Rasim Halilović potroši više od 300 sati, hiljade i hiljade lampica i lampiona, stotinak metara svetlećih creva, ponešto živaca, pa i fizičke snage kako bi okitio svoje imanje
(Фото лична архива)
Marmorak – U Mramorak baš morate da se zaputite. Do ovog južnobanatskog sela od oko 3.000 duša ne može se onako usput, a šteta je jer bilo bi tu kažu meštani šta da se vidi, ako ništa drugo, da se uživa u ravnici, okretanju krila gvozdenih vetrenjača i tišini.
Zimi ima i bonus ponude. Nalazi se u Ulici Žarka Zrenjanina na broju 100, ali adresa i ne treba za novogodišnje i božićne praznike, jer se zalutati ne može. Svi znaju diku sela, najlepše okićenu kuću. I dok su prestoničke fensi varijante novija moda, Rasim Halilović, domaćin ove, tim poslom se zanima duže od dve decnije.
Kako to biva, počeo je skromno od kuće, prešao na pančićevu omoriku u dvorištu, a onda je stvar uzela maha, pa sada potroši preko 300 sati, hiljade i hiljade lampica i lampiona, stotinak metara svetlećih creva, ponešto živaca, pa i fizičke snage da raskošno osvetli svoje imanje.
„Putovao sam u Nemačku i dok smo čekali da pređemo granicu, vidim usred zimske idile, fantastično ukrašenu kuću koja tako blješti da sam poželeo da i ja svoju tako okitim. Kreaciju ne smišljam unapred, nikad to nije ista kombinacija. Svake godine dokupi se i poneki ukras, stižu i iz Italije i Nemačke, a mnoge sam napravio i sam”, kaže Halilović i hvali se da je ove godine aranžman obogaćen UV lampama pastelnih boja, koje se lepo utapaju u ostale, a i manje su naporne za oči.
Velik je to posao, prava nauka da se sve poveže u šest stubova ograde, jer sve mora da se uklopi, ali i prilagodi arhitekturi i prostoru. Otežavajuća okolnost čitave operacije jeste to što veći deo posla mora da se odradi po mraku. Onda Rasim stavi lampu na glavu i sledi korektura, u čemu pomaže supruga. Kuršlusa do sada imao nije, jer naročito vodi računa o bezbednosti, a najveći neprijatelj je kiša koja ume da izazive pregorevanje lampica i upravljačkih kutija mramoračke čarolije, To je tradicija, pa i da hoće, Rasim ne može da je prekine, jer njegove komšije već polovinom decembra počinju da se raspituju kad će da krene s kićenjem.
„Oduševljeni su svi, a najviše najmlađi, za koje je ovo već godinama kuća Deda Mraza. Dolaze da se fotografišu i dovode svoje goste. Zatekli su se ovde i Holađani, pa kažu da tako nešto tamo nema, što me je iznenadilo. Jednom se desilo i da je vozač zaustavio autobus iz Pančeva da sačeka da uključim rasvetu. Putnici se nisu bunili zbog petnaestominutnog kašnjenja već su pohitali da naprave selfije za uspomenu”, priča Rasim, čija zimska bajka ponešto i košta. „Jeste da je račun za struju teži oko tri hiljade dinara, ali ne žalim, a nije to ni neki veliki trošak u odnosu na radost koju priuštim sebi i komšijama. Zadovoljstvo je kad put potegnu do nas i ljudi iz okolnih mesta, pa uživa i moja porodica i oni”, ističe Rasim Halilović iz Mramorka.
