Odluka prištinskih vlasti o blokadi srpskih proizvoda ulazi u treći mesec. Gubici su veliki, a šteta se svakodnevno uvećava.
Iz Privredne komore Srbije je potvrđeno da ona do sada iznosi bezmalo 50 miliona evra zbog čega trpe obe strane. Za sada još nema sigurnih naznaka da li će, i kada, zabrana prestati da važi.
Snežana Petrović iz Gračanice pre dva meseca platila je krevete u ovlašćenom “Simpovom” salonu na KiM koji joj još nisu isporučeni.
“Kontaktirala sam s vlasnikom salona više puta, on se izvinjava, ponudio je i da mi vrati novac i kaže da nije do njega jer kreveti ne mogu da stignu iz fabrike u Vranju zbog odluke o blokadi”, navodi Petrovićeva.
Posledice odluke prištinske vlade o blokadi robe proizvođača iz uže Srbije, iz dana u dan sve su osetnije i vidljivije na policama u trgovinama, i na severu Kosova i Metohije i u enklavama južno od Ibra.
“Nedostaju deterdženti, majonez… alkoholnih pića, piva i sokova poodavno nema, tu su i prehrambeni artikli, mnogo toga nedostaje”, kaže Dragan Josifić, vlasnik najvećeg srpskog marketa u Gračanici.
Potrošači traže srpske proizvode
Posledice osećaju i vlasnici manjih trgovina i marketa. Aca Vasić kaže da se najviše traže suhomesnati i mlečni proizvodi iz Srbije, čips, kolači i keks. Iako se trgovci trude da ponude robu iz regiona potrošači traže srpske proizvode.
“Rafovi ne mogu da stoje prazni, mi na upražnjena mesta izložimo robu proizvođača iz regiona ali kupci traže domaće i pitaju zašto nema, kada će da stigne“, kaže Josifović.
Trgovci kažu da su pristupačne cene i kvalitet kome su kupci ostali verni i kome veruju razlog zbog čega su srpski proizvodi traženiji od ostalih.
Odluku o zabrani ulaska kamiona sa srpskim registarskim oznakama na Kosovo i Metohiju na snazi je od 14. juna, a uvedena je zbog hapšenja kosovskih policajaca koji su prešli na teritoriju centralne Srbije. Budući da su oni pušteni, Priština je u međuvremenu izmenila odluku tako što je dozvolila ulazak kamionima sa srpskim tablicama. Protok robe je i dalje zabranjen.
Osim prehrambenih artikala, građevinskog materijala na Kosmet ne stiže ni srpska štampa. Stariji sugrađani spadaju u najvernije čitaoce dnevnih izdanja i njih je posebno pogodila ova zabrana.
Prištini se ne žuri da ukine zabranu
Jedan od posledica nepopustljivog stava Prištine je i nedostatak lekova i infuzionih rastvora u KBC Kosovska Mitrovica odakle su više puta upozoravali da su zalihe pri kraju.
Portparol Vlade u Prištini Prparim Krueziju izjavio je prošle nedelje da ne treba žuriti sa ukidanjem mera za promet robe iz centralne Srbije ali je pre nekoliko dana ukidanje zabrane u prištinskim medijima najavio Nenad Rašić, prištinski ministar za povratak i zajednice, naglasivši da je tu informaciju dobio od Aljbina Kurtija.
U međuvremenu se i albanski proizvođači žale da im ponestaje sirovina koje uglavnom na KiM stižu iz centralne Srbije.
“Meni su se lično žalili proizvođači koji mi isporučuju robu da im ponestaje ambalaže koju su pravili od sirovina iz (centralne) Srbije“, navodi Dragan Josifović.
Profesorka srpskog jezika iz Gračanice Mirjana Petković kaže da Priština nastoji da bukvalno zabrani sve što može da je asocira na Srbe te da nisu u pitanju samo prehrambeni proizvodi.
“Mi već par decenija svedočimo da se nastoji da se ugasi srpska reč, zgaženi smo od strane moćnika iz belog sveta koji imaju svoje alatke ovde u vidu gospode koja zabranjuje“, kaže Petkovićeva.
“Ne smeju da zaborave da i iz blata i prašine i ako trenutno ne čitamo jer su nam i štampa i knjige zabranjeni mi ipak Božjom promišlju znamo da blato i prašina i te kako daju vid“, naglašava Petkovićeva.
Privredne komore i udruženja pozvali su na ukidanje zabrane. Prethodno su poziv više puta ponovile Evropska unija i SAD. Trpe obe strane, a naznaka da će zabrana biti ukinuta za sada još nema.
