Subotica – Zoološki vrt na Paliću osnovan je pre 75 godina. Početak je bio skroman i više je nalikovao izložbi divljih životinja zatvorenih po volijerama. Nakon tri četvrtine veka Zoološki vrt na Paliću izrastao je u jedan od prepoznatljivih simbola grada, u mesto koje beleži izuzetnu posećenost – samo prošle godine 160.000 građana prošlo je kroz njegovu kapiju. Ali vrt je pre svega usmeren na brigu o dobrobiti životinja u njemu, kao i na edukaciju, pre svega najmlađih. Obeležavanje jubileja bila je prilika i da se podseti da ova ustanova, sada usmerena na ispunjavanje evropskih standarda i razvijanje međunarodnih projekata, nastavlja da edukuje hiljade dece godišnje i aktivno učestvuje u zaštiti životinja.
„Od jednostavne izložbe životinja u malom i neodgovarajućem prostoru, stigli smo do moderno uređenih volijera, sa prirodnim barijerama i objektima prilagođenim vrsti i potrebama životinja”, kaže Sonja Mandić, direktorica zoo-vrta na Paliću. Ona ističe da posebnu prednost zoo-vrtu daje lokacija – nalazi se u zaštićenom prirodnom području, uz korišćenje potencijala Palićkog jezera i Tapšinog kanala, koji delimično prolazi kroz vrt, obogaćen mrežom veštačkih kanala. Zbog toga su, gde god je to bilo moguće, životinje odvojene nekom vrstom prirodne barijere.
Od 2011. godine, veliki akcenat stavljen je na usklađivanje sa propisima koji se odnose na kvadrature i opreme prostora za životinje. „Nažalost, šimpanza Tomi, koji puni 45 godina, jedini je primat koji još nema adekvatan smeštaj, ali se nadamo da ćemo i tu situaciju uskoro rešiti”, dodaje direktorica.
Jedan od važnijih koraka ka unapređenju zoo-vrta je i prekogranična saradnja sa Zoološkim vrtom u Osijeku u Hrvatskoj. U okviru tog projekta, biće izgrađeni novi objekti – kako za životinje, tako i za posetioce, posebno najmlađe. U Paliću će se rekonstruisati deo namenjen primatima, što je jedan od prioriteta u narednom periodu.
„Ponosna sam što smo iskoristili potencijal međunarodnih projekata. Bez te finansijske podrške nema vidljivog razvoja. Nadamo se da više nećemo čekati deceniju na nove objekte, već da će se tempo ubrzati”, ističe Mandićeva.
Jedan od najuspešnijih programa zoo-vrta svakako je edukativni koji je započet 1981. godine. U međuvremenu, program je doživeo brojne izmene i unapređenja, ali je i dalje fokusiran na povezivanje dece sa prirodom i podučavanje o važnosti zaštite životinja.
Jelena Toljagić, biolog i edukatorka u zoo-vrtu, ističe da se program obraća učenicima nižih razreda iz preko 20 osnovnih škola sa teritorije Subotice. Kada prvaci stignu u zoo-vrt, obično svi prvo pitaju gde je medved, što im je u tom uzrastu najzanimljivije. Kroz učenje u naredne četiri godine oni saznaju mnogo više i proširuju svoje poznavanje divljeg sveta i uče kako se ponašati u dodiru sa njim. „Tokom školske 2023/24. godine, čak 18.000 dece prošlo je kroz edukativni program. Omogućavamo različite radionice, predavanja, kontakt sa životinjama, od hranjenja medveda do susreta sa tarantulama i šištećim madagaskarskim bubašvabama”, kaže ona.
Program je dinamičan i prilagođen uzrastu – od medveda i puzli u prvom razredu, do ozbiljnijih tema poput besnila i zaštite slepih miševa u četvrtom.
Pored svoje edukativne i rekreativne uloge, u okviru zoo-vrta od 2004. godine postoji i prihvatilište za zaštićene i strogo zaštićene životinjske vrste. To je, uz beogradski zoo-vrt, jedina institucija u Srbiji koja ima direktan ugovor sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
„Nelegalna trgovina životinjama je globalni problem, često rangirana odmah iza trgovine ljudima. Mi smo pod stalnim pritiskom da primimo sve veći broj životinja – od povređenih sova do egzotičnih vrsta zaplenjenih na granici”, objašnjava Mandićeva. U radu prihvatilišta učestvuju timaritelji i veterinari, uz veliko angažovanje građana koji sve češće donose povređene ili napuštene životinje.
