U Srbiji najviše ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, koje su uzrok smrti oko 48 odsto građana naše zemlje. Da bismo uspeli da smanjimo umiranje od kardiovaskularnih oboljenja, moramo da umanjimo broj obolelih po glavi stanovnika, a jedini način za to je – prevencija. Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, kaže da je važno da građani nauče da se terapija za ove bolesti ne uzima tako što popiju pola tablete, da pacijenti koji imaju lek za povišeni krvni pritisak ne smeju da piju alkohol, da moraju da shvate da povišeni nivo šećera i masnoća u krvi nije dobar parametar. Neophodno je da postoji stalna kampanja o tome da se ljudi bave sportom i rekreacijom, da manje sede a više hodaju, smatra on, i ističe da je najvažnije od svega da ljudi nauče da su sami odgovorni za svoje zdravlje i da je bitno da se leče.
– Zdravstveni sistem u Srbiji je postavljen „na glavu, a ne na noge” i u njegovom središtu se nalaze lekari, a ne pacijenti, iako to niko neće da kaže. Lekari su tu da nam pomognu da se lečimo, ali naš organizam je taj koji će pobediti bolest ili neće. Kako živimo, tako i umiremo. A najveći broj nas umre od kardiovaskularnih bolesti. Nema, u Evropi, države u kojoj je ta smrtnost veća nego kod nas, ili nas možda ponekad jedna zemlja na kratko „prešiša”, ali mi se ne damo. Zašto je to tako? Razloga je mnogo, naravno, mi smo siromašno društvo i nema dobrog zdravstvenog sistema u siromašnoj zemlji, osim možda na Kubi. Iza nas su devedesete, u kome su svi pušili i pili mnogo, a uz to jeli masnu i jaku hranu. Posledice tog vremena i te kako i danas osećamo. Sada manje ljudi puši cigarete i pije alkohol nego tada, ali su brojevi i dalje katastrofalni. Iako lekari apeluju da u organizam unosimo žitarice, voće, povrće i ribu, mnogi to i dalje ne čine. Malo se bavimo rekreacijom, a mnogo sedimo pored televizora gledajući rijaliti programe. Previše mrzimo, premalo volimo, ogromnu manjinu građana čine vernici svih konfesija, još manje građana ide kod psihoterapeuta – pojašnjava Pilipović.
Njegov stav je da moramo da se menjamo kao društvo.
– Lečim se u Nemačkoj, sticajem okolnosti, više od deset godina. Oni tamo sve rade drugačije od nas što se tiče brige o zdravlju i mnogo su zdraviji. Sećam se stare Jugoslavije kada su na Korčuli samo Nemci džogirali predveče. Mi smo ih uglavnom gledali sa čuđenjem. Ali oni su mnogo zdraviji od nas i mnogo duže žive. Potrebna nam je jedna vrlo široka edukativna kampanja u kojoj će učestvovati Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja, Institut „Batut”, farmaceutska industrija, udruženja pacijenata, mediji, predsednik Srbije, predsednik vlade i predsednik Skupštine Srbije. Moramo da objasnimo ljudima da nije dobro što nam relativno mladi ljudi imaju problem sa krvnim pritiskom i nivoom šećera i masti u krvi. Bitno je da radimo mnogo više i mnogo bolje na prevenciji, da svako bar jednom godišnje dobije rezultate analize krvi i urina, da se rizičnim grupama pacijenata oba pola redovno rade pregledi i skrininzi, da se vratimo vakcinaciji, da nastavimo sa uvođenjem inovativnih terapija u naš zdravstveni sistem. Treba konačno zabraniti pušenje cigareta u kafanama i rad solarijuma – smatra Pilipović i dodaje da je neophodno, bez odlaganja, da se započne reforma primarne zdravstvene zaštite i da se lekari opšte prakse oslobode pisarskih dužnosti.
