uzroka dispariteta i podela u kanadskom društvu.
Istraživanje Instituta Angus Reid među mladim kanadskim liderima pokazalo je da gotovo polovina ispitanika misli da se odgovori na kanadske nevolje ne oslanjaju na ispravljanje prošlih grešaka prethodnih generacija, već bi trebao to biti novi početak, sa potpunim restrukturiranjem kanadskog društva.
Studija je od Kanađana svih uzrasta tražila da sami izveštavaju o tome da li sebe smatraju “liderima” u svojim zajednicama. Ispitanici su sami sebe ocenili po svojoj sposobnosti da podstaknu promene u svojim zajednicama kroz volontiranje i politički angažman.
Ovi samoidentifikovani mladi lideri, svi mlađi od 41 godine, rekli su da će verovatno dati prednost opštem dobru i uopšteno veruju da je ono što je dobro za društvo, važnije od individualnih prava i sloboda ljudi.
Mladi lideri su takođe prijavili više nivoe visokog obrazovanja i nešto više ličnog bogatstva, a utvrđeno je da su daleko raznovrsniji od svojih starijih kolega u smislu rase i pola.
Generacijski raskol
Jedna stvar s kojom se većina mladih lidera slaže je da nasleđe bejbi bum generacije možda uopšte nije veliko nasleđe.
Većina mladih ljudi dobi 40 i manje godina kaže da gleda na nasleđe bumera kao negativno, dok ogromna većina ljudi starijih od 55 godina gleda na nasleđe kao pozitivno.
“(Baby boomers) postali su punoletni u optimistično vreme, u vreme ekonomskog rasta, u vreme osećaja da stvari idu nabolje imajući podršku barem od svojih roditelja ”, rekao je za Global News Shachi Kurl, predsednik Instituta Angus Reid.
Mlađe generacije su, međutim, optimistične da će milenijumska generacija ostaviti za sobom pozitivnije nasleđe od bejbi bumera. S druge strane, starije generacije nemaju toliko vere; polovina starijih od 40 godina misli da će milenijalci ostaviti svet u gorem stanju.
Najvažnija pitanja
Podela između dve podeljene grupe je stvarna.
Svi ispitanici ankete, bez obzira na generaciju, smatraju klimatske promene kao najveću brigu, a većina je rekla da bi Kanada trebala staviti naglasak na zaštitu okoline umesto da stave akcenat na ekonomski rast.
Mladi ljudu su rekli da ih brine ekonomska nejednakost, cene stanova, pitanja starosedeoca, dok su stariji više zabrinuti za inflaciju i uravnoteženje budžeta.
Kurl takođe ističe da je Kanada „na prekretnici“ i da je „danas veoma fokusirana na ono što nije u redu“.
“Mislim da smo možda u trenutku u kojem smo previše fokusirani na loše stvari i, možda ne razmišljamo dovoljno o pozitivnim stvarima.”
Ko ima više sreće?
Mlađi Kanađani mnogo češće govore da njihova starosna grupa nije imala sreće, pri čemu njih oko 40% su rekli da njihova generacija nema priliku. Stariji Kanađani, posebno oni od 55 i više godina, govore da su “veoma sretni” s puno prilika.
Starije generacije koje su ispitane se osećaju sretnijima u smislu ukupnog kvaliteta života, dok mlađi ljudi kažu da se osećaju srećnim kada su u pitanju društveno prihvatanje i slobode. Ljudi doba od 30 do 40 godina smatraju „priliku da putuju“ svojim najvećim područjem sreće, dok stariji vide vlasništvo nad imovinom kao sreću.
Razlika u pogledima
To nije samo razgovor o tome koje generacije su imale najlakše ili su imale više prilika u životu.
Studija je takođe otkrila da je način na koji starije generacije gledaju na Kanadu i budućnost nacije, bitno drugačiji od načina na koji mlađe generacije gledaju na Kanadu i budućnost nacije.
„Stvarno imate ponor, ogroman ponor, između načina na koji stariji (i mlađi) ljudi gledaju na ono što su ostavili iza sebe u ovoj zemlji“, rekao je Kurl.
“Mislim da vidimo period vremena u ovoj zemlji u kojem mlađe generacije osećaju neverovatnu frustraciju zbog brojnih stvari koje danas zahvataju društvo… Oni ne vide ništa osim problema, ništa osim nagomilanih izazova, ništa osim nedostatka pravde i pravičnosti. I veoma su ljuti zbog toga.”
Većina starijih od 41 godine kaže da imaju snažnu emocionalnu privrženost Kanadi, da vole zemlju i ono što ona predstavlja, dok samo 50% onih ispod 41 godine izjavila je da su jako privrženi zemlji i kaže da nisu protiv traženja mogućnosti u drugoj zemlji. Tehnologija bi takođe, kaže Kurl, mogla podstaći osećaj odvojenosti među mlađom populacijom.
„Mi konzumiramo kulturu iz bilo kojeg dela sveta u bilo kojem trenutku dana. Možete dobiti bilo šta s bilo kojeg mesta. I mislim da se zbog toga mlađi Kanađani osećaju kao da su možda deo globalnijeg društva.”
Geografska lokacija takođe igra ulogu u načinu na koji Kanađani gledaju na svoju zemlju. Manje od polovine svih stanovnika Kvebeka imaju snažnu privrženost Kanadi, dok u isto vreme 70% ljudi iz atlantske Kanade osećaju snažnu privrženost.
Put napred
Pa gde se mi to sada kao društvo nalazimo?
Analiza dostavljenih podataka pokazuje ne samo generacijsku podelu u načinu na koji mlađi i stariji Kanađani gledaju na svoju zemlju i ono što smatraju najvažnijim pitanjima, kako lično tako i kao država, već ukazuje i na razlike u načinu na koji generacije veruju da bi Kanada trebala krenuti napred u rešavanju ovih problema.
50% ispitanika od 18 do 29 godina i 40 % ispitanika od 30 do 40 godina kažu da su potrebne velike strukturne promene i da je vreme da Kanada sve počene iznova.
Oni koji imaju 55+ godina, međutim, kažu da bi društvo najbolje imalo koristi ako bi nastavilo da se gradi na temeljima koje su već postavile prethodne generacije.
SERBIANNEWS/CANADA
