To što sada ima dosta ovih insekata nije neuobičajeno jer, kao i smrdibube, pokušavaju da nađu mesto gde će preživeti hladne dane. – Poslednjih nekoliko godina naše domaće bubamare su u manjini
Oni koji se ovih dana zateknu u prirodi, u svojim baštama, na terasama, balkonima… mogu da primete veći broj bubamara. Sleću na ruke, šetkaju se po zidovima, ogradama, zavuku u veš… Umesto smrdibuba, sada su bubamare preuzele primat. Poslednjih nekoliko godina naše domaće bubamare „izgurale” su one pristigle iz Azije. Ove bubamare su iz jugoistočne Azije prešle u Ameriku, pa u Evropu, a zatim su se pre desetak godina doselile i kod nas.
– To što sada ima dosta bubamara nije neuobičajeno jer one pokušavaju da nađu sklonište od zime. Ljudi sve više primećuju da ih ima u različitim bojama – crnih sa crvenim tačkama, žutih sa crnim tačkama, narandžastih sa tamnim tufnama… Reč je uglavnom o azijskim, takozvanim arlekin bubamarama. Ime su najverovatnije dobile po tome što su kako Arlekin šarene, odnosno ima ih u različitim bojama. Ove bubamare su Ameriku unete da bi se borile protiv biljnih vaši u plastenicima i staklenicima. Pošto je reč o tropskoj vrsti, njima je odgovarala temperatura u plastenicima pa su mogle bez „pauze” da jedu vaši, za razliku od domaćih bubamara koje su leti, po vrućini, „spavale”. „Arlekin” bubamare bile su dobro „sredstvo” da bi se sprečila upotreba pesticida, ali je problem nastao kada su izašle iz plastenika i staklenika i razmnožile se – objašnjava Željko Tomanović, profesor sa Biološkog fakulteta.
Posebno je ova vrsta bubamare pometnju napravila u Americi, gde su nekada nadirale u hiljadama. Zbog toga su se u jednom trenutku pojavili ljudi alergični na neprijatni miris koji bubamara ispušta dok se brani, a kod nekih osoba su čak zabeleženi slučajevi astme.
– Kod nas takvih situacija nije bilo mada je naročito pre sedam, osam godina bio povećan broj ovih bubamara. Sada se njihov broj ipak smanjio jer su dobile prirodne neprijatelje poput parazitske ose, ptica, guštera… – kaže Tomanović i ističe da bubamare u većem broju mogu da naprave problem i u vinogradima. One se skupljaju među listovima i oštećuju plod pa se dešava da kvalitet vina opadne zbog njih.
U svetu ima oko 5.000 vrsta bubamara, a kod nas je prisutno oko šezdesetak. Uglavnom bubamara živi oko godinu dana i u jednoj sezoni izleže jajašca. Položi ih na lišće da bi mlade bubamare kada se izlegu odmah imale šta da jedu.
Bubamare ili božje ovčice mnogi smatraju vesnikom lepih vesti i ovog insekta povezuju sa srećom. Prema legendi, ime su dobile još u srednjem veku kada su plodna polja napadale štetočine. Ljudi su se tada molili Devici Mariji da ih spase od te pošasti, a onda su na poljima počeli da primećuju male crvene bubice sa tačkicama na leđima koje jedu te štetočine. Zbog toga su ih počeli nazivati „Marijine bube”, odakle je proisteklo i ovo ime bubamara.
Nekada se verovalo da neudata devojka kojoj bubamara sleti na ruku treba da gleda u kom će pravcu odleteti ovo tufnasto stvorenje. Na toj strani navodno gde bi bubamara odlepršala nju je čekao onaj „pravi”. Pošto su azijske bubamare „izgurale” ove naše i ima ih dosta, izgleda da ovo verovanje treba uzeti s rezervom. Čisto da ne bi došlo do zabune na koju stranu da gledate.
