Srbija će zvanično predložiti Unesku da se na listu svetske kulturne baštine budu uvrštena i tri ćilima iz Srbije – pirotski, staparski i sjeničko-pešterski.
Nematerijalno kulturno nasleđe može biti sve ono što se nalazi oko nas i ispunjava karakteristike propisane Konvencijom Uneska o očuvanju nematerijalnog nasleđa, koju je Srbija ratifikovala 2010.
U nematerijalno kulturno ili „živo“ nasleđe ubrajaju se sva znanja, verovanja, običaji, kao i izrada ili izvođačke veštine koje su se prenosile s generacije na generaciju i održale do danas.
I najvažniji uslov je da se baštini i danas. O ovom delu naše tradicije stara se Centar za nematerijalno kulturno nasleđe formiran 2012. godine pri Etnografskom muzeju.
U Nacionalni registar do sada je upisano 49 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Predlog da se nešto nađe u nacionalnom Registru može da podnese pojedinac, zajednica ili institucija.
Upisom u nacionalni Registar stiče se, pre svega, vidljivost elementa nasleđa: običaj se prepoznaje kao nešto što je značajno za zajednicu i na šta je potrebno posebno ukazivati i činiti da bi se sačuvao.
„Sama zajednica, preuzima obavezu nastavljanja običaja, dok su institucije te koje organizuju sistem očuvanja i organizuju promocije, prezentacije i sve ostale aktivnosti kojima se njegovi značaj i vidljivost održavaju i povećavaju“, kaže Danijela Filipović, etnolog iz Etnografskog muzeja.
Rok za podnošenje predloga za Uneskovu listu je 31. mart. Da bi se dospelo na listu Svetske baštine, važno je pokazati da je nasleđe koje želi da se zaštiti prisutno u svakodnevnom životu i da ceo sistem doprinosi njegovom očuvanju. Izrada dosijea traje nekoliko meseci, ali postupak, od dana kada se prosledi Unesku traje i do dve godine.Tokom prve, ocenjuju se tehničke karakteristike, a druge godine evaluacijsko telo stručno sagledava da li su svi kriterijumi ispunjeni, između ostalog – da li zemlja poseduje Nacionalni registar i koliko se često ažurira, ko su nosioci i koje mere su preduzete radi zaštite. Po upisu na listu Svetske baštine lokalni običaj ili znanje, stiče posebnu vrednost za celo čovečanstvo.
Tri ćilima novi kandidati za svetsku kulturnu baštinu
Ovog meseca država bi trebalo i zvanično da predloži da na listu svetske kulturne baštine budu uvrštena i tri ćilima iz Srbije: pirotski, staparski i sjeničko-pešterski. Svi ćilimi već su upisani u nacionalni Registar kulturnog nasleđa. U stara vremena, ćilim je bio obavezan deo „devojačke spreme“. Danas su, pogotovo pirotski, najčešći protokolarni diplomatski poklon visokim zvaničnima iz sveta. Šare su imale (imaju ga i danas) magijski značaj, pa se po njima znalo kome su ćilimi namenjeni, za koje mesto u kući predviđeni, koje su najveće želje vlasnika.U malobrojnim udruženjima i zadrugama gde se tkaju pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilimi, kažu da bi stavljanjem na Uneskovu listu dobili potvrdu za vrhunsku i pravu vrednost.
Osim toga, neophodno je napraviti ozbiljnu strategiju i obezbediti kontinuiranu finasijsku i logističku podršku države. Svaki od ovih ćilima posebno je predstavljen u serijalu u Jutarnjem programu Radio Beograda 1.
Pirotski ćilim
Specifičan je po tome što nema lice i naličje, nego dve potpuno iste strane. Izrađuje se od vune ovce „pramenke”, zastupljene u tom kraju, na vertikalnom razboju. Ima 122 šare koje su autentične, uvek simetrične. Najpoznatija je kornjača, koja simbolizuje blagostanje i dug život, i 96 ornamenata. Tka se isključivo iz jednog dela. Viševekovnu tradiciju nastoje da sačuvaju pojedina udruženja i zadruge – najstarija je „Pomoravlje”, osnovana još 1902. godine.
Kvadratni metar pirotskog ćilima košta skoro 50.000 dinara, i za izradu je potrebno oko mesec i po dana.
Staparski ćilim
Nastao je u domaćoj radinosti u 18.veku, a prepoznatljiv je po cvetnim motivima: ružama, buketima i vencima cveća. Nekada su ga tkali od kudelje, sada od pamuka i vune, na horizontalnim razbojima – tehnikom „klečanja”, poznatoj na Balkanu još u predslovenskim vremenima. Bio je znak prestiža i koristio se za prekrivanje kreveta i stolova. Tradiciju čuva udruženje „Staparska ruža”, koje umesto velikih, pravih ćilima, pravi tkanice, torbe, stazice – sve u skladu sa aktuelnom potražnjom.
Sjeničko-pešterski ćilim
Način izrade je sličan pirotskom, sa različitim šarama: zavisno od toga kome su namenjeni. Pošto se najčešće prave kao sprema, za mušku decu, koriste se motivi koji ukazuju na snagu, bogatstvo i red, tzv. „bombice”, dok se na ćilimima za žensku decu nalaze ruže – „da bi im život bio lep kao ruža”. Jedan sjeničko-pešterski ćilim je veličine dva sa tri metra, košta oko 500 evra, i najčešće ga kupuju stranci koji posete Peštersku visoravan.
IZVOR:RTS.RS
