Priče Slobodana Todorovića u knjizi „Teški filmovi i lake priče” (u izdanju Službenog glasnika), predstavljene su u Glasnikovoj knjižari-galeriji, a o njima su govorili urednik izdanja Petar Arbutima i pesnik Aleksandar Marković. Po rečima Petra Arbutine, ove pripovesti pisao je autor koji pripada generaciji onih koji su svoj umetnički ukus formirali gledajući najbolja ostvarenja kinematografije. Te priče su, po njegovim rečima, neposredne i razuđene dramatičnim i često duhovitim doživljajima stvarnosti i raznolikih fabulativnih peripetija, dok nas vraćaju u sfere kolektivnog, ali i neposrednog sećanja i u iskustvu još neprevrelih događaja. Arbutina je posebno istakao Todorovićevu duhovitost, kao viši oblik duhovnosti, u junacima njegovih priča video je životnost ljudi koje možemo sresti svakoga dana. Oni, kako smatra, predstavljaju paradigmu balkanskog Robina Huda, a kao da su ovenčani simboličkim oreolom spoznaja pravog života, blago osvetljeni bioskopskom svetlošću.
– Otvorivši mogućnosti da diskurzivnim opaskama pojača sugestivnost o društvenim i istorijskim zakonomernostima, mentalitetu i podneblju i nedokučivosti čovekove prirode, Todorović je od svojih priča stvorio verističke slike, koje manje govore o samim događajima, a mnogo više o projekcijama raznolikih dešavanja na unutrašnji svet njegovih junaka. Živopisni i sugestivni likovi pozajmljeni iz stvarnosti u novim ulogama i okolnostima samo pojačavaju ovaj utisak. Možemo sa sigurnošću tvrditi da se u vremenu kada je medijska superiornost romana potisnula pripovedanje kao autentičan i primordijalni književni žanr, sa ovom knjigom priča vraća u književnost kao jedinstvo stilske i dramaturške posebnosti žanra – rekao je Arbutina.
Aleksandar Marković zapazio je da se Todorović poigrava najrazličitijim senzacijama pojavnog sveta, povremeno ih suprotstavljajući ustaljenim matricama, a subverzivno briše granice između izmaštanog i proživljenog, duboko ličnog i univerzalnog, stvarajući složenu i autentičnu prozu, koja se ne može sagledati samo iz jednog ugla.
– Priče Slobodana Todorovića ne odlikuje samo raznovrsnost tema, od odrastanja u provinciji, felinijevski živopisno opisanog, preko urnebesnog putešestvija vozom, pa sve do košmarnog kovida 19, već i višeslojni pristup svakoj od njih. Ove priče ukrštaju vremenske tokove, uvode elemente fantastike, ali i kosmopolitizma. Kosmopolitizam je glavna odlika Todorovićevog pisanja, a njegov jezik bogat je arhaičnim i lokalnim rečima i izrazima. Mnogo toga je u ovim pričama filmsko, i žanrovski i vizuelno, i obiluje detaljima i bogatstvom scena – zaključio je Marković.
