Malo ste spavali, ali imate više energije? Evo zašto dolazi do ovog kontradiktornog efekta

Ova neobična reakcija tela se svodi na „kompenzacijske trikove“ koje izvodi mozak. Ovi trikovi koji su dizajnirani da nadoknade nedostatak sna i drže nas budnim.

„Telo i mozak pokušavaju da se prilagode bilo kom fizičkom problemu ili nedostatku sa kojim se suočavamo“, rekao je dr Sem A. Kasani, specijalista za medicinu za spavanje. „Zato smo opstali hiljadama i hiljadama godina, jer bez obzira na to koji stresor je u pitanju, akutni ili hronični, naš mozak i naše telo će uvek samo prirodno pokušati da se prilagode.“

Prema stručnjacima širom sveta, između sedam i devet sati idealno je za optimalno mentalno i fizičko zdravlje, a ako spavate manje od toga, vaše telo, mozak i ponašanje će se prilagoditi da biste se kretali kada niste potpuno odmorni.

To uključuje proizvodnju dodatnih hemikalija „za buđenje“, koje održavaju vaše telo aktivnim i privremeno povećavaju raspon pažnje. Neke od ovih hemikalija su kortizol, poznat kao hormon stresa, kao i adrenalin. Nakon zdravog sna, kod većine ljudi nivo kortizola dostiže vrhunac ujutru i polako opada tokom dana, ali kada spavate manje nego što vam je potrebno, možete prekinuti ovaj ciklus, uzrokujući da vaše telo proizvodi kortizol u neprirodno vreme, kao što je posle podne, pre spavanja…

Još jedan razlog zbog kojeg se možda osećate energičnije nakon manje sna je taj što podsvesno posežete za više supstanci koje sadrže kofein i stimulišu vaš mozak kada ste bili lišeni sna.

Na primer, ako pijete kafu ujutru, možda ćete popiti dodatnu šolju, a da toga niste svesni. Što više kofeina pijete, verovatno ćete se osećati energičnije.

Konačno, postoji vrlo mala šansa da spadate u retku grupu ljudi koji dobro funkcionišu sa manje sna nego prosečan čovek, objasnili su doktori za „Dejli mejl“. To su ljudi koji, nekim čudom, spavaju četiri do šest sati po noći i još uvek su puni energije, a često im nisu potrebni budilnici i lako zaspu noću.

Da li su ovi „naleti energije“ dobra stvar

Ipak, samo zato što vam telo omogućava da ostanete budni i završite određene zadatke, to ne znači da vaše kognitivne sposobnosti funkcionšu „kao podmazane“. Studije pokazuju da sposobnosti rešavanja problema i pamćenje opadaju zbog neadekvatnog spavanja – čak i kada mislite da ste budni i dovoljno skoncentrisani.

Ovo sugeriše, pisali su naučnici, da mnogi ljudi u velikoj meri nisu svesni sve većeg uticaja nedostatka sna, čak i na samo jedno veče. Brojne studije skeniranja mozga pokazale su da oni koji su lišeni sna moraju da rade mnogo više da bi se fokusirali od ljudi koji su se dobro naspavali.

Kratkoročno, verovatno ćete imati problema sa koncentracijom, učenjem i reagovanjem na emocije drugih ljudi ako spavate manje od osam sati. Telo je takođe podložno upalama kada je lišeno sna, što iscrpljuje sve naše unutrašnje sisteme – od mozga do srca.

Ovo je verovatno deo razloga zašto je nedostatak sna na duže staze povezan sa srčanim oboljenjima, bolestima bubrega, dijabetesom, moždanim udarom, gojaznošću, depresijom i visokim krvnim pritiskom, tako da nemojte zapostaviti zdrav raspored spavanja.