Omega masne kiseline, kao i minerali sadržani u suplementima, mogu efikasno da dopune terapiju za hipertenziju
Vitamini i minerali koje dobijamo iz ishrane ili iz suplemenata, osim značaja koji imaju za jačanje imuniteta, održavanje dobrog zdravlja, mogu u određenoj meri da spreče pojavu visokog krvnog pritiska.
Upravo o antihipertenzivnom potencijalu suplemenata na nedavnom Kongresu o hipertenziji govorila je prof. dr Nađa Vasiljević, specijalista ishrane u Savetovalištu za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
– Hipertenzija se obično javlja između 40. i 60. godine. Brojni faktori utiču na pojavu visokog krvnog pritiska, a u osnovi leži takozvani efekat oksidativnog stresa i upalni procesi koji utiču na endotel krvnih sudova. Sistemski inflamatorni odgovor organizma zavisi od rezerve nutrijenata, odnosno rezerve minerala i vitamina koje u telu postoje. Drugim rečima, od toga koliko su ljudi jeli povrće i voće zavisiće odbrambena sposobnost od slobodnih radikala – podsetila je doktorka Vasiljević.
Ona je dodala da svako ko želi da bude zdrav tu „rezervu” treba da obezbedi tako što će svakodnevno jesti dovoljnu količinu povrća i voća. Među povrćem dr Vasiljević na prvo mesto stavlja kelj (200 grama) ili spanać, a kod voća – borovnice i kupine. Dovoljno je, dodala je, dnevno jesti 200 grama jagoda ili 125 grama borovnica.
Brojna medicinska istraživanja u svetu tragaju za odgovorom kojim se to vitaminskim i mineralnim dodacima može dopuniti terapija bolesnika s dijagnozom hipertenzije.
Kad je reč o visokom krvnom pritisku najvažnije je smanjenje unosa natrijuma, odnosno soli. Podjednako je važno u kakvom su odnosu kalijum i natrijum, ali i magnezijum, koji smanjuje upalne procese.
Omega-tri masne kiseline deluju povoljno na krvni pritisak, najbolji efekat ostvaruje se sa 3 do 5 grama na dan u kombinaciji s vitaminom De.
Vitamin Ce je moćni antioksidans. U tabletama struktura vitamina je ista kao i u prirodnim izvorima. Najbolje je koristi vitamin C s ekstraktom nara, voćem koje ima veći antioksidativni potencijal od grožđa, borovnica, kupina…
Dr Vasiljević je izdvojila i azotni oksid, gas važan za zdravlje, posebno za dilataciju krvnih sudova i hipertenziju.
– Dugo su trajala istraživanja, ali se utvrdilo da se azotni oksid u povrću najviše nalazi u cvekli, zelenom lisnatom povrću – blitvi, spanaću, zelenoj salati, rukoli. Čaša soka od cvekle smanjuje pritisak, ali samo dok se primenjuje. Ne treba se zavaravati da to može da leči povišeni krvni pritisak. Suplementi su važni kao dopuna svakodnevnoj ishrani, da se organizmu obezbede hranljive materije. Isto to važi i za beli luk, koji smanjuje visok krvni pritisak, ali se on i dalje ne savetuje ni u jednom protokolu, jer efekti su mnogo manji kada se uprede s efektom koji se dobija ako se skine višak kilograma i uvede redovna fizička aktivnost – poručila je profesorka Nađa Vasiljević.
Riblje ulje na kašiku
U moru saveta koji vitamini najbolje leče virusnu infekciju, koja ulja doprinose snažnijem imunitetu, da li je bolje da pijete crno vino ili jedite borovnice i kupine običan čovek se sve teže snalazi. U diskusiji koja se razvila na kongresu, posle predavanja, u kojoj su i lekari sami priznali da ponekad ne znaju šta da preporuče pacijentu, prof. dr Nađa Vasiljević otkrila je šta ona propisuje pacijentima u Savetovalištu za dijetetiku:
– Preporučim im obavezno da uzimaju magnezijum i to posebno magnezjum-glukonat tri meseca. Zatim da uzimaju omega-tri masne kiseline od 1. novembra do 1. aprila i to, isključivo, kao riblje ulje. Znači, na stari način – na kašiku. Sada može da se kupi i lepo, norveško, koje nije neprijatnog ukusa. Taj period je dovoljan da se rezerve napune. Savetujem obavezno svaki dan porciju sezonskog voća, po 200 grama: nekada jagode ili šta drugo ima.
