Vrabac – aplikacija koja beogradsku kulturu vraća u život

Dok često slušamo kako je kulturna scena u Beogradu mrtva, grupa mladih entuzijasta trudi se da dokaže suprotno. Aplikacija Vrabac, koju su pokrenuli studenti Luka Barović i Nikola Dobričić, otkriva nove segmente beogradske kulture, pruža prostor zanemarenim sadržajima i poziva mlade da učestvuju u građenju beogradskog kulturnog života. U razgovoru za BIZLife, dvadesetdvogodišnji Luka Barović objašnjava šta je to Vrabac i šta čini tu aplikaciju posebnom.

Simbol Beograda

Vrabac je aplikacija za promociju kulturnog sadržaja i događaja u Beogradu. „Namenjena je svim ljudima koji bi voleli da se na lakši i kvalitetniji način uključe u društveni život Beograda i saznaju nešto novo o gradu u kojem žive,’’ rekao je Luka Barović, „Naziv Vrabac je upravo povezan sa Beogradom, kao simbol ovog grada.’’ Na aplikaciji i na njihovom Instagram nalogu objavljuju događaje, nude preporuke i ističu manje klubove, nezavisne galerije, male izdavače, autorske projekte.

Gušenje u algoritmu i velikoj količini informacija koje svakodnevno upijamo otežava i naizgled jednostavno pitanje: „Šta ćemo večeras?“. Sa ovim problem susretao se i Luka kada je primetio da je proces pronalaženja mesta za izlaske, projekcije filmova ili izložbe veoma dug i naporan. Tako se rodio Vrabac: ,,Imalo je smisla da neka vrsta portala sadrži sve ove informacije. Međutim, od početka mi je bilo jasno da ni sam ne bih želeo da mi se samo predoče svi mogući događaji, već da bih voleo da imam neku vrstu preporuke.“

Upravo preporuke i lični pečat koji ceo tim daje pri izboru događaja je ono što izdvaja Vrabac od drugih aplikacija. „Naime, događaji koji se pojavlju na aplikaciji su probrani od strane uredničkog tima,“ ističe Luka. ,,Vrabac ima određeni nivo odgovornosti prema korisnicima kada dođe do kvaliteta samih događaja. Na aplikaciji se ne mogu naći svi događaji u našem gradu, ali to što može da se nađe zagarantovano ima kulturni doprinos.“

Šta Vrabac preporučuje

Pored preporuka za različite događaje, Vrabac u svom uredničkom timu ima osobe zadužene za preporuke knjiga, filmova i muzike. Posebnu draž imaju rubrike u kojima mladi preporučuju mladima: „U rubrici Šta Vrabac čita trudimo se da posebno pratimo našu izdavačku scenu i da preporučujemo nova i kvalitetna izdanja bilo to potpuno nova književna dela sa naglaskom na autore i autorke sa Balkana ili savremene prevode. Unutar ove rubrike postoji i raspored: na svake dve nedelje objavljujemo preporuku, jednom iz oblasti proze, drugi put iz oblasti poezije. Kod rubrika Šta Vrabac gleda i Šta Vrabac sluša okvir je slobodniji — ovde ne insistiramo da preporučujemo isključivo novitete niti isključivo domaća ostvarenja, već biramo ono što smatramo vrednim pažnje, bilo da je reč o starijem ili novijem filmu, muzičkom albumu ili singlu. U procesu smo da svaka od tri sekcije dobije jasnog urednika koji će detaljnije pisati o preporukama, a uskoro planiramo i nove rubrike, poput pozorišta, gde će se preporučivati isključivo predstave sa naše scene.“

Za Luku Vrabac predstavlja više od aplikacije koja preporučuje – Vrabac igra aktivnu ulogu u oblikovanju kulturnog života. Tako je 28. avgusta na žurki predstavljanja aplikacije otvorena i prva Vrapčeva izložba ,,Beograd nikad ne spava“.

„Beograd nam se kao tema izložbe nametnuo potpuno prirodno: zasad sve događaje organizujemo upravo ovde, pa je imalo smisla da projekte van aplikacije započnemo temom Beograda. Na konkurs koji smo objavili javno odazvao se veliki broj autora, što potvrđuje da tema i ideja izložbe u potpunosti korespondiraju sa onim što Vrabac želi da postigne – da gradi platformu za mlade ljude aktivne u kulturnom životu, da podstiče saradnju i da bude jedan od aktivnih učesnika beogradske umetničke i društvene scene. Pri samoj postavci izložbe pomogla nam je Ozon galerija. Plan nam je da slične događaje organizujemo što češće. Vrabac je zamišljen kao dugoročni projekat koji će se razvijati zajedno sa svojim korisnicima, umetnicima i publikom,“objašnjava Luka.

Luka napominje da proces stvaranja aplikacije uopšte nije bio lak: „Najveći izazov za sada bio je programiranje i dizajniranje same aplikacije. To je nešto što smo Nikola i ja radili od nule, bez puno predznanja, i zahtevalo je dosta vremena i truda. Osim toga, svakodnevni izazov nam je da pronađemo i saznamo šta se sve dešava u Beogradu. Mit o tome kako ovde nema šta da se radi ili nema gde da se izađe konstantno se ispostavlja kao netačan. U Beogradu se nešto dešava svake sekunde.“

Kulturna scena se konstantno menja, a samim tim menjaće se i Vrabac: „U planu nam je da uskoro ažuriramo aplikaciju i proširimo urednički i kreativni tim. Organizovaćemo još događaja i pokušaćemo da budemo što prisutniji u beogradskom kulturnom životu — sa željom da mu doprinesemo na što pozitivniji i smisleniji način. Ideja ima mnogo, i o njima konstantno razgovaramo i pokušavamo da što više njih ostvarimo; budućnost Vrapca je namerno otvorena i samim tim nepredvidiva, ali verujemo da je baš to ono što Vrapca čini zanimljivim projektom.“

Kulturu Beograda možda je najbolje opisati kao neuhvatljivu. Ne zato što je nema, već zato što nam stalno izmiče. Skriva se u anderground klubovima ili praznim galerijama, šapuće ispod sloja ljudi koji uzvikuju: „Kultura je mrtva!’’. Mlada ekipa koja stoji iza Vrapca predstavlja glas otpora i vraća Beogradu glavnu ulogu.