Kako su se zubi vadili ritualno, i to sa ciljem ulepšavanja

Vađenje, na različite načine, i to zdravih zuba, dokumentovano među grupama širom sveta u različitim epohama, a najviše je ova praksa povezivana sa prvim austronežanskim zajednicama, a tu spadaju ljudi na Tajvanu, u jugoistočnoj Aziji i Polineziji.

Procedura je u toj oblasti počela da se praktikuje pre oko 4.800 godina, za vreme neolita, i nastavljena je do početka 20. veka.

Obred se sastojao od vađenja inače zdravih zuba, uključujući sekutiće i očnjake, i to, naravno, bez anestezije. Rupe koje su ostajale posle vađenja zuba, ljudi su ispunjavali pepelom jer se nekada tako sprečavalo krvarenje i zapaljenje.

Pošto su sakupili informacije sa više od 250 arheoloških lokacija širom Azije, istraživači su utvrdili da je 47 sadržalo grobnice iz neolita (pre 4.800-2.400 godina) do gvozdenog doba (pre 2.400-400 godina) u kojima su preminulima nedostajali zubi.

Vađenje zdravih zuba bilo je jednako rasprostranjeno kod muškaraca i kod žena. Ali, do početka 20. veka,  postala je uobičajenija među ženama.

Inače, nisu samo odrasli bili podvrgnuti toj proceduri, već i deca.

Osnovni razlog je bio kozmetičke prirode – vadili su zdrave zube zbog estetike. Istraživači su to zaključili na osnovu navedenih, opisanih primera iz istorijske literature ali i nešto savremenije dokumentacije.

Motivacija da se uradi ovako nešto ležala je u tome da se postane privlačniji za suprotni pol, ali i da se postigne razlika u odnosu na facijalne odlika životinja.

Interesantno je jedno istorijsko svedočanstvo koje nam govori o prizoru crvenog jezika koji viri iz rupe između blistavih zuba. To se očigledno nekada davno smatralo privlačnim.

Istraživači takođe smatraju da je vađenje zuba bilo svojevrsni „test hrabrosti“ – što može potvrditi svako ko je bio podvrgnut znatnim dentalnim procedurama. Dakle, praksa se koristila kao dokaz hrabrosti i zreloti, ali, zubi su se vadili i preventivno.

Pored navedenih motiva, ljudi su verovali da vađenje zuba može da umanji bol od tetoviranja ili da ublažiti teškoće u izgovoru.

Još jedan od razloga, pronađen u etnološkim podacima sa Bornea i istorijskim opisima iz jugozapadne Kine, mogao bi biti taj da je, ako je osoba imala ukočenu vilicu, izvađen zub omogućavao da uzima hranu i tadašnje lekove.

Brojni razlozi prakse vađenja zdravih zuba, koje smo saznali iz literature ali i iz materijalnih dokaza, može objasniti dugotrajnost tog čudnog običaja, uprkos tome što je bez sumnje, procedura bila bolna.