Posle dve godine shvatio je da to ipak nije za njega i posle neuspešnog pokušaja da upiše studije glume, odlučio se za studije pozorište organizacije, gde je stigao do statusa apsolventa.Muzičku karijeru započeo je u rodnom Čačku 1965. godine, a prvi bend u kom je Bora pevao i svirao bas gitaru zvao se „Hermelini“. Oprobao se i u lokalnim sastavima „Dečaci s Morave“, „Vesnici ljubavi“, „Safiri“, „Čačanski plemići“, a u grupi PORS (Poslednji ostatak romantičnog sveta) radio je zajedno sa R.M. Točkom, kasnije frontmenom grupe „Smak“.
Roditelji su odlučili da se presele u Beograd i Bora se 1970. upisao u Petu beogradsku gimnaziju.
U to vreme zainteresovao se za glumu i kada je u novinama video oglas u kome su se tražili izvođači rok-opere „Isus Hrist superstar“, krenuo je u Dadov na audiciju i – prošao. Zatim je otišao na glavnu audiciju u Atelje 212 i dobio ulogu jednog od apostola.
Ta 1972. bila je za Boru vrlo značajna, jer je tada formirao i grupu „Zajedno“, gde je pevao i svirao akustičnu gitaru.
Grupu je napustio 1974, a zatim sa Zoranom Modlijem osnovao „Hajduk Stanko i jataci“. Istovremeno, započeo je novi eksperiment sa grupom „Suncokreti“ s kojom je postigao veliki uspeh.
Ostaće upamćene njihove pesme kao što su „Moje bube“, „Ni sam ne znam kada“, „Vuk i krava“ i mnoge druge koje su se našle na njihovom demo albumu.
Onda je stigla i Čorba
Dobitnu kombinaciju našao je ubrzo nakon toga i 15. avgusta 1978. u restoranu „Šumatovac“ sa Miroslavom Aleksićem, Radislavom Kojićem i Miroslavom Milatovićem osnovao „Riblju čorbu“.
Grupa se uz „Bijelo dugme“ svrstava u najveći bend ovih prostora, naročito ako se uzima u obzir prvih deset godina njihovog stvaranja, tokom kog su nastali albumi poput – „Kost u grlu“, „Pokvarena mašta i prljave strasti“, „Mrtva priroda“, „U ime naroda“ i „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“.
Bora je potpisivao veliki deo tekstova i organizovao izuzetno energične koncerte, koji su proslavili grupu u celoj bivšoj Jugoslaviji.
„Lutka sa naslovne strane“, „Nazad u veliki prljavi grad“, „Dva dinara druže“, „Ostaću slobodan“, „Neke su žene pratile vojnike“, „Neću da ispadnem životinja“, „Na zapadu ništa novo“ i mnoge druge, danas važe za evergrin i slušaju ih čak i mlađe generacije.
