Krajem aprila uživali smo u Beogradskom maratonu, navijali smo u NBA ligi za Nikolu Jokića koji igra skoro 40 minuta na svakoj utakmici, redovno pratimo Novaka Đokovića u višečasovnim teniskim mečevima, što je nekada naporno čak i za gledanje kraj televizijskog ekrana, pa se nameću logična pitanja: da li su ovakvi ekstremni napori bezbedni i koliko su zdravi za srce, ali i da li su naši sportski heroji zbog toga u riziku od dobijanja dugoročnih posledica po zdravlje.
Predmet debate i među lekarima odnosi se i na pitanje da li vežbanje, koje se pokazalo kao najefikasniji lek i najbolja strategija za prevenciju bolesti, unapređenje zdravlja i poboljšanje kvaliteta i dužine života, nekada može biti i opasno.
Kako ističe dr Jelena Suzić Lazić, iz Klinike za kardiologiju Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, umerenost je idealna mera za sve pa i za vežbanje. Kao i za svaki lek, danas se preporučuje određena doza fizičke aktivnosti, koja doprinosi poboljšanju zdravlja. Za zdrave osobe, u cilju prevencije kardiovaskularnih bolesti, preporučeno je najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno. Važno je da ova aktivnost bude ravnomerno raspoređena tokom četiri do pet dana (na primer 30 minuta tokom pet dana), a najbolje bi bilo da je svakodnevna. Uz to se preporučuju i vežbe snage koje uključuju velike grupe mišića minimum dva puta nedeljno.
– U svemu smo skloni ekstremima pa nije retko da se pretera i sa vežbanjem. Pokazalo se da nešto više doze fizičke aktivnosti od preporučenih imaju još izraženiji efekat, ali će se daljim povećanjem doze, ukoliko preteramo, zdravstvena korist potpuno izgubiti. Taj nivo aktivnosti doneće nam „samo” dobru kondiciju. Velike studije koje su uključile više desetina hiljada ispitanika pokazale su da je najveća zdravstvena korist od vežbanja upravo u zoni blagog do umerenog intenziteta. Tako su trkači koji su trenirali umerenim intenzitetom imali manju smrtnost nego neaktivne osobe, dok je smrtnost onih koji su trčali visokim intenzitetom bila slična kao kod neaktivnih – naglašava dr Suzić Lazić.
Bilo da je motiv kondicija ili korist za zdravlje, savet za rekreativce je da ne ulaze naglo u vežbanje sa intenzivnim naporom.
– Za nekoga ko mesecima nije vežbao, mudrija odluka je da ne prihvati poziv za teniski meč ili fudbal. Svima je poznato da se nakon duže pauze u treninzima ili lošeg zagrevanja pre aktivnosti dešavaju sportske povrede. Ovakvi uslovi ne prijaju ni zdravom srcu, a naročito ne bolesnom. Za sportiste u našoj zemlji postoji zakonska obaveza da idu na redovne predtakmičarske preglede dva puta godišnje. To smanjuje rizik za iznenadnu srčanu smrt. Iako ovakva obaveza nije propisana za rekreativce, obično savetujem da se, kada započinju redovnu fizičku aktivnost u dozi koju prethodno nisu praktikovali, jave lekaru i urade makar osnovni pregled sa elektrokardiogramom – navodi naša sagovornica.
Ukoliko se osete neke tegobe tokom vežbanja, a posebno bol u grudima, mučnina, nedostatak daha, neprijatnost ili bol u rukama, vratu, leđima, stomaku, omaglica, vrtoglavica, preskakanje srca ili ubrzan rad srca koji se održava i nakon vežbanja, takvi simptomi mogu biti znak ozbiljnih oboljenja i neophodan je vanredni pregled kardiologa.
– Gotovo da nema osobe kojoj zabranjujemo fizičku aktivnost. Ona je najefikasnija nefarmakološka terapija za osobe sa hipertenzijom, dijabetesom, srčanom slabošću, ishemijskom bolešću srca… Više studija je pokazalo da osobama koje su prebolele infarkt srca, redovna šetnja ili trčanje značajno produžavaju život. Za obolele je naročito važna doza aktivnosti. Iako je u ovoj osetljivoj grupi koja je preležala infarkt najveća korist sa smanjenjem smrtnosti od čak 60 odsto postojala kod onih koji su prelazili oko 50 kilometara nedeljno, što je značajno više od preporučene doze za opštu populaciju, onima koji su vežbali više od toga i zdravstvena korist je bila manja, čak je i nestajala, a rizik od neželjenih događaja je rastao – ističe dr Suzić Lazić.
Srce sportiste se razlikuje od srca zdrave osobe koja ne trenira. Ono je obično veće, debljih zidova, a prolazi i niz drugih promena da bi se prilagodilo ekstremnim naporima. Zato je u medicini za skup tih specifičnih promena na srčanom mišiću usvojen pojam „sportsko srce”. –Srce ima fantastičnu moć da se adaptira na zahteve redovnog vežbanja pa sportsko srce smatra varijantom zdravog srca. U sportovima izdržljivosti, kao što je maraton, češće se javljaju aritmije, češće se nalaze polja fibroze na srcu i veći je stepen ateroskleroze na krvnim sudovima. Pored toga, velika italijanska studija koja je uključila čak 1,4 miliona mladih pokazala je da redovno bavljenje sportom povećava rizik za iznenadnu srčanu smrt. Međutim, nije sport bio razlog umiranja već okidač neželjenih događaja kod osoba koje su imale neprepoznato oboljenje srca. Ipak, ekstremni fizički napori mogu da ostave trag i na zdravom srcu. Tako je utvrđeno da nakon intenzivnog vežbanja (maratonske trke) mogu da se jave prolazni poremećaji u funkciji srca koji se nekada održavaju i do mesec dan – pojašnjava dr Suzić Lazić.
Sofisticirane dijagnostičke metode pokazale su da se i na srcu zdravih sportista mogu naći polja fibroze – ožiljaka. Takvi ožiljci na srčanom mišiću mogu da postanu žarište aritmija.
