„Plavi šlemovi” Vojske Srbije se, u značajnijoj meri, vraćaju u misiju Ujedinjenih nacija UNFICIP na Kipru. Pre dve godine, posle višegodišnjeg angažovanja, povučeni su vod srpskih mirovnjaka i vojni posmatrači, pa se na ovom ostrvu trenutno nalaze samo trojica oficira na štabnim dužnostima u komandi pomenute misije.
Međutim, pripadnici Vojske Srbije uskoro će se ponovo naći u nešto većem broju na Kipru i to zajedno sa kolegama iz Velike Britanije.
„Inicijativa za zajedničko angažovanje u multinacionalnoj operaciji UNFICIP u Republici Kipar potekla je od britanske strane u februaru ove godine, tokom posete zamenika načelnika Štaba odbrane Oružanih snaga Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske admirala Timotija Frejzera Republici Srbiji”, odgovaraju iz Ministarstva odbrane na pitanja „Politike“ u vezi ovog angažmana.
Kako objašnjavaju, Vojsci Srbije ponuđeno je angažovanje odeljenja vojne policije u sastavu voda vojne policije britanskih Oružanih snaga.
„Aspekti zajedničkog angažovanja u UNFICIP biće definisani tehničkim sporazumom čije je usaglašavanje i toku”, kažu u Ministarstvu odbrane.
Srpski mirovnjaci, dok su se u značajnijem broju nalazili na Kipru, bili su smešteni kod sela Pila nedaleko od Larnake, jedinog mesta u kojem Grci i Turci i danas žive zajedno. Boravili su u bazi koju su „plavi šlemovi” ranije zvali „Alkatraz”, a koju su oni preuredili i preimenovali u „Stefan Nemanja”.
U kontejnerima ofarbanim u belu boju nalazile su se spavaonice sa zasebnim sobama za jednog do tri pripadnika misije, kuhinja, dnevni boravak, pa čak i teretana. Iako su u patrole, u skladu sa pravilima, odlazili nenaoružani, pripadnici VS na Kipru uz sebe su imali automatske puške. Bazom je dominirala osmatračnica, a tu je za svaki slučaj bilo i podzemno sklonište. Taj kontigent, u kome se ljudstvo naravno menjalo, boravio je na ovom ostrvu oko osam godina.
Kipar je, inače, nezavisnost od Velike Britanije stekao 1960. godine i uticaj ove zemlje je i dalje značajan. Između ostalog vozi se levom stranom puta, što je posebno iskušenje za mirovnjake. Turska je izvršila invaziju i okupirala severni deo ostrva 1974. godine, tvrdeći da kiparski Grci nameravaju da ovu državu prisajedine Grčkoj.
Misija na Kipru spada u mirne, većih incidenata nema a oni manji duž „zelene linije” koja deli ostrvo, brzo se rešavaju angažovanjem „plavih šlemova“.
Ipak, bezbednosna situacija je složena – na severnom delu Kipra nalazi se oko 30.000 turskih vojnika. Na južnom delu je Nacionalna garda, kako se zvanično naziva armija Kipra, a uz njih je i izvestan broj vojnika iz Grčke. Tu su i dve britanske vojne baze koje imaju eksteritorijalni status.
U poslednje vreme oko Kipra vlada napetost zbog podmorskih istraživanja koje u tom deli Mediterana sprovodi Turska u potrazi za rezervama gasa, što je izazvalo revolt Nikozije i Atine.
