Zajednički nastup stvara osećaj povezanosti, timskog rada, ublažava nivo stresa, jača samopouzdanje, poboljšava memoriju, a dugoročno gledano povoljno utiče na kapacitet pluća
Da su druženje s drugima, osećaj povezanosti i zajedništvo preduslovi dobrog zdravlja i dužeg života zna se već dugo, ali odnedavno toj listi je dodato još nešto: pevanje u društvu. Dakle, ne premišljajte se i pridružite se horu u staračkom domu, obližnjoj crkvi, amaterskom ili profesionalnom horu u kulturno-umetničkom društvu, samo ako imate priliku.
Skoro 18 meseci tokom pandemije, aktivnosti horova su širom sveta bile skoro potpuno obustavljene, jer je utvrđeno da se virus tako brže širi, ali kako virus korona slabi, tako horovi hvataju novi zalet. Ali, taj period tokom pandemije je iskorišćen da se urade medicinske studije o značaju zajedničkog pevanja za mentalno i fizičko zdravlje, a rezultate nekih istraživanja nedavno je objavio britanski list „Gardijan”.
Pevanje u društvu, pre svega, izvor je zadovoljstva, zato i oni kojima muzika nije profesija vole u karaoke-baru, na svadbama i slavljima ili u našim kafanama da se prihvate mikrofona i učine srećnim i sebe, a nadaju se, i druge. Ne morate da budete Pavaroti, dovoljno je da volite da pevate, čak i kada nemate idealan sluh. Skoro svako može da nauči da peva, a jedina potrebna oprema – sopstveno telo, besplatna je.
Pevanje zahteva duboko i pravilno disanje, koje odmah ublažava nivo stresa , a dugoročno gledano povoljno utiče na kapacitet pluća. Pravilni i kontrolisani udisaji i izdisaji oslobađaju endorfin, hormon zadovoljstva i aktiviraju se delovi mozga, zaduženi za emocije.
Projekat vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koji je podržao istraživanje značaja horskog, zajedničkog pevanja, izdvojio je nekoliko dobrih strana za psihičko zdravlje: ljudi se u tim aktivnostima povezuju međusobno, aktivni su, pažnja im je fokusirana, prihvataju da uče… Postoje čak i dokazi da pevanje doprinosi jačem imunitetu. Nekad su horovi korišćeni za podršku ljudima koji se bore s različitim duševnim krizama i poremećajima, da pomažu kod demencije, povreda mozga, nekih vrsta raka.
Novo britansko istraživanje otišlo je i korak dalje pa sugeriše lekarima opšte medicine i porodičnim doktorima da svojim pacijentima između ostalog predlože da se pridruže nekom horu. Zašto da ne ? Jer, pevanje u društvu stvara osećaj povezanosti, timskog rada, bez potrebe za razgovorom. Ali, to nikako ne znači da je pevač pasivan: on mora i te kako da se potrudi i da sluša druge. Pevanje u horu nosi sa sobom i obaveze, recimo pripreme za nastup, probe na koje mora da se dolazi redovno, učenje novih pesama, od kojih neke i ne moraju da se dopadnu horistima, naravno i savlađivanje treme, ali uz osećanje da sada te osobe imaju svrhu, zadati cilj. Članovima hora sve ovo jača samopouzdanje, poboljšava memoriju. Uostalom, setite se da mala deca širom sveta sve uče kroz pesmu: od azbuke do složenih odnosa među ljudima. Pevanje zahteva da pevač bude prisutan duhom, da mu misli ne lutaju, slično kao u meditaciji ili sportu, podsećaju naučnici.
