Rezultati Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu pokazali su da bakra ima skoro duplo više od dozvoljene koncentracije, da je vrednost mangana povišena deset puta, a gvožđa čak 12 puta u odnosu na referentnu vrednost
Usled gotovo svakodnevnih promena boje vode u Peku, koja je čas zelena, žuta, čas bakarna pa siva, nad Kučevom se nadvila senka straha. Građani su alarmirali javnost, ekološki aktivisti presavili tabak i upozorili nadležne, pišu se peticije, pune društvene mreže. To je nateralo čelnike Gradišta, Golupca i Kučeva, opština u slivu Peka, da se pozabave ovim problemom.
Zatražene su analaize vode koje su potvrdile crne sumnje građana – Pek je zagađen. Rezultati Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu pokazali su višestruko uvećane vrednosti teških metala u Kučevu – bakar u skoro duploj koncentraciji od dozvoljene, mangan povišen deset puta, a gvožđe čak 12 puta uvećano u odnosu na referentnu vrednost. Samo nekoliko dana kasnije, ZZJZ Zaječar ustanovio je povišene vrednosti sulfata i gvožđa, dok ostali metali nisu povećani.
Sve ovo pripisuje se rudniku bakra u Majdanpeku koji je u vlasništvu kineske kompanije „Ziđin kuper Srbija ”, odakle se otpadne vode ispuštaju u Pek. Međutim, prema rečima Ivana Rajčića, predsednika opštine Kučevo, ovaj problem datira od pre više decenija, još dok je rudnik bio u državnom vlasništvu. Međutim, lokalni ekolozi smatraju da je dolaskom Kineza stanje pogoršano.
Nebojša Joksić, ekološki aktivista iz Kučeva i administrator fejsbuk grupe „ Sačuvajmo reku Pek”, smatra da zamućenost reke predugo traje, od letos u kontinuitetu, što ranije nije bio slučaj i najveći razlog vidi u povećanoj eksploataciji u rudniku u Majdanpeku. Najveći deo krivice, međutim, pripisuje državi Srbiji.
Kinezi ispuštaju otpadne vode pune štetnih sastojaka u Pek jer im je to ugovorom dozvoljeno. Borimo se da dokažemo tu štetnost i da se izmeni ugovor, da se ova kompanija obaveže da izgradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Zarada koju ostvaruju u RTB Bor je ogromna i sada je problem da izgrade jednu stanicu za prečišćavanje vode. Nemam ništa protiv rudnika, mnogo ljudi živi od njega, ali je takođe veliki broj ljudi ugrožen i ne može se zarađivati na račun zdravlja građana, kaže za „Politiku” Joksić. Obraćao se i sam resornom ministarstvu i, kaže, rečeno mu je da je voda zamućena od padavina. Sada kada su analize potvrdile zagađenost, zatražio je novo izjašnjenje, ali je i sam poslao uzorak vode na analizu jer želi da uporedi rezultate.
Dok čelnici tri braničevske opštine čekaju sastanak sa vlasnicima rudnika, koji su oni i inicirali, lokalna samopuprava Kučeva obratila se dopisom predsedniku države, predsednici vlade, Ministarstvu za zaštite životne sredine, Ministarstvu privrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agenciji za zaštitu životne sredine, „Srbijavodama” i načelniku Braničevskog okruga.
Još se niko nije oglasio, a ćuti i „Ziđin”. U međuvremenu je kučevački Štab za vanredne situacije doneo određene hitne mere i preporuke, tražeći od ZZJZ Požarevac dodatno pojašnjenje o štetnosti utvrđene zagađanosti vode, kako za ljude tako i za biljni i životnjski svet. Najavili su analize zemljišta u slivu Peka, a građanima je preporučeno da ne pecaju ribu, ne koriste vodu iz reke za zalivanje ili napajanje stoke, kao i da ne vade šljunak iz i oko korita reke, dok ne stignu rezultati. Zatražen je i hitan sastanak u Ministarstvu zaštite životne sredine i formiran tim stručnjaka koji će se svakodnevno baviti ovom problematikom.
Peticija na „Fejsbuku”
Za manje od nedelju dana, onlajn peticiju za očuvanje reke Pek potpisalo je više od tri hiljade ljudi. Fejsbuk grupa „Sačuvajmo reku Pek” za kratko vreme narasla je sa dve na 8,5 hiljada pratilaca.
Zlatonosna reka
Nakon Rimljana i srpski kraljevi su u srednjem veku nastavili tradiciju eksploatacije zlata iz Peka. Posle oslobađanja od Turaka, to je obnovljeno u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska. Mesečno se vadilo između 25 i 32 kilograma čistog zlata.
