Pomalo umorna Srbija nije blistala protiv Izrael, ali je, pre svega zahvaljujući maestralnoj partiji najboljeg centra na svetu – Nikole Jokića pobedila Izrael 89:78 i upisala četvrtu pobedu na Evropskom prvenstvu.
Kao i protiv Finske, Srbiji nije mnogo stradala od najboljeg pojedinca protivničke reprezentacije – ovoga puta Denija Avdije.
Nikola Kalinić je od samog početka utakmice dobro zaustavio najboljeg izraelskog igrača, koji je na prethodna tri meča prosečno beležio 15,7 poena (na dve je dao preko 20, na jednoj samo tri) ali su Izraelci dobre periode imali dok je Avdija bio na klupi.
Ušao je najbolji strelac Izraela u svoj ritam u drugom poluvremenu, završio utakmicu sa 14 poena, ali je poentirao uglavnom u momentima kada je Srbija već imala značajnu rezultatsku prednost.
Istakao se zato plejmejker Partizana Jam Madar i predvodio svoju reprezentaciju sa 20 postignutih poena, uz četiri pogotka za tri poena.
Nisu igrači Srbije bili koncentrisani i agilni u odbrani kao protiv Finske – nije bilo dobre komunikacije, a bilo je grešaka u rotaciji i prilikom preuzimanja pa su izraelski bekovi nekoliko puta dobilli prazan put do koša koji se završavao lakim poenima ili otvorenim šutevima sa distance.
Ni u napadu nije bilo blistavo – dosta sporije i tromije nego protiv Finske, bez brzog protoka lopte i dovoljno asistencija na usku odbranu Izraelaca.
Srbija, koja je pre Izraela bila reprezentacija sa najviše asistencija na turniru sa prosečno 25 po utakmici, sada ih je imala samo 17, ali su individualni kvalitet, talenat i inspiracija, pre svega Jokića i Micića, bili dovoljni da se savlada Izrael.
Dešavalo se danas da je lopta kod srpskih plejmejkera duže nego što je neophodno, ali je Nikola Jokić ponovo bio nerešiv rebus za protivnike koji ga nisu sprečili da zabeleži još jedan dabl-dabl (29 poena i 11 skokova).
Od početka je u trenucima kada Jokić primi loptu ispod koša, kao i obično, izgledalo da bi svaki napad preko njega mogao da se završi poenima, ali je utisak da ga Srbija nije dovoljno eksploatisala u prvom poluvremenu, osim krajem druge četvrtine kada je po povratku na teren za manje od četiri minuta vezao šest poena i asistenciju, čak i kada su oko njega bila po tri igrača Izraela.
Pokušali su Izraelci da se brane i zonom, ali se dešavalo da Jokić ostane uz dosta niže protivnike, što je lako rešavao u svoju korist.
Kada se Jokić razigrao i primorao odbranu Izraela da svu pažnju usmeri na njega, proradio je i šut za tri poena, koji je i dalje jedno od najjačih oružja “orlova”.
Već posle utakmice sa Finskom Srbija se popela na drugo mesto liste reprezentacija sa najboljim procentom šuta za tri poena (39,7 odsto ili u proseku 11,3 pogotka iz 28,7 pokušaja). Slično je bilo i danas – 10 od 25 za 40 odsto uspešnosti.
Igra u tranziciji je ponovo dobro funkcionisala kada je bilo prilike, najviše na početku utakmice, zahvaljujući Nemanji Nedoviću, koji je u nedostatku Vanje Marinkovića ponovo bio starter.
Još jednom je plejmejker Crvene zvezde pokazao da Srbija sa njim mnogo dobija na brzini u tranziciji jer je Nedović najčešće prvi u kontranapadu, i sa loptom kada je sam ukrade, ali i bez nje, uvek spreman da u “ofsajdu” primi neki bejzbol pas, a, srećom, ima od koga i da ga primi.
Nakon četiri pobede, Srbiji ostaje da protiv Poljaka obezbedi prvo mesto u grupi D, dok je Izrael na učinku od dve pobede i dva poraza, pa mu sledi borba za odlazak u Berlin na završnicu turnira.
