„Više ljudi počinje da uzgaja bar jedno voće ili povrće kod kuće”
Šezdeset i sedam posto novih povrtara reklo je da je pandemija uticala na njihovu odluku da sami uzgajaju hranu.
Prolećna navala na baštenske centre i prodavce semena nije bila lažna uzbuna. COVID-19 naterao je Kanađane da sami uzgajaju povrće i voće. Nešto više od polovine (51 odsto) uzgaja bar jednu vrstu voća ili povrća, navodi se u novom izveštaju iz laboratorija agro-prehrambene analitike (AAL) Univerziteta Dalhousie, koji ispituje gajenje povrća i voća kućnim baštama kao odgovor na pandemiju. A od njih je skoro svaki peti (17,4 procenta) prvi put počeo da uzgaja sopstvenu hranu tokom COVID-19.
„Pandemijsko baštovanstvo definitivno je dobra stvar“, kaže smejući se naučna saradnica AAL-a Lisa Mullins. „Pandemija je navela mnoge ljude da pogledaju svoje okruženje i kažu:„ U redu. Šta mogu da učinim da nađem malo radosti svom životu – da proširim svoja interesovanja? ’“
Za svoje istraživanje, koje se temeljilo na odgovorima 1.023 ljudi širom zemlje od 28. do 30. septembra, istraživači su isključili bilje i kanabis u svojoj definiciji baštovanstva hranom. Navodeći opuštanje (69 procenata) i vežbanje (55,5 procenata) kao jednu od prednosti.
Zabrinuti zbog nestašice hrane, sigurnosti hrane i rasta cena, ispitanici su takođe prijavili da ih privlači ukus domaćih proizvoda. „Mnogi ljudi veruju da kad uzgajate vlastitu hranu, ona ima bolji ukus – sveža je i znate odakle dolazi“, kaže Silvain Charlebois, profesor distribucije i politike hrane i viši direktor AAL-a.
Iako je nagli nagli interes za zalihe i seme u ranim danima pandemije stvorio utisak da vrtlarstvo cveta, nedostajalo je nedavnih istraživanja koja su proučavala praksu u Kanadi, objašnjava Mullins. Ova svest dovela je do ispitivanja rasprostranjenosti baštovanstva i stavova prema njemu.
