Trampov carinski rat protiv ostatka sveta: Tektonski poremećaj u globalnom trgovinskom sistemu

Donald Tramp predstavlja nove carine 2. aprila 2025.

Donald Tramp je 2. aprila šokirao svet najavljujući sveobuhvatne „recipročne“ carine na uvoz iz celog sveta, koje će stupiti na snagu za sedam dana. Minimalna carina od 10% važiće za oko 120 zemalja i teritorija, dok će više stope biti primenjene za dodatnih 60 država koje imaju velike trgovinske suficite sa SAD.

Glavna meta je Kina, čija će kumulativna carinska stopa dostići neverovatnih 54% (što uključuje i carinu od 20% koja je već uvedena ranije ove godine). Druga velika meta je EU, koja će posle šoka sa uvođenjem carina od 25% na izvoz automobila i automobilskih delova u SAD, sada biti pogođena sa recipročnim carinama od 20%.

Među zemljama koje su suočene sa visokim carinama su i Vijetnam sa 46%, Japan sa 24%, Južna Koreja sa 25%, Indija sa 26%, Kambodža sa 49%, Tajvan sa 32%. Čini se da je Britanija, kao što se i očekivalo, dobro prošla sa minimalnih 10%.

“Recipročne” carine na uvoz u SAD koje je uvela Bela kuća

Ima indicija da se američka administracija prilikom određivanja recipročnih carina poslužila prvim rezultatima iz Gugl pretrage o američkom trgovinskom deficitu sa pojedinim državama, pa i Srbijom. I tu nismo imali sreće, jer smo u januaru 2025, na osnovu koga se radila analiza, imali veliki suficit (Amerika je izvezla u Srbiju robu u vrednosti od 16,9 miliona dolara, a uvoz je bio 66,5 miliona dolara). Inače, da su uzeti podaci iz cele 2024, kada je naš robni izvoz u SAD od 619 miliona evra bio za oko desetinu niži od uvoza iz te zemlje, verovatno bi dobili carinu od 10%, a ne 37%.

Inače, Srbija u Ameriku najviše izvozi IT usluge, koje nisu obuhvaćene carinama. Od robnog izvoza, najviše izvozimo oružje, auto delove, čelik, i potencijalno automobile iz Kragujevca. Svi ti proizvodi će biti u riziku da izgube cenovnu konkurentsku prednost na tržištu SAD (automobili i auto delovi podležu carinama od 25%).

Prema objašnjenju iz Bele kuće, carinske stope su individualizovane na osnovu procene američke vlade o carinama i necarinskim barijerama koje te zemlje nameću na američku robu (iznos je potom „velikodušno“ prepolovljen). Naime, Tramp i njegovi savetnici tvrde da praksa mnogih trgovinskih partnera stavlja strane kompanije u konkurentsku prednost na SAD tržištu na štetu američke proizvodnje.

Deficit SAD sa glavnim trgovinskim partnerima 2024.

Cilj Bele kuće je da se delimično neutralizuju efekti carina na američku robu i drugih mera za koje Vašington smatra da dovode američke proizvođače u nepovoljan položaj. To su: (skrivene) državne subvencije domicilnim kompanijama, potcenjeni kursevi u odnosu na dolar, visoki PDV (koji su ekvivalent carinskom nametu), slaba zaštita američke intelektualne svojine. Istina, zemlje u razvoju imaju tendenciju da održavaju više carine na uvoz određene robe da bi zaštitile radna mesta i pojedine industrijske sektore, kao i agrar, sve dok ne dostignu određeni nivo globalne konkurentnosti. Posledično, većina ekonomija ima više carine na uvoz iz SAD nego obrnuto.

Povezano sa već ranije poznatim carinama, postoje neki izuzeci. Čelik, aluminijum i automobili, koji već podležu Trampovim carinama, neće dodatno biti ocarinjeni. Bakar, farmaceutski proizvodi, poluprovodnici i proizvodi od drveta takođe će biti izuzeti, imajući u vidu njihovu „oskudnost“ u SAD. Budući da je veći deo proizvoda iz Kanade i Meksika pod nedavno uvedenim carinama od 25%, ove zemlje neće biti predmet novog carinskog režima.

Teretni voz prolazi kroz Montreal, 4. aprila 2025.

Političke i ekonomske reakcije širom sveta

Investitori su objavljivanje novog Trampovog carinskog plana, odnosno snažno podizanje carina za praktično ceo svet, opisali kao „najgori od najgorih scenarija“. Najreperkutivnije su recipročne carine prema Kini od čak 34%, koje treba dodati na 20% uvedenih pre nepunih mesec dana, kao i carine na uvoz iz EU od 20%. Stvar pogoršava to što se obe ekonomije spremaju za kontraudar. Ipak, očekivano je da najveći broj zemalja neće biti spreman da uđe u otvoren trgovinski rat sa Vašingtonom, te će retorzivne mere i najsnažnijih globalnih ekonomija biti nerecipročne, što je posledica globalne dominacije SAD – ekonomske, vojne i diplomatske.

Dan nakon objavljivanja „recipročnih carina“, svetske berze beleže značajan pad kapitalizacije. Glavni razlog je to što investitori nisu kalkulisali sa tako visokim carinskim stopama prema dvema najvećim svetskim ekonomijama posle američke (kineskoj i evropskoj). Ono što je pozitivno je da su okončani meseci spekulacija i neizvesnosti.

Trampove carine

Panevropski indeks akcija, Stoxx 600, je opao za 2,5%, dok je vodeći japanski indeks, Nikkei 225, smanjen za 2,7%. S druge strane, Shanghai Composite Index je zabeležio marginalan pad. Naime, investitori u kineske akcije procenjuju da će država preduzeti odlučne korake da zaštite ekonomiju nakon drakonskih američkih carina.

Američke berze se nalaze u snažnom padu (S&P 500 je u na početku trgovinja u četvrtak u minusu od 4%), dok je vrednost Bitkoina još više umanjena. Procenjuje se da će tržišna vrednost od blizu dve hiljade milijardi dolara biti izbrisana iz indeksa Standard&Poor’s 500, koji obuhvata 500 najvećih korporacija u SAD, te da će tehnološki giganti Epl, Amazon i Nvidia generisati veliki deo tih gubitaka.

Uz postojeću percepciju da će se povećanje carina negativno odraziti na globalnu ekonomiju, tržišta berzanskih roba, od nafte do industrijskih metala i žitarica, su pod snažnim udarom. Cene sirove nafte su tokom 3. aprila smanjene za 7%. Ostale sirovine, od bakra do soje i pamuka, takođe su u značajnom padu, kao i cene prirodnog gasa na evropskom tržištu.

Očekivano slabljenje dolara prema evru

Istina, slabljenje američke valute će donekle ublažiti ovu opadajuću dinamiku berzanskih roba (budući da su one indeksirane u dolarima). Naime, dolar je oslabio prema evru za preko 2%, a analitičari City Bank sada ciljaju (kao „dugu poziciju u evru“) 1,15 dolara za evro, jer predviđaju veći „udarac“ kada su u pitanju prinosi na američke akcije (-11%) u odnosu na evropske (-5%).

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će „posledice biti strašne za milione ljudi širom sveta“, te da EU ubrzano radi na prvom paketu kontra-mera, dodajući ipak da nije kasno da se problemi reše pregovorima. Indikativno je da se Nemačka i Francuska zalažu za što oštriji odgovor.

Brze reakcije zemalja EU nisu iznenađujuće, budući da se petina izvoza Unije plasira u Americi, što je skoro dva i po puta veći udeo nego onaj koji ima Kina na istom tržištu (posebno su pogođeni nemački proizvođači automobila). I Peking je obećao odmazdu protiv „tipičnog nasilničkog ponašanja Donalda Trampa“, ali nije specifikovao konkretne mere.

Valja podsediti da Tramp voli prvo da šokira, a zatim da pregovara. Tokom svog prvog predsedničkog mandata, omogućio je oslobađanje od carina za neke države ili proizvode nakon intervencija američkih lobista. On je već signalizirao da bi i recipročne tarife mogle biti podložne promenama, ako trgovinski partneri „preduzimaju značajne korake da poprave nerecipročne trgovinske aranžmane i usklade se sa SAD po pitanjima ekonomske i nacionalne bezbednosti“. U tom smislu, ohrabrujuće su reči američkog ministra finansija Skota Besenta, koji je rekao da su predložene carine maksimalni iznosi, naravno pod uslovom da pogođene države ne naprave uzvratne mere.

Ministar finansija Skot Besent, Donald Tramp i ministar trgovine Hauard Lutnik

Nova pravila igre

Izvesno je da Trampov novi „carinski cunami“ menja pravila igre, ne samo za američku, kinesku ili evropsku, već i za globalnu ekonomiju, koja bi se mogla suočiti sa ozbiljnim usporavanjem. Prema Fiču , mnoge zemlje će verovatno završiti u recesiji.

Brojni akademski ekonomisti smatraju da Tramp „diže u vazduh“ posleratni sistem koji je učinio SAD i svet prosperitetnijim. Međutim, nije mali broj analitičara koji ukazuju da je osnovni cilj nove administracije u Vašingtonu snažna liberalizacija američkog tržišta za koju je neophodno „zatvaranje“ spolja.

Ta nova vizija ukorenjena je u onome što bi se moglo nazvati „nacionalnim kapitalizmom“. Radi se o filozofiji radikalne liberalizacije koja odbacuje državnu intervenciju, prihvata privatizaciju i snažno se oslanja na tržišne sile da preoblikuju ekonomiju – i to unutar sopstvenih granica. S tim povezano, upravo je svrha Trampovih carina izolovanje SAD dok se upuštaju u radikalnu tržišno orijentisanu rekalibraciju, uklanjajući negativnih uticaj državnih ekonomskih modela trgovinskih partnera SAD (Kina je glavna meta).

Američki ministar finansija Skot Besent bio je prilično jasan u autorskom tekstu za londonski „Ekonomist“: „Slobodna trgovina je u izvesnoj meri u tenziji sa slobodnim tržištima“. Po njemu, visoke carine će biti efikasnije od mikro-ekonomskih intervencija (poput industrijske politike) koje se generalno oslanjaju na vladu da bira pobednike i gubitnike.

Njujorška berza, 4. april 2025.

Da li je era globalizacije završena?

Trampov najveći „carinski udar“ do sada šalje jasnu poruku američkim i stranim kompanijama: era globalizacije, sa Amerikom u njenom centru, je završena. Bela kuća želi da se roba koja se prodaje američkim potrošačima proizvodi u američkim fabrikama – čime se završava podrška „turbo-globalizaciji“ koja je bila generator rasta svetske ekonomije decenijama. Trampova ambicija (Made-in-America) je da investicije koje su poslednjih godina išle u Kinu, Vijetnam, Meksiko, Koreju ili Japan preusmeri ka SAD.

Pravdajući svoju merkantilističku trgovinsku politiku, Tramp optužuje i „protivnike“ i „saveznike“ da su iskoristili globalni trgovinski sistem, uspostavljen od strane Vašingtona nakon Drugog svetskog rata, da bi forsirali svoj izvoz istovremeno ograničavajuću uvoz. Neki analitičari kažu da takve politike zaista dovode do trgovinskih deficita u SAD, iako većina mejnstrim ekonomista navodi uporne budžetske deficite SAD i nisku stopu štednje kao glavne pokretače rastućeg trgovinskog deficita te zemlje. U prilog tome govore i brojne studije, koje ukazuju da visoke carine smanjuju potrebu za inovacijama i profitabilnost (indikativani su negativni rezultati koje su imale američke industrija čelika i automobila 1950-ih i 1960-ih, pre nego što je globalna konkurencija razotkrila njihove nedostatke).

Ipak, postoje neki znaci da Trampova strategija daje efekte. Otprilike polovina nemačkih inženjerskih preduzeća želi da podstakne američke investicije (prema novembarskom istraživanju Nemačkog udruženja za mašinsku industriju). Slično je i nekim drugim državama, posebno Tajvanom. Investicija TSMC-a (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) samo je jedna od mnogih planiranih.

Tehnološki sajam SEMICON posvećen poluprovodnicima u Tajpeju, Tajvan, septembar 2024.

Ipak, indikatori poslovnih investicionih namera, koje je objavio FED, sugerišu da se planovi korporativne potrošnje u celoj privredi smanjuju u pozadini neizvesnosti oko carina. Još jedan problem je da je američka industrija usmerena ka naprednoj tehnologiji i nema spremne domaće zalihe osnovnih materijala i komponenti koje se mogu mnogo jeftinije proizvesti u inostranstvu.

Novo doba protekcionizma

Po mišljenju uredništva uglednog „Volstrit džornala“, ulazimo u novu protekcionističku epohu koja će naneti značajne štete američkoj, ali i svetskoj ekonomiji. Ako retorzivne mere budu široko rasprostranjene, rezultat bi mogao biti smanjenje svetske trgovine i sporiji rast, recesija ili čak depresija. Viši troškovi za američke potrošače i preduzeća čine se neizbežnim. Tramp donosi namernu odluku o redistribuciji dohotka sa potrošača na preduzeća (i radnike) koja će biti zaštićena od konkurencije usled visokih carina.

Šteta bi mogla biti naneta i američkim izvozno orijentisanim kompanijama, posebno imajući u vidu da čak 41% prihoda vodećih 500 korporacija (u okviru S&P 500 indeksa) dolazi iz inostranstva. Američki izvoznici će direktno i indirektno trpeti, ne samo od uzvratnih carina, već i usled toga što će druge zemlje sklapati trgovinske sporazume koji daju preferencijalni tretman firmama koje nisu iz SAD.

Budget Lab sa univerzita Jejl projektovao je da bi sveobuhvatne carine na uvoz iz Kine, Kanade i Meksika, ako se u potpunosti primene, dovele do dodatnih troškova od čak 2000 dolara godišnje za svako američko domaćinstvo. Sve to bi uslovilo usporen ekonomski rast u SAD, posebno ako tri pogođene zemlje snažno uzvrate.

Reakcija Njujorške berze na nove američke tarife

Kako to vidi uredništvo „Volstrit džornala“, ovo će postati velika prilika za Kinu. Peking je postigao sopstveni dogovor sa mnogim od pogođenih zemalja, a Trampova odluka daje mu još jednu mogućnost da koristi svoje veliko tržište za „približavanje“ američkim saveznicima. Južna Koreja i Japan su „prve mete“, ali najvažnije je pronalaženja zajedničkog jezika sa Briselom ili pak većim zemljama članicama EU. Posledično, više nije sigurno da će se sve ove države u perspektivi pridruživati Vašingtonu da bi se pojačala ili održala kontrola izvoza visokih tehnologija u Kinu ili da bi se zabranio rad kompanija poput Huaveja nekada.

Cena izgubljenog američkog uticaja biće znatna. Tramp, misleći da su privlačnost američkog tržišta i američka vojna moć dovoljni da se druge države povinuju volji Vašingtona, izostavlja iz jednačine „meku moć“, a to uključuje mogućnost da se veruje Americi kao pouzdanom savezniku i trgovinskom partneru. S tim povezano, Trampove politike mogle bi dovesti do kraja ekonomskog liderstva SAD, koje je dobrim delom bilo zasnovano na posvećenosti širenju „slobodne trgovine“. U najgorem slučaju, svetski trgovinski sistem bi mogao da se pretvori u nešto nalik onome iz 1930-ih.