Na samo sat vožnje od Rima, lokalni skijaši decenijama su odlazili na planine u Alpima gde su uživali u zimskim sportovima.
Ove sezone, obično netaknuta bela odmarališta više liče na blatnjavu pustoš nego na skijališta. Nekoliko žičara koje rade klize preko neplodnih brda, prepunih planinara gde inače snouborderi jezde niz padine.
Zbog izuzetno tople zime odmarališta poput Kampo Feličea imaju veliki problem – nema snega. Dugotrajna suša smanjila je dotok vode potrebne za pravljenje veštačkog snega kako bi se planinske padine obojile u belo.
I ono malo snega koje proizvedu vlasnici odmarališta u stalnoj je opasnosti da se otopi na toploti. Ipak, uspeli su da naprave dovoljno snega za četiri staze koje izgledaju kao bele trake na ćelavim smeđim brdima.
I to je nešto, ali daleko od svojih uobičajenih 14 staza.
Februar je na putu da bude najtopliji zabeležen na planeti, nakon rekordno vruće godine, jer su klimatske promene i El Ninjo zajedno stvorili bednu sezonu skijanja u mnogim delovima severne hemisfere.
Klimatska kriza čini zime blažim i kraćima u mnogim delovima sveta, ali Andrea Lalini, koji sa bratom vodi Kampo Feliče, kaže da se zima ove godine uopšte nije pojavila.
To je bilo najgore u 23 godine koliko njegova porodica vodi odmaralište. Sav sneg koji imaju je veštački.
„Problem ove godine je što nije bilo padavina, plus nikada nije postalo hladno. Trebalo je da otvorimo u decembru, ali nismo mogli ni da pravimo sneg do sredine januara. Moraćemo da zatvorimo mesec ranije ovim tempom“, kaže Andrea za Si-En-En.
Temperature moraju biti ispod nule da bi se veštački sneg zalepio, a takvih dana ove godine jednostavno nije bilo dovoljno. A zbog nedostatka kiše i rekordnih toplotnih talasa, jezera koja inače obezbeđuju vodu za veštački sneg su presušila. Odmaralište ove sezone bukvalno kupuje vodu da bi hranilo svoj sneg.
Kampo Feliče nije jedino odmaralište koje je pogođeno toplim zimskim vremenom. U svim italijanskim skijalištima, skoro 90 odsto koristi veštački sneg u određenoj meri, kaže Karlo Karmanjola, stručnjak za sneg iz Meteo Fransa koji proučava uticaj klimatskih promena na skijališta.
U francuskim Alpima je 40 odsto a u Austriji je i do 80 odsto, rekao je on.
Pravljenje snega je energetski intenzivan proces, a ako topovi koji se koriste za njegovu proizvodnju rade na fosilna goriva, taj proces doprinosi globalnom zagrevanju zbog čega prirodni sneg brže opada.
Takođe postoji zabrinutost da bi snežni pokrivači mogli da dođu do tačke kada će brže opadati. Nedavna studija je pokazala da kada prosečne zimske temperature porastu iznad 17 stepeni na određenom mestu, snežni pokrivači tamo u suštini padaju sa ivice litice. Čak i delimični porast temperature iznad te tačke ubrzava gubitak snega.
Lalini i njegov brat Luka Lalini vode porodični posao u radikalno drugačijim uslovima od onih sa kojima se njihov otac suočio kada je otvorio odmaralište.
Tokom 1980-tih i 1990-tih, Kampo Feliče uopšte nije imao potrebu za veštačkim snegom, kaže Luka Lalini za Si-En-En.
On pokazuje stare fotografije snega tako dubokog da je morao da se izlazi kroz prozore u restoranima i barovima ovog odmarališta. Sada su ta mesta zatvorena, okružena prljavštinom.
Ove promene nisu bile teške samo za braću Lalini, već i za njihove zaposlene, kojih u skijaškoj sezoni obično ima 250. Do sada je ove godine na posao pozvano samo njih 50.
„U proseku u nedelju u februaru, videli bismo više od 6.000 ljudi na svim stazama. Ove godine nemamo čak ni 500 za ceo vikend,” kaže Lalini.