Njujorška bankarska korporacija „Goldman Saks” u svom najnovijem izveštaju povećala je verovatnoću recesije u Sjedinjenim Američkim Državama u narednih 12 meseci sa 35 na 45 odsto. Ovo je već drugi put za nedelju dana da povećavaju izglede za recesiju, pošto su prethodno podigli verovatnoću ovog scenarija sa 20 na 35 odsto.
Mnoge američke banke smatraju da će carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp povećati inflaciju i nezaposlenost u SAD, smanjiti ekonomski rast i povećati rizik od recesije, a sve kao posledicu uvođenja recipročnih carina za gotovo sve države sveta, među kojima je i Srbija sa stopom od čak 37 odsto, među najvišim.
I dok Srbija čeka pojašnjenje zašto smo toliko opterećeni ovim američkim nametima, a privrednici koji direktno rade sa SAD ozbiljno brinu kako da posle svega ostanu konkurenti preko okeana, postavlja se pitanje kakve bi mogle da budu posledice po nas ukoliko stvarno dođe do recesije u SAD. Juče su se u isto vreme pojavile i spekulacije da je predsednik Tramp na 90 dana odložio ove namete, ali je ubrzo sve demantovano, što je dodatno podstaklo pesimizam kod svih onih koji od ovih poslova žive.
Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuriti”, koji prati sva dešavanja na američkoj berzi, kaže za „Politiku” da naša zemlja ima relativno malu trgovinsku razmenu sa SAD i glavnina naših problema bi mogla da dođe spolja, od nedaća naših glavnih trgovinskih partnera, a to je evrozona.
– Eventualni pad privredne aktivnosti evrozone, a posebno sektora koji su značajno prisutni kod nas (auto-sektor, pre svega), momentalno bi se prelili i na domaću privrednu aktivnost koja usporava i bez ovih spoljnih efekata. Domaći privredni model, baziran na velikim državnim ulaganjima u infrastrukturu i neselektivnom privlačenju stranih investicija subvencijama, prilično je istrošen i aktuelni potresi na međunarodnom planu mogli bi i ranije da mu zapečate sudbinu, objašnjava Gujaničić.
Ističe da bi izlaz iz ove situacije mogao da se nađe u većem oslanjanju na domaće sektore koji mogu da ostvare komparativnu prednost na globalnom tržištu i privlačenju stranih investicija koje stvaraju veću dodatnu vrednost. Uporedo trebalo bi raditi na podizanju domaćih institucija kako bi se povećala domaće privatne investicije koje godinama kaskaju.
– U eri visoke globalizacije, čije obrise smo mogli najbolje da sagledamo nakon pandemije i pokidanih lanaca snabdevanja, ovako visoka trgovinska ograničenja neminovno bi morala dovesti do recesije i to one vrste krize koja se ne meri nekim minornim padom privredne aktivnosti u dva vezana tromesečja. To je i ključni razlog što su glavni američki trgovinski partneri oprezno reagovali na ove iznenađujuće visoke carine. Istina, Kina je uzvratila sa identičnom, recipročnom stopom, ali ton kineskih zvaničnika je bio više u duhu pregovora, dok EU okleva sa recipročnim carinama i tek bojažljivo priprema listu američke robe na koju će se odnositi novi nameti, objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Mihajlo Rabrenović, redovnog profesora, stručnjak za menadžment državne uprave, osnivač „Eurosfere” ukoliko najavljene carine koje su globalnog karaktera zaista ostanu na snazi, Srbija bi mogla da oseti posledice preko trgovinskih odnosa sa zemljama Evropske unije i Kinom, koje su znatno veći trgovinski partneri Srbije.
– Ako se ekonomska situacija u SAD pogorša, to može uticati na različite negativne trendove – na pad potražnje i poremećaj globalnih lanaca snabdevanja, što bi moglo dovesti do izvesnog inflacionog pritiska u svetu, pa i u Srbiji. Takođe, povećane carinske tarife na proizvode iz Kine mogu uticati na cene proizvoda koji dolaze iz Kine, uključujući elektronsku opremu i druge robe koje su važne za srpsko tržište. Iako direktna trgovina Srbije i SAD nije velika, opšte indikacije koje dolaze iz američke ekonomije i politika mogu imati značajan indirektan uticaj na Srbiju – preko drugih zemalja. Povećanje tarife na proizvode iz Kine može uticati na evropske ekonomije, a time i na zemlje poput Srbije koje imaju bliže ekonomske veze sa EU. Takođe, ako EU bude više pogođena ekonomskim padom u SAD, to može imati negativan efekat na investicije koje nam dolaze iz EU. Negativan bi mogao da bude i položaj naših preduzeća koja proizvode komponente za globalne igrače u automobilskoj industriji, komentariše prof. Rabrenović.
Dodaje da naša zemlja mora biti svesna i pripremiti se na potencijalne posledice globalne ekonomske nestabilnosti izazvane političkim i ekonomskim odlukama u SAD. U isto vreme, Srbija treba da pažljivo analizira informacije iz okruženja i da aktivno podržava svoj ekonomski rast putem diversifikacije spoljne trgovine i investicija, uz jačanje odnosa sa zemljama koje imaju pozitivan trend ekonomskog rasta. Takođe, mogu se razmatrati mogućnosti za poboljšanje ekonomskih odnosa sa SAD i drugih zemalja koje su ključni trgovinski partneri Srbije.
– Tenzije između SAD i Kine mogu direktno uticati na Srbiju. Srbija ima rastuću ekonomsku saradnju sa Kinom, a dalje pogoršanje odnosa između dve velike ekonomije može dovesti do poremećaja globalne trgovine. Od velikog značaja na bilateralne odnose SAD i Srbije je najavljeni susret na najvišem nivou – između dva predsednika, koji bi mogao da se realizuje već u naredna dva meseca. Takvi susreti daju mogućnost da se uz dobru pripremu razgovara o ključnim temama, među kojima su i strategijske opcije kada je reč o prevazilaženju neizvesnosti zbog ruskog većinskog kapitala – u pogledu Naftne industrije Srbije, ali i o mogućnosti korekcije visoke carinske tarife. Srbija mora biti svesna i pripremiti se na potencijalne posledice, zaključuje naš sagovornik.
