Pored šuma gde rastu na panjevima i stablima, bukovače se sve češće proizvode i u kontrolisanim uslovima. Mogu se pronaći u prirodi kao i mnogim pijacama i marketima. U Pocerini ih, između ostalih, proizvode Snežana i Sreten Marković, bračni par koji se pre osam godina, iz centra Šapca, preselio u selo Bogosavac.
Posle 20 dana u tamnoj prostoriji, gljiva izlazi na površinu dzaka. Slamu neophodnu za proizvodnju, Markovići potapaju u vrelu vodu sa geotermalnih izvora.
“Proizvodnja bukovače je u suštini organska proizvodanja, jer ne zahteva nikakve preparete, ne zahteva hemiju, jednostavno, samo treba prostoriju dezinfikovati, okrečiti, i tu uneti vreće, slamu poparenu, sterilisanu, jer temperatura vode ubije sve u slami”, kaže Sreten Marković.
Zatim se, kaže, zaseju džakovi i stavljaju u čistu prostoriju čistu, jer što su čistiji i pedantniji uslovi, gljiva će biti kvalitetnija i bolja.
Proizvodnja bukovača za Markoviće je, kako kažu, više ljubav nego posao.
“Gljiva je jako hranljiva, nema mnogo posla oko nje u toku dana, nego je to jedan posao koji se obavlja lagano, bez mnogo napora. Kada su pripremljeni džakovi i kada krene branje, njoj je bitno da ima samo dovoljno vlage u sebi i ona sama izlazi, posle je obereš rukama, iseckaš, pripremiš, nešto prodaš, nešto se pojede, većinom smo svi zadovoljni sa tim”, kaže Snežana Marković.
Markovići gljive prodaju na pijacama i u lokalnim prodavnicama. Kažu da bukovače jačaju imunitet jer su bogate vitaminima i mineralima. Slama koja ostane posle prizvodnje, može da se koristi za kompostiranje.
“Slama koja ostaje posle proizvodnje bukovača je jako bogata micelijumom i ostalim enzimima, tako da se ovde ne završava proizvodnja, nego se ostatak od slame koristi za kompostiranje, odnosno za preradu u đubrivo. Fermentacijom dobija se đubrivo koje je jako bogato kalcijumom, i može se koristiti za bobičasto voće”, kaže Danijela Gavrić, Udruženje mladih ekologa.
Markovići u toku sezone koja traje sedam meseci, uberu oko 700 kilogram gljiva. Zbog velike potražnje na tržištu, planiraju da prošire proizvodnju za 50 odsto.
