Visok nivo holesterola povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, a bez obzira na genetiku i hormonske promene, naučnici smatraju da ishrana ima najveći uticaj.
Norman E. Lepor, kardiolog i profesor kaže:
„Prilagođavanje ishrane je jedna od prvih preporuka i volela bih da ljudi znaju šta je zdrava dijeta za holesterol, a šta nije. Neka vam lista namirnica bude pri ruci. Najbolja dijeta za holesterol prilično je jednostavan savet za većinu pacijenata, a to je sledite ishranu u mediteranskom stilu. Što manje ugljenih hidrata i nezdravih masnoća, a što više voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova, mahunarki i zdravih masti, poput maslinovog ulja. Riba i morski plodovi treba da budu na trpezi dva puta nedeljno, dok se drugi izvori proteina kao što su jaja, piletina i mlečni proizvodi jedu umereno”, preporučuje dr Lepor.
Dosta orašastih plodova, borovnice i kupine, su takođe poželjne namirnice. Iako je gubitak viška kilograma važan za poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja, dr Lepor kaže da to nije jedino rešenje za smanjenje nivoa holesterola i rizika od kardiovaskularnih bolesti.
„Ljudi će često smršati u skladu sa mojim preporukama, oni će izgubiti pet ili 10 kilograma, a onda im merimo nivo holesterola i njihov nivo holesterola se možda neće mnogo pomeriti. Ne radi se samo o gubitku kilograma, već o tome kako to postižete. Ne postoji stroga veza između izgubljenih kilograma i smanjenja holesterola”, navodi lekar, prenosi Helti.
Kako bi zaista vodili računa o nivou holesterola, dr Lepor preporučuje konzumiranje zdravijeg izvora masti i proteina. Iako gubitak težine može doći sa ovim promenama u ishrani, to nije prioritet.
„Imam mršave pacijente koji su veoma aktivni i znate nešto? Imaju i srčane i moždane udare. Treba da se fokusirate na ishranu sa izvorima mononezasićenih i polinezasićenih masti, kao i nemasnim proteinima kao što su piletina, morski plodovi i mahunarke”, preporučuje dr Lepor.